Мале новине

га се отвори права борба у којој су ј ексиодиција сгигла до средњег језера два Србина убијена а један смртно | реке Замбезе, где је морала проба-

рањен; у ту борбу умешају се » наши погранични стражари те им једва, носле жестоког боја, исмадне за руком да сузбију Арнауге. Командант војске у Чачку телеграФСким путем доставио је то одмах г. минисгру војном а овај известио г. министра спољних послова, који је најенергичније протеетовао код овдашњег турскогПосланства иротив таквих упада, који се врло често догађају аа иа шој граници и који могу да буду од врло озбиљнвх иоеледица Пошто нам је иозната немоћ и неограниченост турске владе, а доказ нам је толико протестовање од стране наше владе у више ирилика, и чести уиади и иоред војних наредаба од стране иорте, — готово смо уверени да ће и овај протест остати без успеха.

СТРАНЕ ВЕСТИ Цредавање Д-р. Холуба. Чувени аФрикански иутник Д-р Холуб држао је ире неки дан занимљиво иредавање о свом путовању но Африци, на коме га је пратила његова храбра женаД-р Холуб држао је предавање у Ријеци у сали државне гимназије, где се искуиило преко 300 слушалаца. Он је у том свом предавању онисао путове који су аре њега били за Европејце ^егга тсо§пИа, као што је на пример пр' страно земљиште измсђу Замбезе и дугачког језера Бангивеола и Тангањике где станују дивља, и крволочна племена Машкукулумби , којима се ни један Европљанин није смео приближити. — После дугог путовања, на коме су његову експедицију пратиле свакојаке неирилике, прошао је холандске рииублике Боери, земљу Бечунанх, Линокан и Шосхонд, препливао реку ЈГимпопо, Замбезу и Луенгл и том су му ириликом погинула три иратиоца од дивлјИХ племена. На обалама реке Баргвеола отели су му вксиедицији Мушкукулумби сву храну, те лишени свих срестава мо- се до сад гледало на све начине да се

г.иги три месеца, док ]е оилаусгању да се даље крене. После 70 дана сгигли су опет у Шосхонг, главно место земље Бачванах а после 6 неде ља у Линокану, где је е»сиедиција добила срества да може наставити пут. Д-р. Холуб предавао је лаким и разумљивим језиком, а из целог његовог говора види се да је показао велику храброст и издржавао велике незгоде на путу. Но највећа му је здслугашто је из тих неиознатих крајева донео са собом много знатних пред мета који сачињзвају најдрагоцениј ј збирку што се до сад има из тих крајева АФОике. Поред овога, он ће ускоро издати на свет опис целог свога иутовања. * Улро иа позорници. Пишу из Монакова нод 30 пр. мес. Синоћ је умро у Гертнер позоришту ударен од капље, обљубљени комичар Едуард Брумер. Одлични уметник Брумер ириказивао је тог вечера улогу Касима у Лекоковој оперети „Али Баоа". Пуб,;ика му се слатко смејала а нико није могао ни слутити да јеумстнлку смрг за вратом. Брумер, коме је било 42 године, био је у последње време често болешљив, но онет је ревносно вршио своју дужност, ма и са напрезањем, Он је одиграо цео комад и када га на крају нетога чина изазва публика бурним аилаузом, он изађе да се гоклони и наде мртав. * Кћи убила оца. 24. пр месеца десио се у селу Дубици у котару котајничком, убијство, које је доста занимљиво, да се о њему која каже. Девојка Јула Удићева убила је свог оца Мију. Она је волела младића, к'>г јој је он кратио да узме за мужа Реши се она, да се потајно венча са вереником, па бојећи се, да и то не сазна отац, убије га у очи венчања секиром. Сад је иред судом, где признаје своју кривицу. * Рањеиа царска иородица. И ако

десн<>Ј руци две ране, које су до душе лаке, но ииак је изгубила много крви. дарица је сгекла и на левој руци рану, која је сад отекла а на длану такође м- лу } аницу, из којсје одишла многа крв. јгл.^С^ШЦ^ОЕ^. рали су номишљати на ловратак. Дан и ноћ гонили су их разбојници онако изморене глађу и грозницом; били су принуђени да пренливају ре-

затаји, ииак то су већ иочели да ири знају и руски листови, да су код железничке катастроФе у Боркију, рањени сви чланови руске цнрске поро-

ке у којима су крокодили, те су се: дице. 0 томе иише дворски хирург тако тешком муком могли да ироту- др. Хирга у листу „Беи^вће Ре1;ег81)игку од мирољубивог илемеча Матокас,! ^ег 2еИ:ипд": Приликом катастроФе које им је дало нужну номоћ да се | задобила је велика кнегиња Ксенија повуку на Југ. Д-р Холуб је ту био рану на руци, дугачку 3 | 4 палца. Бебогато награђен што је својом ле- лики кнез Ђорђе, озлеђен је у два карском услугом цритекао у иомоћ прста. Цару стиснуте су мишице на матокаском становништву. Најзад је!десном рамену. Царица је добила на

СЛУЖЕЕНИ ГЛАСНИК „Срнске Новине 1 ' од 4. повембра доносе указ којим се на предлог застуиника министра народнс привреде, министра нросвете и цркаснчх иосло ва, а ио саслушању министарског савета, решило: да се Ђорђе Деснотовић, руковођа и телеграФис га главне београдске штације, на основу § а (>9-ог, закона о чиновницима грађаневог реда, стави у стање иокоја с нензијом, која му ирема његовим годинама службе нрипада. И указ којим се на предлог застуиника министра народне привреде ми нистра просвете и црквених послова, поставља: за телеграФисту штације телеграФ ске у Шопићу, Андрија Аголић, телеграФисг глав. београдске штације, ао нотреби службе; за телеграФисту штације телсгра®ске у М. Пеку, Бранислав Бујдић, телеграФист гл;дв. београдске штације, по цотреби службе; за телеграФисту главне београдске штације, Ђорђе Атанацковић, телеграФисту штације телеграФСке у Шјпићу, по потроби службе; за те 1еграФисту главне београдске штацчје Милош Бељковнћ, телеграфист штације тедеграФске у М. Пеку, ио иетреби службе; за телеграФисту штације телеграФсае у Алексиначкој Бањи, Димитриј Ц. Ђорђевић, телеграФиста главне београдске штације,иопогреби службе; за телеграФисгу главне београдске штације, Драгутин Б. Ђорђевић , телеграФиста шгације телегра ®ске у Алексиначкој Бањи, по нотреби службе; за телеграФисту штације телегра®ске у Алекзандровцу, Живојн Јосимовић, телеграФиста главне београдске штаније, ио иотреби службе; за телеграФисту главне београдске штације, Милан Р. Иавловић телеграФиста штације телеграФСке у Александровиу, по потреби службе; за телеграФисту штације телеграФске у Брусу, Павле Браљини, теле-

граФисту главче оеоградске штације по потреби службе; за телеграФисту штације телег |)аФске у Кучеву, Спасоје Ђорђевић. телеграФиета главне београдске штације, но потреби службе; за телеграФисту главне београдске штације, Светолик Глигоровић, тетеграФиста гатациЈе телеграФске у Кучеву, но потреби службе; и за телеграФисгу главне београдске штације, Будислав Маршићанин, телеграФиста штације телеграФСке у Аранђеловцу, но молби. Даље, указ којим се на нредлог за^ика министра народне привреде ..истра иросвете и црквеник носло;>а, носгавта: Димитрије Перунчић, поштар нрве класе поште сталаћске, за поштара исте класе понгге београдске, ио иотреби службе: Милан Димитријевић, поштар друге класе поште крушевачкс, за поштара исте класе поште београдске, но молби; Миливој Пиперин , ноштар четврте класе ногате београдске, за поштара исте класе ноште еталаћске, но потреби службе; Петар Јоцковић, понггар пете класе поште пОжаревачке, за поштара исте класе поште беогредске, но потреби службе; Љубомнр Јовановић, поштара исте класе поште неготинске, за поштара исте к шсе поште београдске, по МОЈ|би; Ђорђе С. Пепшћ, ногатар гаесте класе поште нишке, за погатара нете класе ноште београдске; и Радован Вићић, кондуктер пете класе иогате ншике, зз кондуктера исте класе погате кругаевачке , но молби. Јучерање „Срнске Новине" доносе указ, којнм се одобрава општини мељачк)ј, у срезу посавском, округу бе оградском, да може своје две земље нродати и отуда добивани новац унотребити на нодизаЕБе дућана и куће за сеоску судницу у селу Баћевцу. „Српске Новине" доносе раснис министра Финансије, којим свима царинарницама објашњава, да је до сад на кудељно-ланено семе погрешно наплаћивано по 5 дин. од 100 крг. С тога, а узев у обзир, да се кудељно семе обрађује и уноси онако као жито, и т. д. а ноглавито да са економског гледишта треба желети да се оно као врло користан нољопривредан артикал што јевтиније, па и што више увози,

оиа примагае његова удванања у толико , у колико младоме човеку могаше надс улевати. Али Павле осећаше дубоку, тоилу и уилну љубан преиа младој баронеси. 3а један једини њен поглед он би радо дао свој живрт. Она беше за њега идеал жен ске лепоте — уједињење раја с лепотом. Тако беше онда, али кад Павле једном шриликсм беше Валерију саму застао, из ненади је питањем. „Ву ме не мрзите баронесо, смем ли се вадати?" Валерија га гледаше зачуђено и најпосле ироговори: „От куда сада то питање?" „Јер од вас моја срећа зависи , од вас мој мнр зависи, ја не смем,ја ве мо гу више у овој неизвесности бити. Ја цропадам, ја горим од плама, да вас мојом назовем , вас , која сте ми највеће благо на овом свету. Ах Валерио ! Кад би сте ви знали како ме све моје мисли, сва моја осећања к' вама вуку, кад би ви знали како свакв каи крви у мени ври и сваки кутић у мени виче: Ја те љубим! то се онда не би више устезали овом несрекном стању крај учинити, и спасо-

носну реч изговорити ! Још један нут Валерио, ви ме не мрзите?" Валернја са разним осекајима саслуга»ла ове речи. Њено срде куцагае рече, неко тело дрхташе а њене очи севаху у вдаг-номе сјају. (> - ју љубљаше, љубљаше као што она же. Је. Она беше његов идеал, његова моћ (5ве и сва! 0, како је срећна. \ли на један путпреблед* и њени очи клонуше: ћедпа мисао тигаташе њу. Шта ће свет рећи, да лепотаца, баронеса Валерија од АндорФис, ћерка једног најјаснијег имена, постане само госпођа Еардош — оупруга једног књижевника ! Лад би он био богат, то би јога смела и мислити — богаству се све опрашта! Али овако! Њен понос надвлада, оан подигне главу, њен поглед бепте хладан непомичан, а на њеним уснема лебдијагае готово пркосећи одговор. Али кад поглетм у око младог човека, из кога ватера љубав ви рагае, онда она осећагае да се њен понос топи, да белзи осећаји испуњују њене груду, и поче шапутати ,,.јесте, Павле ја вас не мрзим, ја аас волим, ти јавасљубим." Радостан усклик отрже се са његових усн , падајући на колена љубљагае он њене беле руке — у пламу мушке

љубави. у његовом наручју лежагае она; нема вигае дгугих осећаја. неиа вигае баронског поноса љубљагае цура — али Јецајући, грозничаво грљапте; жарким по љупцима пољупци следоваху. „Даклем сутра°са тим речима одвоји се Павле од Валерије. Њему се чињагае, да мора целом свету причати како је сређан. Он љубљагае са жаром не ноквареног човека који бегае у стању, да у поквареном престоничком животу — само идеалима о љубави. Њпгово срце бегае иоштено и верно. Он не мађаше прилике да упозна женскиње, стога не могагае држати, да је ои играчка оне девојке, које је ире једног сата дршћући лежала у његовом наручју. Његов поједски дух налажаше у ње илеменитости, у ње која бегае без карактс ■ ра, у ње која бегае лукава са препрденим рачунима.

(наставиће се)