Мале новине

НАЈЧУВЕНИЈИ

ПРВА

п 0 и

СКА

ЈЕДИНО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је нротиву најжешће зубобоље и евију уених болеети: повлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Београду код И, Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у апотекама: код „Српског Грба," код „КњазаМихајла" на зеленом венцу У Ваљеву у а< потеци г, Прикелмајера, у Иирогу у аиотеци г. М. Протића, у Лозници у аиотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у аиотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког истог жига и својеручног иотпиеа проналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куповини. И. РАНИМИР

зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

35—40

МИЈАИЛА М. ЧЕБННЦД У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике сту1 ' боне басамаке астале чесме и све друго што у овај

посао спада

31—50

,]а само знам то , да она често дању и ноћу долази и одлази," одговори Фра Ђузено. „Ми ћемо је наћи, ако те већ дошла, јер одавде не може тако лако да оде. Ако би сад дошла овамо, што је такође могуће, онда ће је служитељ нустити унутра, али на иоље не." По што оо то, ми је морамо ухватити," рече Инго љутито. „Осветлите ми нролаз, Фра Ђузеио! Водите ме тамо где је Сињорина /" Калуђер нође нанред и дође до једна велика врата. Пред овима стаде. „Ми смо на месту , Монсвњоре" рече он лагано. Инго лугте на врата. „Врата су отвореаа, Монсињоре," рече му калуђер. „Ни једна врата. у крчми немају браве!" „Онда улазите у собу и осветлите је," заиоведи му Инго. Фра Ђузепо отвори врата и уђе у собу. Соба беше празна' „Шта је то ?" — повиче Инго љутито. „Видите ли што?" „Тако ми Вога — Сињоринаје отишла!" рече калуђер.

„А како је могла да оде? Та ваља да није какав дух , да је нестане ?" повиче Инго ЗЛОВОЛјНО. У истом тренутку отвори стари Андреја врата од своје собе, да види каква је то ларма. Он иређе преко прага онако обучен, како је из кревета устао. „Ха, ево овог проклетог лунежа, то неверно нсето!" повиче Инго, кад је опазио Андреју. Андреја се трже , кад је видео овог бесног разбојника, од кога је побсгао са опасношћу жнвота , а који га је сад нашао у овој крчми. „Света мајко Божија — где је Сињорипа ?" повиче Андреја склонив руке. Шта се догодило ? „Ти лукава лисицо !" рече љутито Инго и извуче мач. „Ја нознајем добро твоју лука ост ! Признај одмах, где је Едита АмалФијева?" „Ја не зпам, Монсињоре/" увераваше га Андреја. „Ја не знам!" „Онда сигурно не знаш ни то, шта је нрошлог дана говорила Едита АмалФијева са ловцем мртвацн?" упита Инго. Андреја се поплаши. Оп погледа у калуђера пребацујући му , као да би му хтео рећи; ти си нас издао.

„Несретниче , немој мислити да ћепх и сад олако проћи са твојим лупешким претварањем!" Рече Инго. „Теби куцнуо час! Или ћеш казати истину, или ћеш умрета, лукави лисче! Ниси ти овде дошао без узрока! Ти си побегао од мене! Ти си неверан слуга, који је заслужио вешала! Али тако ми Вога , кунем ти се , н^ћеш жцв одавде изићи, ако ми не кажеш где је Едита АмалФијева!" „Он сигурпо зна где је и Крал>ица Ноћи, Монсињоре," рече калуђер и иоказа руком на Андреју. „Они су сви у међусобном договору!" „То знам врло добро! Ви имате право, Фра Ђузепо!" новиче Инго. „Али ја ћу пречистити рачун са овим сгарим лупежом! Одавде неће изаћи жив! Говори гдс је Едита АмалФијева ?"

(паставиће се)

€т

Власиик Мкдецшан и Кшлжеовжв ттт>, к Мкджцилн и Кимлжновив Онили-екв в®нжц бр. i Одговорни урвдник Ђ. К импановић