Мале новине

Веоград, Су&ота 5 Новембар 1888

ГОДИНАI

ИЗлАЗИ СВАИИ ДАН !.ППГА

на годину ВА ПО ГОДКНЕ НА 3 МЕСКДА мвоечно .

$ д л н 4 тн. 2 дии. 1 дан.

ИОВИНЕ

10 ПАРА БРОЈ

претплата се шаље мвдеци.јану и кимпановић у Веограду Обидићев венад бр. 1 Иоже се претплатити и код свију пошта у Србијв цене"огласа Мади оглаои 1.50 п. д. или 5 пара од петитногреда р-ту .Џ. чу т -у чг-чг чу Ч* 'V -V*

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Јтш

и ЗИ м 11ОС Л К У Р1311М ЖА

ЗА СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ПЛАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. II. ДИН.

ВЕИИ ОГДАСИ 110 ИОГОДБИ.'

Мој:

|а досадања радња која је постојала преко од Вељка пресељена

Ајду

НАШИМ ПРЕТПЛДТНИЦИША

Признанице за претнлатнике из Београда предали смо својим раз је у улиди стари телеграф ! носачима, аа то молимо своје претбр. 14у кући госпође Да^ ; платнике, дапо предатој признавидовићке. 3—6

Ј. МЕСАРОШ женски кројач.

МОЈУ СЛАВУ СВЕТОГ АРАНђела не могу славити ове године због жалости. Илуја Наранџап 1—3 5, 7, 8, магазаџија.

'ЕДНА ОД СТАРИХ ЖЕНА, КОЈА је била у нрвим кућама тражи место за газдарицу или собарицу. Упвтатм у абаџијској улици број 7. 1 — 3

КУЋУ МОЈУ ОД ТВРДОГ МАТЕ ријала са три собе, цредсобијем кујном, подрумом , шупом у авлији и пространом багатом на Енглезовцу спроћу каФане „Славије" продајем нод повољним условама. Рада погодб.е обратити се потписаном. Т(Хса МилиИмић 1,3 секретар начедства подр.

ОСЛАВИ МОЈОЈ АРАНЂЕЛОВУ дану не мо1 у ове године, због жалости, примати посете. Коста ПетровиК 3—3. касациони судија.

ПРАВА СТАРА ШУМАДИНСКА шљивовица, може се добиги но врло умеревој цени у трговини Браће Б Јоцића на Батал-Џамији у црквеним дућанима. Може се добити сваке јачине. 3—3.

ници плате своју дугу.јућу нретплату. Само је она нризнаница важећа и послата од саме адми нистрације, која коси жиг на ко ме пише „Администрација Малих Новина ' и у жигу знак „М и К." „Мале Новиве" стају од 1-ог Новембра до краја ове године 1 динар и 50 пара динарских. Прегплатницима из унутраш н.ости нреноручујемо , као најбољи начии претплаћивање код месних пошта. Редакција, здминистрација и експедиција „Малих Новина", налазе се 1-ог Новембра у Васиној улици бр. 6.

КАЛЕНДАР Дравославни: б Јона арх. новгор. Католички: 17. Чудутв. Гргур. Сунке излази: у 6 (;ах. 23. м. залази 4 сах. 37 мин. Нов месец 21 у 10 с. 56 подне. Мраз ведро иа лепо.

Марица Ковачевић, служавка. А долф Син. Жоријена Фалвјера каменорезац католик.

3. Новембар. 1888. Коста Стојадиновић, молер Стамена Ставковић, удова. Даринка кћ. Младена Ловадиновића ежака

К У Р с

Дукат Ј'1<'шолеос<

5 79 966

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мшг. упутрашњих дела: Сваки дан нре подне од 9 и ло час до 12. и ио подне од 4—5 часова. Мин. ипостраних дела: четв„.тком од 11—1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12;« час. сем недеље и празника. Мвнист, правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова ире подне. Мик. иросвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.

м, нре

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Рођених и умрлих у Београду А) умрли: 2 Новембар 1888. Риста Јовановић, слуга. Милош Валабић, лађар.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА

Прикид еговапа народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Зпдрута за међусобно помагање и штедљу: Понедел»а1с и четвртак. Српска кредитаа банка: Понедељак, среда, петак н субота.

ВЕСИШС

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Иоштанско телеграфски к у р с. Прекјуче емо јавили на овоме месту, да је отпочео пошт. телегр. куре, и донели смо предмете, који се у истоме предају. Поменули емо том приликом, да је излишно предавати језике; али смо одмах дознали, да ће се то предавањс односити искључно на ову струку, као и то. да ће се почетни-

ци у језику, било Француско|и било немачком, одвојити од оних слушалаца, који већ добро владају њима, што је заиста и врло нотребно. У осталом, аз језине је одређен човек, који потпуко влада њима, те ће вероватЕО н успех бити врло добар. * Распуштено позориште. Од јуче је распуштено вр. срп. народно позориште, јер су већ почеле ца се чине нотребпе прииреме за држање велике народне скупштине. Нозориште неће радвти од еад, на за све време трајања скупштине. * Уабава. Као што јавља „Српски Запатлија", управни одбор. „Опште рздевичког друштва" за узајамно потпомагање у болести и на случај смрIV, у својој седвипи од 23 ов. шес решко је: да у част велике народне скупштине приреди на дан 4. Дедембра ов. год. једну забаву у корист своје болесничке касе. Веле, да ће бити изврстан програм ове забаве, који ће мо и ми донети, чим буде готов и утврђен. * Иов упод. Из белешке, коју смо у давашњем броју донели у „домаћим вестима", имамо накнадно да додамо да се проноси са свим истинит глас да су пет Арнаута ономад опет прешли нашу границу и починили окртај у једном пограничном селу нашем. Ми никако не разумемо. шта ће на ово да одговори овдашње турско Посланство, кад му је већ једном нослат протест и против упада који се десио 30. прошлог месеца — а ваљда тек мора нешто радити. Или се ваљда нема довољно времена да напише нота својој влади.

Д0МАЂЕ ВЕСТИ Упад. Као што нам јављају с Рашке, 30. пр. месеца прешло је преко 30 Арнаута на нашу границу и напали су на неколико Срба, услед че-

ПОДДШШГК

" ^"У-ИУУЕМ-р-

ВАЛЕРИЈА

од Павла Кардаша са немачког од М. М. МихаиловиЛа

Пре много годива живљаше у Будиму нородица АндорФис, једна од најстаријих племићских породица. Припадајући најодличнијим породицама престонице, она се само са таковим и дружаше. Како по светковинама, тако исто у народноме позоришту и опери, могаше човек видети чланове њихове породице у првом реду, па и стари барон АндорФИс, непропушташе ни један дан , а да не одигра коју партију виста , у народној касини , која беше једва од најодличнијих мађарских

клубова. Ну, то беше узрок што је стари пар био чувен, и свуда најљубззније примњен, него њихова јединица, лена седаместо лепа баронеса Валерија. У пркос лепоте, господског живота и имена немађаше ова млада госпођица — правога просилаца. Једини , који се озбиљно стараше, да ову лспотицу задобије, беше млади, пун наде књижевник Павле Кардош, али њени родитељи не узимаху то озбиљно ; он беше сирома, он не беше племић, он мораде жввети од свога пера. У опште он се њима не допадаше, они не могу да разумеју, шта Валерија налази особито, у овог прекомерно високог човека, испод чијег бледог чела 2 црна ока вире. Али опет се поред тога стари родитељи стараху, да млади књижевник не иримети њихову мржњу, с тога га примљаху врло иријатељски. „Пустимо наше дете нек се радује" рече једног дана стара бароница своме супругу, кад је овај пре тога нрекореваше ,,она зна да ми ову ствар сматрамо као игру , и да из исте никад ништа не може бити. Кад буде једном дошао какав богати просилац, буди уверен, мој драги

бароне , знаће она сама рећи Кардошу збогом." Барон мрмљаше нешто ,,са ватром играти" али најпосле буде задовољан уверавањем своје супруге. Он имађаше разлога да буде противу савеза своје кћери са Кардошом — јер његови материјални одношаји беху врло лабави. његово имање презадужено, и са муком и напором повериоци га чекаше не тражећи продају имања . И тако , само богати просилац, могао би га од ове пропасти снасти али и тај не сме дуго изостајати. Стари барон увиђаше да његове снаге, његова срества ишчезавају — а даљи раскошнп жизот да би му прогутао и последње остатке имања. Ови одношаји беху Валерији нознати , али то њој не задаваше никакве бриге. У пркос њене младости она беше врло лукава, и увиђаше да ћеЦ она једном богату партију учинити. Но докле је још слободна, нек живи по својој вољи. Ватрени, духовити млади књижевник, беше у њеном мл&ђаном срцу много топлије осећаје развио. Шта више она га љубљаше, у колико њен хладан темперамент беше опособан за такове осећаје,