Мале новине

ВЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ •{абава. Као што чујемо у субпту 12. ов м. биће врло велики коицерат са игранком код „ХаЈдук Вељка", у корист једног сиромашног великошколца. * Отпутовао. Прекјуче је као, што чујемо отаутовао на дуже осуство г. Миленко Жујовић секретар министарства правде, у Италију, ради поправке свога здравља Приликом свога боравка тамо, г.Жујовић је намеран да ради једно врло значајно дело из етруке кривичних наука, за које већ иоодавна екупља материјал. Зииње одело за сиротне ђаке. Познато да је се из „Фонда основ. школа за помагање сиротних ученика", сваке године гради овим сиротанима зимње одело. Но чудан је ту обичај настао, да се то одело обично даје о Божићу, као дарак деци. Чудноват је то обичај с тога, што деца чекајући на тај божићни дар, нромрзну у овим ладним и тешком данима. За што баш мора о Божићу да се то да, или, иа што је деци она радосг, кад су за љубак тога задовољства већ до голе душе нромрзли. Ову смо белешку за то донели, што ће свак јако и ове годиве да се ловтори иста иогрешка, а данашњи хлад. дани, требали би дл измене досадањи обичај. * Самоубиство. Јуче у 11 часова пре подне, убио се газда од каФане „Жировни Венац" Тоша Херлих. Убио се из револвера. Ирича се да су, до душе ненознати, али врло мисгериозни узроци овом убиству.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Из Смедорева јављају, да се тамо измеђ 28 и 29 нрошлог меееца, смрзао нреко ноћ неки Димитрије Стаменковић калФа опанчарски, родом из Београда. Извештај о другој групи јавних нагродних утакиица са домаћни кон >иш1, у Жанцу. Члан другатва и ше® секције за сточарство у српском нољопривредном друштву, начелник оделења за земљорадњу а сточарсгво у министарбтву народне привреде, г. Чед. А. Иоиовић , поднео је као и-

засланик српског иољоариврелног друштва, овај извешгај : „Почаствован поверењем тога друштва да у име љегово присуствујем другој трци коња, коју је „Коло Јахача Књаз Мијајла* 4 септембра о г. у Шапцу, част ми је известити друштво да сам сљедовао његову позиву, а о држаној трци имам изјавити му сљедујуће: Трка је испала врло добро у сваком обзиру је при трци бидо: 1. Доста лених и добро развијених коња, и то како коња који су такмичили се, тако и оних који су тчм приликом доведени били за нродају. 2. При трци такмичио је се сразмерно велики број коња, а ово је велики број за ову младу и у нас још довољно неиознату установу. 3 Сиособност и дурашност коња осведочила је се трком као врло добра јер су коњи победиоца претрчало простор од 3200 мегара за три до три минута и 45 секунди. 4. Ред нри трци и руковођење исте било је изврсан и мохвале. достојн. 5. Трка је била врло добро посе ћена и с'велико пажњом нроираћена, како од страпе пољопривредник!, тако и од стране варошана, и било је ири трци око 10.000 душ. и то не само из Шапца и шабачког округа но и из других удаљених крајева. Друштвена награда од пет миланових златника, досуђеиа је еељаку Драгићу Велиеављевићу из села Лојаница среза Посаво-тамиавског за једну младу кобилу која се је између осталих грла одликовала лепотом и нравилним развитком тела. Што сам срећан да овакав извештај могу друштву поднети о наведеној трцз, има се захвалити усталачнбсти и тврдој енергији нредседника и других часпика удружења „Коло Јахача Кназ Мијајло" који су свом збиљом ирегли да потпомогну да се однегује бољи и употребљивији сој коња у и подигне дух јахачаи у нашем народу." Данбс на светог Архангела Мијајла, када неуморно „Коло Јахача Књаза Мијајла", нразнује успомену на првог и врлог прегаоца за побољшање домаћег коњског соја и уздизање јахачког духа — млогозаслужног Кназа Мајајла, даиае ето износимо ми пред све читаоце наше а нарочите нред грађане и грађанке нрестонице нагпе, напред изложени изаештај надлежног и стручног лица. Како из тога важеог извештаја тако и из свега дојак иињег уверени смо зар већ сви да коло јахача, и помислом

и словом и делом штује правац раца свога коме је се посветало а на «оји га је примером својим упутио велики и па^риотични Књаз МајајлоНама је врло жао што нам је тај извештиј позно донао до руку те нећс моћи до св1Ју читалаца наших бдаговремено да донре, ал уздамо се да ће бар они грађани и грнђанке пр^стонице наше, којима истински леже на срцу интереси земље ове, и ако нарочите позивнице за ту свечаност иису никоме слате, похитати да путем телеграФа нокажу да серадују дојакошњем патриотичном успеху кола јахача. А и од имућнијих надамо се да ће честитке њихове, поред родољубивих жеља, донети Шапцу и радосну вест да са честитком ељедује и материјална потиора. СТРАНЕ ВЕСТИ Балони на маневрнла. Како Агтеећ1а^„ Јавља, при маневрима 16 Француског корпуса на висоравњу „ТгеуШе" пуштен је у вис у близини моста „Ргеб^иПе", где је стајао команддант дивизије, у 8 часова из јутра један привезан бадон, који се помоћу калема на који је навијен кабао, и и једне мале машине — обоје натоварено н? једна кола — но вољи дизао и сиуштао. Два мања балона напуњена водоником држали су војници. У гондоли већег балона био је један инжинирски канетан и један погпоручик, од којих је ирви са висиче од 800 м. посматрао кретања противника, а други чинио ФотограФСка сиимања. * * Булашверова жена. Бриселски »Е1п1е Ве1§е< дознаје из Париза, да јс Буланжерова жена затражила код оудараздвод брака. Остали Француски листови о томе ништа не говоре. * * Сара Бернхард. 3. Новембра завршила је чувена Сара Бернхардова евоје гостовање у Бечу и тог дана стигла је у Пешту, на молбу и иозив управе мађарског позоришта, датамо гостује]

ОШЕИС.

1 \(11ритворени ) Ноћас су притворени: Лука Паланчаниа из Аустрије , Васа Димовић таљигаш и Ђура Милетић сви због нереда и Ђура Оражићевић из Хрватске због скитње. * (Осу&ни) Пресудама полицијским осуђени су: Себастијан Тарабарић из Брестава због крађе Стеван Борчанин слуга, што је нагло јурио кошма, Андреја Јанковић из Алексинца, Иван Петровић овд. и Јелена Стојаповић из Аустрије сви због скитње и Ванча Димитријевић гаљигаш због нереда.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВеограО, 7. Новембар 1888. (Крађа) Нођас је непознати лонов обио дућан Исидора Лекћа берберина и однео му само 28 гроша чарншеки. ХТГРОО^ВЕТ.^.

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Ењига о Галицији. Пољски застунник и књижевник Шћепановски, издао је недавно једно дело, које говори о невољама у Галицији. Дело је побудило велику сснзацију у земљи, те је изашло већ и у другом издању. У књизи говори писац без Фраза, без догматичких аксиома, без соФизма и паргијске суОјективности, већ на основу свога многогодишњег искуства и статистичких података нриказује он бедно стање живља у Галацији. „Кроз девет годииа," вели писац, „ја сам темељито проучавао економске, индустријалне и трговачке нрилике многих земаља. Ја сам се бавио и испитивао подизање индијске индустрије а трговине, бавио сам се испитујући персијско и монголско Финансијско стање, али сам увек нри том мислио на Галицију, те сам настојавао, да стечено искуство употребим на корист те земље." — „Ја се не би усудио, вели, на једном месту дела, „у тако застрашујућој и непопуларној светлости, да изнесем Галицију, кад би то нриказивање Галиције било само резултат литерарне абстрактае студије а не илод другог личног иакуства. После подужег предговора у ^њизи, приказуЈе писац темељито, статистички број житељства и гране његове нривреде, вредност годишњег рада, радне снаге и оруђе, порезе, дугове и терете, прилике ексиортне и импортне, сразмеру иметка код појединих сталежа, мењање власника код ненонретности, аграрно стање, трговину, обрт, интелигенцију, стање слободних звања галичких према другим земљама, па износећи све ово, долази

тила опасност конкурса. Фиола садржи један биљни отр»в, које човек нод њим умре као нод зеацима капље. Са тиме отровом хгео се отац тада отровати. Валерија га беше на страну оставила, а носле кризе отац беше заборавио. II тако ова Фиола беше још код ње без да ко знађаше. А да би скренула сумњу са себе добро би било да неко рреме живи У најбољој хармонији са Коломаном. Идућег дана кад се беше граФ спремао да доручкује, беше зачуђен кад виде своју жену, где је у јутрењој хаљини и са најбољим манирима к њему долази. „Ја мислим Коломане, да вам неће бити непријатно ако данас са вами доруч кујем ?" Каково питање Валеријо? одговори он, ступајуђи радосно пред њом. „Ви знате моја драга , да је моја пајвећа срећа и радост с ? Вами заједно бити." „Ви нисте на меие л>ути?" „Како бих могао бити љут , кад моје срце само за Вас Валеријо куца. „О то је и сувише Кадомане. Ако је истина да су Ваши осећаји тако њежни нрема мени, као што ме ви уверавате то од сада нек се не деси ништа — што

би Вам новода дал^ да се преко мене тужате." „ Је ли то истина Валеријо? узвиину он радосно, узимајући своју лепу жену у наручја. Срећа беше нонова у налату граФову. Веше ли то права љубав ? Права срећа ? Последице ће показати ! Четири месеца беху прохујала и граФ Коломан држаше се за најсрећнијег самртника. Мора бити да се нешто особито десило што је Валерија овакова постала мишљаше он. Од онога дана живљаше она само за свога мужа и даваше с' дана на дан доказе своје љубави и њежиосги. Међутим бешедошао и њен рођен дан. РадоФалФи хтеде у часг своје лепе супруге даги један сјајан бал, али она се одсудно томе противљаше. Она тврђаше, да ће јој овај дан од много веће важности и радости бити, ако га проведе само са својим сумругом. Потресен Коломановим доказсм љубави и уверења да она само за њега живи, притисне јој један нољубац на њено бело чело. У малом нријатном салону Валеријином, ручаху њих двоје заједно. Валерија благодараше Коломану са најлукавијим речима, за срећу коју она

норед њега ужива и дигне своју чашу наздрављајући речима: „Нек нас вавек срећа прати, нек вечиго мир влада/" И понуди Коломапу чашу благородног токајског вина, у ком је изручила из зелене Фиоле отров — док је он био устао да узме цигаре. „Живела" одјекну са усана Коломановихи испи чашу наискап. Валерија следоваше његовом примеру. У том истом тренутку . држајући се код срца узвикну Коломан, и стропошта се мртав поц сто„Помоћ, помоћ" викаше граФица и слуге нотрчаше на ову узнемирену тишину ариетократске палате.

* * *

Четири дана лежаше мртво тело граФОво, окићено венцима. у салону црним веломзастрто. Лекарски иреглед констатује, да је грач> испустио душу усљед капље. Смрт поштованог каваљера беше нашла саучешћа у свима круговима нештанским, а гости који дођоше да му носледњу почаст одаду , шанутаху о овој чудноватој