Мале новине

Београд, Петак 4 Новембар 1833

ГОДИНАI

ИЗЛАЗН СВАКИ ДАН ■ к претпдата СВ шаље медеди.јану И кинпановн'®. ДЕ1Г л ЏМ II I ' I | г /| |1 Р| || Г г Б еограду Обил^венац бр. 1 на годину 8 дин. |Н| ШШ Шш ШВ Р® | 8 Н&. |Н#В| |Н| ЏИм Може ое иретнлатити и код свију пошта у СрбвЈв наГмксвцГ \ III 111 М /1 I* II 4# У ?! П ^ ЦЕНГогмса месечно , , . 1 ддн. Мали огласи 1,50и. д. или 5 пара од петитногредз ДНЕВНИЈТИСТ 8А СВАКОГА ^ДЈрдбро} 'ИЗЛМИ и 1ШСЛЕ Ш'ЛЗ.НИКА"фЦ зл свако оглашењк нла'ва се држ. таксе 20. п. дин . |§р8$*'ЈВЕ1Ш ОГЛЛСИ 110 ИОГОДБИ'

хкхбшшхххг

1ХХХ8

1ХХХ!

Т Р Г О В И Н А

шжжшит^ 1 X н

МИХГЈЛА МИХАЈЈ10ВНЋА

IIА ТЕРАЗИЈАМА

^ Прима поруџоицу за костолачки угаљ из Мајдана г. _ ј ИЈ X Ђорђа ВајФерта 100 килограма 1. динар и 40 нара динарски ^ постављено у кући. 6

■XXXI

»XXXI

[ХХПвХХХ

Моја досадања радња која је поетојала преко од Ајдук Вељка прееел 5 ена је у улици етари телеграФ бр. 14 у кући гоепође Да* видовићке. Ј. МЕСАРОШ * * 6 женски крајпч.

I- *

ПРАВА СТАРА ШУМАДИНСКА шљизовица, може се добиги по врло умереној цепи у трговини Браће Б Јоцића на БаталЏамији у црквеним дућанима. Моасе се добити сваке јачине. 2—3.

III год. природ. математичког одсека жели '|,а?»аги кондиције ђацима средњих школа. Уоитатиу ур^лништву овог листн.

НАШИМ ПРЕТПЛАТНИЦИГЛА Признанице за претилатнике из Београда предали смо својим раз посачима, за то молимо своје претплатпике, да по предатој призианици плате своју дугујућу пре'гплату. Само је она признаница важећа к послата од саме рг ' иистрације, која носи жиг на ме пише „Адмиеистрација Малих Новина-' и у жигу знак „МиК." „Мале Новине" стају од 1-ог Новембра до краја ове године 1 динар и 50 пара динарских. Претплатницима из унутраш њости препоручујемо , као најбољи начин нрегплаћивање код месних цошта. Редакција, »дминистрација и експедиција „Малих Новина", налазе се 1-ог Новембра у Васи ној улици бр. 6.

ДНЕ БН ИК КАЛЕНДАР Православни : 4 Преиодобни Јанић. Католички: 16, Едмундо. Суние излази: у 6 сах. 23. м. залази 4 сах. 37 мин. Нов месец 21 у 10 с. 66 м. пре подне. Мраз ведро иа леио.

К У Р с

Дукат . Наиолеон

5 73 9 65

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Ми1г. унутрашљих дела: Свакн дан нре подне од 9 и по чае до 12. и по подне од 4—5 часова. рдин, иноетраних де-ла: четв^тком од 11—1 чаоа пре иодне. Минист. војни: еваког дана од 11—12]чае. сем недеље и правника. Минист, правде: Сваког дана од 9 и пп часова до подне. Мииист- грађевина: Сваки дан од 11—12 чаеова пре подие. Мин. иросвете и цркв. дела: Петком од П—12 час. нре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финаксије: Уторншсом и петком од I#—12 пре подие.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, ереда и петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга »а међусобно помагање ж штедњу: ПонеСргхска кредитна банка: Понедел»ак, среда, петак и субота.

БЕОГРАДСКЕ БЕСТИ Дечије лабавиште. Чујемо да је г. Министар просвете препоручио општини да нађе зграду за дечије забавиште. Општина би имала да набави и све нотребне ствари, а учитељицу би илаћала држава. Држимо да ће се одбор онштински одазвати захтеву г. Мшистра и та-

ови бројеви:

серија

број

згодитак.

5562

100.000 .

5138

10.000

1562

4.000

4219

1000

5562

1000

4219

500

248

500

4219

500

5138

500

5138

500.

ко задовољити једну потребу нарочито сиротнијих грађана Шта буде одбор решио, јавиће1«о нашим читаоцима и онда коју више проговорити. * Обавезницо лутријског зајма. Као што је иознаго, 2 ог ов. мес. билоје тридесет седмо извлачење обавезница лутријског зајма. Најнро су извучене четири серије, и то ове: 4219, 248, 5562, 5138, за тим су извучени

п П Г) Г> п п 11 П Г) Осталих 190 бројева ил ове четири серије, добијају своју главницу ио 100 динара. * Главни згодитак Као шго чујемо, главни згодитак на лутрији, која је вучена2 ог ов. мес. у мин. Финансија, добила је сама држава. * Отнутовао. Г Таушановић члан уставотворног одбора, који већ о< дужсг времена болује, отпутовао је прекјуче у Беч на лечеше. * Газрешен. Како дознајемо, разрешен је г. Аћим Чумић, заступник срн. држ. железница у Паризу, по молби, а због болести, од чланства у уставотворном одбору. * О наступајућеи азбору. — Све се више примиче дан када треба да се изврше избори носланика за велику народну скупштину. Свима нама у Бзограду врло је добро познаго после колике муке тек може по|едини бирач да ка свој гдае,

ПОДШСФМ

К Р А Љ И Ц А Н О Ћ И или ЛОВАЦ 'МРТВАЦА У ВКНШЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧКЕ РЕПУЕЛИКЕ КЊИГА ШЕСТА ч« •» (НАСТАВАК) (134) Она му је била непријатељ, јер јебила вођа крсташког братства ! Још више, она је Ипгов непријатељ, а то је показа ла оие ноћи, кад је онако тајанствено дошла у његову палату. Која је та тајанствеиа женска, што му је сад дала доказа о својој одважаости, о своме пожртвовању ? За време док је оп као онесвешћен лежао, она је отишла.

А куда на коју је страну отишла ? Брабантино се окреташе на све стране. На десној страни још је светлила она светлост, која је њега и капетаиа Року намамила у пропаст! Рока је платио живогом, што је ишао оним правцем. То не беше обична варљива светлост, која се често показује у оваким баруштинама, а долази од разне трулежи; то не беше аи она светлост, коју је обећао Фра Ђузепо да намести на крчми, како би им служила као путовођа. Шта значи, и какву циљ има ова еветлост, коЈа је била на десној страни пута? 0 томе је хтео Брабаатино да се увери, да дозна од куда је тамо! Већ је по мало ночело да свиће. Брабантино је лепо видео пут, куда треба да иде. Он се упути правцем куда је пут водио. Светлост на десној страни све се више губљаше. По кратком времену пред њим се укаже друга светлост „То ј ' ј права светлост, коју је наместио калуђер," рече Брабангино и упуги се цраво тамо, од куда је дол ,зила ова светлост.

IV. Издајица. Фра Ђузецо чекао је до пола ноћи , на ипак не дође ни Брабантино ни граФ МираФијоре, као што су обећали. Кад је калуђер промолио главу кроз прозор, на киме је наместио лампу, онази у даљини неку светлу тачку. — То бешз некаква светлост. Да јш се нриближавала крчми ? Фра Ђузепо мислио је да ма ко од племића долази са буктињом. Иажљиво, и без шума изађе из собе , и упути се доле. У целој крчми владаше мртватишина. Ништа се не чу, ни најмањи шум. Фра Ђузепо сиђе доле, и кроз дугачак ходпик изађе на поље. Одавде није могао да види ону светлост, коју је опазио са свог прозора, али је он упамтио правац, и сад, се упуги тим правцем. Он пође управо оним путем где је Ипго био, кад је памесгио лажну светлост.