Мале новине
а, Зависност њена и. н.ених чиновника оИ" воље и ниртијеких интереса појединих Министари ; б, незадовољство чиновннка.због зачам елости у једноме звању и једној плати чиме им се одузима воља за рад ; в, њено устројство,_које ни уколико не одговара намењеној цељи ; г, разне нрепреке, којима јој се стаје на иут да изврши и само оно , што 110 садањем устројству може да а»врши; г, заштита и заклањање оних чииовника, за ко,је ее иронађе и докаже да су учинвли злоунотребе м утаје, и да су несавеено вршили поверену им •службу; д, неиодесност, што не може у ева •ко доба централизација целокуине контроле да из близине и у брзо заштити у једном мбсту државне интересе и отклони сваку могућу штету, која би се догодила државној каси; што би се могло учинити кад би имала обласних иа и месних непосредннх контролора; е, неспособност чиповника, којн се насумице иостављају у Главној контроли; ж, немање довољно радних снага, које би брже расправљале огромну масу рачуна, што се из године у го дину нагомилавају, и и, наичсдетку ираведно би се имало убројати у ове узроке и црекидање Контролног рада на дуже време ју ванредним нриликама као шго су нд лр. ратовп, после чега се нагомилају толики рачуни, да их није могуће савладатини утројеном Контролном снагом. Данашња 1'лавна Контрола Фактички немо довољно радних снага, а и оно мало што има то је од части незадовољно, и стога изгубило вољу еа рад; од частн нривилеговано, на неће да рада, јер им се гледа кроз прсти, а од части неснособно, па не може да ради. У Главну Контролу стичу се непрестано ови рачуни: Свију окружних Начелства, свију оишгина, свију цркава, свију манастира, свију Манастирства, свију пошта и телвграФа и по унутрашњој и по међуиародној радњи, свију послансгава, свију судова, свих штелионица свију војених команда и војних надлештава. Управе Фоидова са њсним оделењима, казнених завода, инвалиуски, болнички, свију гнмназија, народ. позоришта, свеколиких државних зајмова и т. д. (наставиће се)
СМЕСИЦЕ Ратна јачппа великнх евролских сила. Немачка броји сталне војске 505,000, а с додатком оних што су на одеуству, а стоје на расположењу — 550,000 људи; за ову војску стоје спремии за комилометовање 503.000 резервиста, те тако активна војска износи 1.053.000 домобранство оба иозива броји скуиа 1,310.000. Доиунске резерве има сада 1,475.000 људи. 0полчење броји до 3,000.000 људи. Целокунна сила изноеи дакле иреко 6,500.000 људи. Русија : етајаће војске 870 000 и 50.000 козака; за комплетовање спремно 1,195000 и 60.000 козака прве линије, те тако прва опсративна војска броји 2,175.000 и 100,000 козака. Оио чење броји само 7,568 000 Целокупна војска 10,400.000 људи. Француска: стајаће в<|јске 519.0000 за комплетовање 709.000 и још 822.000 резервиста — лакле права антивна војска износи 2,050.000. Територијклна војскаска броји 938 000 људи. Резерва територијалне војске износи само 1,120.000. Целокуина сила4,108.000 људи: Аустро - Угарска : етајаће војске 250.000; за њено комплетовање 533600 резервиста; дунунске резерве 71.000 Домобранство износи 440.000 — дакле олеративна војска броји само 1,240.000. Итилија: стајаће војске 278.000 резерве ирве категораје 332 000, донунске резерве II категорије 279.300; дакле активне војеке има 889.500. Мобилне милиције и један део допунске ресерве II категорије — 300.000 људи. По томе оперативпа снага износи 1,189.000 људи. Ополчења до 306.000 и доиунске резерве II! и 111. категорије 1,103.000 људи — свега 1,409.000, те тако целокуина снага броји 3,488.000 људи. Ретка светковина. Пре неког времсна ириређена је једна врло ретка и чудна свечаност у Паризу. Око две стотине гостијудошло је на ову свечаност. Међу гостима било је и жен сккња и мушкиња. Али ни један од гостију није могао говорити, јер су били сии неми, или како учени људи веле глуво неми. Ту се јело и пило у највећоЈ тишини, јер нико није говорио. Па још су наздрављали здравице, а.чи оним својнм мутазачким језиком. Причају још, да је један ири овоме показао велику речитост, јср
су му сви гости пљескали кад је говорио, тако је лепо и добро говорио. Ова светковина држата је за спомен стогошшњице, кад је у Паризу отворена прва школа за глуво неме. Они у тој школи уче читати, иисати и рачунати, а уче се другим наукама баш као ми у нашим школама.
ША/1А
Из пракгике. Доктор: Ево вам ова маст, па њом мааите кукове и леђа —помоћи ће; а ако најпосле не по могне, мажите њом —чизме! На пијаци. —„Је ди добра риба?„ —О, Бог с вама! како да није!зар не видите да је жива! —Знам, знам, и моја је жена жива па опет за то— не ваља\ Чудпо. Доктор: Верујтв, ја сам његову болест добро познавао; ои јје умро од лупања срца. —Чудно! а ја сам до сада мислио да је он био човек без срца! Помодпо. Госиођа се II. вратила из Париза, где је провела неколико пролетних мееецЈ*. Г-ђа М (код које оде г-ђа Н. у посету, одмах по своме доласку из Париза): Драга Н. ре ци ми, молим те, шта је ново у Паризу? — која је болест сад у моди? Супруга Ах драги Ђокице, ево оћу сваки дан да ти дајем доказа моје прекомерне љубави и старања о теби. Да зааш шта сам ти данас скувала за ручак! чик погоди/ Муж: в;»дећи кесу с новцеи из џепа) Молим те, реци ми колико ти треба ?
БЕ0ГРАДСКА
кил л Г) Г) 7 > Ћ У> ?! 7) 77
Београд, 29 Октобар 1095 22- —
13492 Жита . . 4132 Сувих шљива Шљива нових Брашно фиио . (Брашно леб. нес . —.— Нрашко „ сеј. 3031 Кукуруза Кукуруз. браш 225 Јечам . 2056 Овас . . . . 474 Раж . . . . — М''кињ» .
Г) Т) 7) Т) 71 » 77 7) 7 5 Л 7) 77 Г. 71 77 77 » 77 77
—.— Краза. . . , —.295 Иасуља. . . 25 50 141 Ораја 21.475 Кајмака^ . . . 130.Коре брезове. 2900 Креча. . . 13755 Сена . . . 2970 Сламе . . . 68 Меда . . 995 Лоја топљеног .— Сочива . . —Ђумура. . . 824 Кајмака . . Грожђа . . . —.125 Сира 8750 1325 Свиња . . — кис. купуса . — кожа гов. .. , 1252 Лука цр. . — Лука бела . Арпаџика . 7045 Кромпира — Вуне овче — Шишарке .
3 20 4.50 2.50
137.50
80.
7.00
8.00
жит.
РА311А ПИПА 95050 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 1950 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса . ЦЕНЕ СТОКЕ
1 пар Волова тешки к. 1 х 77 V Ћ 1 п п п 5 пар Крава тешки
18
28
„ Свиње мрша. до „ УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРСКЕ килограма 5100 Брашна. . —•„ —.— Мекиња. . „ —.— Пасуља. . „ 666 Шпиритуса —
Р||111|р111||[|р|||11И1]|11|р||р|||^11Ц | 1Ц11!^'ЦЈ,|'ј^1Ц^||ј^1'ј^1Ц{ || јЈ1 | Ц1Ц
8,-
7.50
О Г Л А С Моју кућу са баштом у железничкој улици бр. 14 издајем иод кирију. Ммаде 4 собе, предсобље кујну и остале удобности; такође доле у авлији имаде 2 собе, штала и бунар са нијаћом водом. Ради погодбе упитати г. Арсу Симића или сонственика. 5—6 Карла Перола.
Ти си њихов владалац! Па лепо, покажи им како заслужујеш да будеш њихов владалац, буди горд, и не дозволи да ти одузму твој висок чин ! Нрошири твоју имовину, увећај твоје богатство, води л>уде у борбу и на пљачку, па ћете опи извикати за евог краља, а никаква сила на земљи неће томе моћи да стаие на пут !" „Додај ми мач и моју нушку !" одговори Бикок. „Ја идем тамо код цристаништа да прикупим људство ! За један сахат утонуће еАнце у море, и тада ћемо се кренути на море ави добро иаоружани! Ноћас можемо наићи на добар лов , јер случајно може нам доћи на сусрет каква трговачка лађа! Тада — радуј се, Имара, — тада ће бити богат пљен! „Падујем се, што видим да си опет онај стари, храбри Бикок!" рече Имараи донесе одважном харамбаши оружје да га нринреми и намести као правог ратника. „ п а ти си свагда био непобедљив ихрабри Бикок!" „Тешко турским лађама, или каквој Галери гордих Млечића, ако нам надну шака!" настави Бикок узмахнув сабљом. „Ма ћемо их напасти, и што нам се год узпротиви, то је изгубљено, прапало/ Има
ли где храбрије. чете, но што су моји ратници? Потражи по свету . отиди међу најхрабрије народе, али нећеш нигде наћи такве, који су као ми, богати и храбри!" ,,И ја тако велнм, Бикоче! Њма народа хоји је тако одважан, тако претера но елободан, као што је твоје људство!" рече Имара. „Ко се сме усудити да се ириближи оввме гњезду у овим стенама ? Ко сме да се нротиви вама? Има ли кога ко са страхом и ужасом не слуша, кад се говори о Ускоцима ? Добро , Бикоче , иођи на тај нут, на се врати наараг са богатим пљеном! Ја ћу те по повратку сама иослужити са нехаром вина , ја ђу нити у здравље твоје, и твојих храбрих Ускока!" Имара је цреваром навела Бикока на овај цут само зато, да изврши свој намештени план. Она је желела да бикока и Ускоке за ноћас укигони из Сења, како бн лакше извршала онај план, који јо.ј не даваше никако мира. Са нестриљењем она је очекивала згодну прилику, да са Адми рплом и Умбом, побегне из овог разбојничког гњезда. Имара је са светлећим очима и побед ним осмехом иснратила Бикока, и опрос-
тила ее са њиме! Радост, потајна радост, беше код ње настала , кад је видила да јој је нревгра иснала за руком — једва се једном приближаваше дуго очекивани тренутак — идуна ноћ решиће све оно, што она очекује са нестриљељем. Бикок оде на једно цростраНо места код пристаништа , и одмах за тим чу се глас једног рога — то беше свекоме познати глас, квји нозива свакога Ускока на скуп за нолазак у борбу, за пљачку ! Харамбаша |е повео са собом само једног човека — то беше онај што дуваше у рог . Глас рога беше ужасан, он одјекиваше по Сењу, одбијајући се о стење. За тим се дувач окрене нристаништу, глас рога разлеже се и дуж обале сази вајући Уекоке на нљачку. Рикок стајаше гордо , у изазивајтћем положају, као да је пред каквим непријатељем Његови погледи лутаху на разне стране, и мало за тим опази он да се скупљају поједини, добро наоружани Ускоци. Са свију страна долажаху на зборно место счи они, који су жељии пљачке. И у самом пристаништу наста велика живост- Око десет омањих лађа, саграђење нарочнто за лак пролаз кроз стене