Мале новине

на предлог министра правде, решено да се Сими Т. Цветковићу, писару треће класе суда округа шабачког, и Милосаву М. Тодоровићу, иисару треће класе суда округа ћупријског, уважи оставка, коју су поднели на државну сдужбу.

ПРОСВЕТА

БЕУ1ЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и П"ЧНс 0 мопомаиији саиотбЈХСгва. О * номанији самоубиства, држао јг г неки дан доктор Мунди у Бечу, вр^о занимљиво ире [авање, из кога вадимо ове мисли: „Самољубље и жеља да живи, морали би човека одвраћати од самоубиства а тако исто и вера у више биће, које истину све вероисповести. Питање је, дакле, која мотиви сузбијају ове Факторе, те доводе човека на то, да се сам убије? Ево којп су то мотиви, по мишлењу доктора Мунди-а ; Страсна љубав, завист, освета, љубомора, страх, бојазан, идеје које се у можданих болести рађају, повређено частољубље и т. д. Оиажа ее код људи велика склоност за самоубиством, а та је склоност наследна. Има примера, да су се чланови једне породице убијали у исто доба старости у исто доба године, па чак и на један исти начин. По годинама има највише самоубица измеђ 40 и 50 године; две трећине их је увек мушких а једна трећина женских. Најчешћа самоубиства дешавају се у Јуну и Јулу. Највише њих цуцају на себе, и за тим су по броју претежни они што се вешају. Славени се најрадије вешају, Французи, Талијани и Немци иуцају на себе. Ето то су мисли доктора Мунди-а. * Опадање Мушкараца Застојалност у прираштају француског становништва, привукла је на себе нажњу лекарски^. кругова и ови су у озбиљнијим студијама почели да проучавају \ т зроке ове појаве. Др. Ј1ањо нрочитао ; ^ Аса(1егше с1е те <1есте у Паризу ) 7 расправу, у којој је покушао д говори на ово нитање Лањо је пр "од велиКЈГ броја породица а од 200—400година, и нашао ј лј . је у оних породица, које про сечно нису имале више од четворо деце знатно онао мушки нрираштај.Од сто породица, после двеста година седамдесет и пет њих оетало је без

мушког подмлатка, а после четири стотине година већ деведесет. Статистич ки нодаци ноказују, да је почетком овог столећа, на сваки брак дошло но четворо деце просечно (тачно 4.14) а сад само троје (тачно 2.67). Већ из овога се може видети опадање мушког прираштаја. Даљи нодаци показују да од стотину мушких умре нре цвадесет осме године, четрдесет, а само се иедесети и три ожени. * 1Лттог1;е1. Алфонз Доде, као што је познато. написао је роман „ГЛттог ^е1", који ће ускоро угледати света у српском преводу, али поред тога писао је, и ових дана црочитао уаравитељу бутпазе ТћеаЉге драму по том истом свом роману. У драми ће бити приказан брак архнтекте Астијера с војводкињом Падовани. који је већ у роману склоцљен з за који се може унапред казати, да ће бити несрећан и жалостан. ♦ Б1е ћеМеп Беопогеп. Вег. ТадМаМ јавља, да се ових дана приказао у немачком позоришту у Берлину нов комад Павла Линдау-а: Б1е ћеМеп Бе опогеп који је приказан с потпуним успехом. Исти лист хвали комад и вели да га без зазора могу читати и „наше ћери" па прзриче да ће то бити врло добар КазаепзШск, али му не авалише садржај. Модерни фауст. Два Енглеза, Штз и РеМ;е№, нанисали су комад под именом Еаи®4 ир 4о <1аће (Модерни Фауст), у коме се Маргерита удаје, без дозволе свога оца, лорда канцелара, а он је за то баца у тамницу, где по» луди. Бедни МеФистоФелес пева ирске песме. Како се лудо — пуритански може изнакарадити најдивније дело генија, најбоље су доккзала та два Енглеза.

По томе га одведу у Ајачијо м убију онога истог тренутка када су и оба војника стрељана. Она четири лујдора крвнине, предаду свештенику да их пуковнику врати. Предавајући новац свешгенику рекоше: „Ми нећемо да наше руке и душе овим крвавим новцем каљамо; тако шта не сме се међу нашим народом догађати. * Златна свадба. У Шмолсину слављена је ових дана ретка свечаносг. Држане су четири златне свадбе. После службе божије, предао је свештетеник „младенцима" тридесет марака као поклон од цара и једну дивну повезану библију као поклон земаљског библиског друштва. Сва су четири пара још врла здрава и као да ће још коју деценију година провести у срећи и задовољству.

ШАЛА

СМЕСИЦЕ Обичаји на острву Еорзици. За време бављења Француске војске на Корзици, побегну два всјника у брда. Случај нанесе њиховог нуковника да у близини њиховог боравишта дођу у лов, те један пастир прокаже где се они налазе. Оба бегунца ухвате, у Ајачију спроведу и на смрт осуде. Када то рођаци пастира сазнаду, сви се искупе и реше: да он, пошто је своју породицу осрамотио и крвнину примио, не сме више живети.

Лако вађење ауба, Американци у свему напредују на и у вађењу зуба. Ту скоро нзмислио је један американац апарат којим се врло лако ваде зуби. Апарат се састоји из једног точка за који ее веже зуб болесников и онда окреће, дотле док зуб неиспадне. Разуме се да је врло заним л,иво гледати окретање точка за који је везан болесник, који том приликом разбија лампе и све што ногама довати. * У гостионици. Госиа : Да платим. Келнер: Молим! Шта имате? Госсса: 4 иива; 2 пара В1 ршла; 3 киФле и 5 пива; 3 ка ®е; 4 пива и 2 биФтека; 3 пива; и 4 киФле; 5 пива. Келнер: Ал' забога, реците једном колико свега имате пива, киФала и ка®е. Госиа : Зпам, знам, али штаћеовај свет онда рећи?! * Црта рубљв. Млади сликар својој лепој сусетци: „Госпођице, ви мора бити врло радо цртате?" Госпођица (отежући): „Врло мало." Сликар: „Цртате ли пределе?" Госпођица: „Не. . .. рубље." * Прешла у аричу. Уображена госпођа својој пријатељици: „Ја могу са свим на сигурно рећи, да је. моја лепота целој вароти позната." Пријатељица (зајелљиво): „Ти са свим слободно можеш рећи, да је она већ у причу прешла.

Да га се се&а. Чувени шаљивчина Лорд Кесгер који је умро 17" 6. године, остави цело своје грдно имање у наслеђе своме синовцу, али, да би се синовац свога ујака сећао, нареди у тестаменту да синовац сваке године на дан његове смрти извади цо један зуб.

ОДГОВОРИ АДМИНИСТРАЦ ИЈЕ Иошти Иожрчевац. 1. Новембра предавао вам је један наш претплатник нретчлату, коју нисте хтели да примите, Опомињемо вас да је ваша дужност и да морате нримати претплату, у противвом подићићемо тужбу код министра иривреде. Иошти Шабац. Горњи нам се счучај и код вас десио, с раЗликом што ви нсћете да иримате за два месеца паре, но оћете на више месеци. Обраћамо вам пажњу на опомену ношти пожаревачкој. Иошти Ниш. Љубопитљиви смо да знамо, кој је од вас тај г поштар к<»ји оће да наплати провизион, кад је од једног нашег иретплатника тражио место 1.50 дин. 2 динара.

БЕОГРАДСКА

Београд, 4 Новембар

кил 7) Г, П V Л 77 П •п

12197 Жита .

10.90

2713 Сувих шљива 24 25 Шљива нових —•Брашно фино . . —■ (Брашно леб. нес . —.—.— Брашно „ сеј. —.3038 Кукуруза. 7 85 Кукуруз. браш. 1862 Јечам . . . 7'88 4759 Овас .... 7.55 825 Раж .... 7-85 — Мекиња. . . . • — — Краза . . —•295 11асуља. . . 25 50 141 Ораја. .... 21.475 Кајмака . . . 130.Коре брезове. , —.2900 ареча .... 3.20 13755 Сена .... 4.50 2970 Сламе .... 2.50 68 Меда . • . —.995 Лоја топљеног . —• .— Сочива .... —' —

К Р А Л> И Ц А П 0 Ћ И и л и ЛОВАЦ МРТВАЦАУВЕНЕЦИЈИ ■РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ИЕТАЧЕЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ШЕСТА

(НАСТАВАК) (137) Умбо застаде за тренутак — да лије га снага издала, или је хтео да се увери да ли спавају сви Ускоци? Пред њим — на неколико корака видео се узак, кланац. То беше пут којима су Имара и сгари Адмирал отишли. Пред њиме беше слобода. Са чежњом нружи Умбо леву рук^ у томе цравцу. Са десном се придржавао за стену. Пон >во му дође снага, изгледало је као да ће блага природа надј ччати мрачну смрт.

Можда још није измрвљен! Можда ће остати жив, и ако је рана била тешка! Он иође опет. Наслањао се на степу, али снага га је издавала, све више. Једва једном дође до краја какије. Наслањајући се на стену, уђе у кланац. Лагано је ишао напред. Али кад је почео да се поње уз брдо, снага га осгави. Млога је крв истекла из ране. Даље није могао да иде. Он се спусти на земљу, да се мало одмори. У томе се чуше брзи коради. Нечији нолуорушени глас нроговори Умбо се силом усправи и слушаше пажљиво. „Ево сам", рече он, али се и но гласу могло познати да је смрт близу. ..Прикупише сву снагу! Хајдете/" рече му Имаро, јер то беше она. ,,Овамо је слобода, наш спас!" ,,Идите ви! Не задржавајте се мене ради!" Одговори Умбо. ,,Благодарим вам, што сте дошли овамо да ми помогнете — али идите, идите што нре! Не брините се за мене! Ја не могу да идем тако брзо као ви — ја нећу да вас. задржавам — бегајте! Ја се радујем што ћете се ви

избавити! Идите брзо! Ја не могу да идем са вама!" ,,Та нрикупите снагу и хајдете! Адмирал неће да иде без вас!" Изјави Имаро. „Би не треба да губите време, иначе можс свашта да буде." рече Умбо. „Идите. Не мучите ме, јер ја се бринем за вас! Чим се сване Ускоци ће поћи у потеру, а до тог времена ви морате измаћи далеко! Не чекајте на мене! Па и вас двоје не можете једнако бити заједно. Оваки мора да се брине за себе, морате се обашка крити, да вас не наћу! Преклињем вас бежите! „Кад ви нећете онда " „Ако хоћете да не умрем, онда послушајте моју молбу!" рече Умбо врло лагано Имара га послуша. Тешко јој је било што мора да га остави онако рањена. Али је он имао право, сад је сваки требао да мисли на себе, јер иначе би и они дошли у опасност, а Умбу ипак не би помогли. „Бог нека вам буде у помоћ/" рече Умбо врло слабим гласом. ГроФ МираФијоре беше јако ожалошћен стога, што је Умбо остао. Тек иосле дуже борбе са собом, пристане он да бега даље без Умба.