Мале новине

ка СгеФановиКа -Караџића. Из историје ерас>?е кшижеввости у рЈкоиису Момчила Иванића. — 2. Сливница XVII. Тимочка војска (свршсгак). Борбе око Бидинског града. Од Једног Тимочаниаа. —■ 3. Јалијске зимше ноћи. I Луна. Од X. С. Давича. — 4. Турски ратови у Евроаи у XIV. и XV веку. Од Ст. Ст. —• 5. Вереници. Прицоветка Алокса^дра Манцона (наставак). — 6. Иван Гундулић, сра ски несник из ирве иоловиче XVII века. Од К. Миленовића (насгавак). — 7. Ремон. Роман Марија Ишара(нл ставак). — 8. Шта сс: до сад иисало о гсолошким ©дношајимау Краљевини Србија. Од Цветка Петковића (наставак). — 9. Иа престолу. Роман Бертолда Ауербаха (наставакЈ — 10. Иозоришни преглед: а) Пред нозориштем Поаодом чланка г. Драг. Идића у „0такбини", кн>. ХУП и XVIII. Од Милоша Н. Иејиноажаа (настчвак); б) До садан свдт Бе топ(1е в ои 1'оп 8' епше). Комедија у три чинаодЕ Паљерона. Од Дрдгомира М. Ја;«овића. — 11. Књнжевни нреглед. а) Ботаника за више разреде гимназија краљевинс Србије. Саставио Ђ. Козарац. Са 300 сл. У Београду, штмапано у крал л . срп. држав. штампарији. 1587. ОдВ > јнслава М. Ђорђевића (наставак); б) Србија одВладимира Карића. Од Д р Миленка Веснића. — 12. Месечна из вешћа о трговини Србије. Јул. 1888. — Август 1888. — Прилог. Карта бојног поља око Куле. —4«®^

ДА ЛИ ЈЕ НУЖНО ДА СЕ ПШЕ ЗЛ ВРЕМЕ ЈЕлА? Здравље организма свакојако зависи од нравилнога хранења његовог. Ово, савршено, неће нико осноравати у прин1;ину, али није свако подједпако способан, да се у практици руководи правилима, која погићу из тога услова. Многи, на оенову тога, дрлсе, да избор хране мора бити условљен иотребама самога организма и као светињу исповедају оно старо иравило, у погледу ва јело: „од чега сит — од тога и дебео". — Али рукоиодити се тим правилима, апсолутно је пемогуће, а да то не буде од штете ио здравље; јер оно што се допада, не може бити сваки пут и кориспо ила бар безонасно. — Ово се врло лено може вадети и из рвога примера, који еаставља предмег наше примедбе. После решења нитања : да ли је нужно да се аије за време јела? ириродно :е. да ће бити измењен наш

поглед на нравилно храњење организ ма. Тим је се питањем много бавио извесни, гормански медик , Мозер, и дошао је до врло интересантних резултата , које је изложио у, не давно у свет нуштеној, брошури: БГе Кгапкће11;(Ј*8 Ма^епз« — Пати хладну воду *а време јела, но мишљењу Мозеровом, штетно језато, што се нри томе желудац врло јакорасхлади и његова способност за сваривање хране у знатној мери ослаби, или баш за неко време, са свим и прекрати своје дејство. — Желудац треба, за правилно сваривање хране, температуру од 37° К.; при нижој температури, ироцсс сваравања хране, спречава се и маст осгаје несварена. Када се пије хладна вода, при температури од 3 — 7° К., то се већ тим самим нагло расхлађује желудац до тако ниеке темперагуре, да треба доста врем«^на да прође, док се у желудац с нова поврати темнература од37°, која је неминовно потребаа за нроцес варења х,)ане. — Сем тога и желудачна ткива не подносе лако тако силво снижавање тзмпоратуре од 37® до 7' т. ј за 30°. Живци при томе, моментално ослабљавају или подлежу неиравилним кретањима, а подела желудачнога сока и самих кретања желудца, — савршено ирестају. — Већа количана воде, уиотребљена прн храњењу, па ма колика била њена температура — свакад је штетна још и но томе, што она одвећ разблажава желудачки сок и прави га неспособним за дејство на унету храну у желудац, У тоило доба године, напротив, може се баш и саветовати, дасе на Ј / 4 ил и 7ј сахата пред јело, попије иоједна чаша воде, што обичпо бива врло к >рисно за будућн процес сваривања хране; иосле тога времена већ је нужно да се установи нормална темиература у желудцу, — премда и у томе случају, не сме се чинити злоупотреба са многом и гладном водом. Иакоп једнога сахата после прије*р» јела, такође се може пити вода , без икакво штете но органи ам, јер се у томе времену, влавни део процеса сваривања хране већ завршио — но и овде одвећ хладна вода и у одвсћ знагној количи сти да буде, Све, шго ;е овде речено о води, може се однети и на остала пића као што су: циво, вино, квас и т. д.

СМЕСИЦЕ Билаис Монте-Карла. Као што ја вд>а Ба11у Хе\?з, коцкарница у Моите Карлу није тако славно прошла ове године као што је то до сад ишло. Прошлс ереде била је у нршватном салону главна годишња скупшкина, на којој је раздељен чист добитак од 250.000 Фуната штерлинга. Ова је сума за 60.000 »уната мање, него што је лањске .године « чист добитак био преко 110 милијуна Фуната на годину. Сад се већ не игра онако страсно као пре. Сем овога, прошле је године иочињено 25 самоубистава док је ове годиве било 19. Поред овога, јављају још да се пре неколико дана удавила нека млада Рускиња. Она јс из губила сав свој иметак на зеленом столу и из очајања скочила је у море.

Т1ЈГЕГРАМИ „МАЛИМ НОВННАМА" Софија, 3. новембра. У иносгранству расирострте вести о покушају убиства принца, неистиннте су. У земљи је мир и ред.

— Мекиња. . .

—.— Краза . .

•

295 Иасуља. .

25 50

У)

141 Ораја. . . .

21,—

Г)

475 Кајмака] . .

130. -

Коре брезове.

—. —

2900 Креча . . .

3.20

13755 Сена . .

4.50

2970 Сламе . . .

2.50

68 Мсда . . .

—.—

995 Лоја топљеног

— ■ —

Г)

Сочива . .

—•—

— — Иумура. .

—.—

824 Кајмака .

137.50

Грожђа . .

—.—

Т)

125 Сира

87 50

1325 Свиња .

80,—

— кис. кунуса . .

.—.—

г>

— кожа гов. .. .

—. —

^ ж ^ .

|В|р

р]|11|!!||1

Нариз, 3. новембра. Комисија за ревизију устава, иаразала се за укинуће сената и председништа реиублике.

Минхен, 3. новембра. Херцог Макс баварски умро.

кил п п п ■ » п V п п п

БЕОГРАДСКА Београд, 2 Новембар 41776 Жита. . 10.70 3893 Сувих шљива 24 - Шљива нових —•Брашно фино . . (Брашно леб. нес . —.—.— Брашно „ сеј. —.16794 Кукуруза. 7.90 Кукуруз. браш. 2282 Јечам . . . 7 85 6094 Овас .... 7.68 1796 Раж .... 7-60

ОГЛАСИ ЈОШ НИЈЕ НАШАО квартир има у доњој Јовановој улици бр. 19 са 4 до 5 соба а и мање се издаје са ниском ценом. — Испод кварта дорћолског — може се одмах уселити. Стојач М. Ђурђевић 3,3 учитељ II. раз. на Дорћолу

СТАН код великих стенена на сави од 7 соба, две кујне неријоницом, и шупом за дрва, издаје се под кирију од 1 Новембра ове год. Кумапуда. господска улица Нр. 21

ТЕВАН ГО

ЈЈ ЗАЈМОДАВАЦ Станује од првог новембра у Лепеничкој улици број 3. преко од нове зграде међусобног помагања. 5—10

одточео је да лечи- Станује преко пута кач>ане „Златан Крст" нрима болеснике од 1—3 но нодне. гсшорио. Ноеле тога Ловац Мртваца онрости се са њнма — јер други човек беше он — и оде у варош. Стари слуга је молио да може остати у крчми код Сањорине." „И он је сад овде код вас ?" упита Инго, идући са калуђером управо крчми, на чијем је прозору светлила велика лампа. „Он је у крчми , Монсињоре , његова је соба до сђбе оне младе, леае Сињорине , коју ви мало час назвасте Едитом !" одговори Фра Ђузепо. „А и ту Сињорину наћићу у крчми?" „Она одавна обитава овде, Монсињоре, ви ћете је наћи овде! Још неколико корака па ћемо доћи до крчме." „Ноћас ћемо имати добар лов," рече Инго са ђаволским осмехом. „Краљица Ноћи, Едита, која је побегла из Дуждеве палате, и Андреја, мој служитељ, који је побегао из моје палате." Фра Ђузеио обазираше се на све стране као да је очекивао некога. „Ви гледате да не долази племенити Брабантинијо , који вам је обећао да ће доћи још ноћас?" упита Инго. „Али га још нема да дође," одговори калуђер.

Ако он не дође, ми ћемо похватати све ове , што су у крчми рече Инго. „Све једно је ма ко да учини то. Било ја било Брабантино. Имате ли какве људе у крчми?" „Само једног младог дечка, он је служитељ." „Више нам и не треба. Пробудите га одмах и доведите га овамо. Он ће стајати на улазак у крчму, док ми унугра потражимо наш лов. Другог излаз,а како ми се чини нема у крчми?" „Нема, Монсињоре !" „Само без ларме! Не треба да се издамо !" рече Инго са полу угушеним гласом. приближујући се крчми са калуђером. „Позовите служитеља! Ја ћу дотле остати овде код уласка." Фра Ђузено послуша. Он оде у крчму. Инго , који је већ закључио да Андреју скине с врата , остаде код уласка. Брабантино јошне дође. По свој нрилици Ингу је испао план за руком- Он је био уверен да је тако, јер иначе би Брабантино већ дошао овамо да му се није догодило ма што, што га је задржало. У томе се чуше лагани кораци

Мз мрачног ходника појави се калуђер са служител>ем. У крчми беше иначе све мирно. Служитељ поздрави племића дубоко поклонивши се. „Ти ћеш имати овде врло важан задатак," рече му Инго. „За време док ја и Фра Ђузепо будемо у крчми, ти ћеш етајати овде на уласку. Никога не пуштај на ноље , на био то ма ко ! Јеси ли ме рааумео ?" Служитељ се поклони неколико цута. „Нико не сме да изађе из крчме!" настави Инго. „За то ми ти јамчиш, да нико неће изаћи напоље / Фра Ђузепо , донеси какву ламну, или свећу, у ходнику је врло мрачно." „Она ламна мора да остане горе, Монсињоре , не зна се , можда ће — — и „Све .једпо. Онда донеси другу," одговори Инго. Калуђер уђе у крчму и одмах изађе носећи један чирак , са неколико свећа , Инго му пође на сусрет. „Где је Краљица Ноћи? У којој соби?" унита он. „V којој је соби незнам, Монсињоре }