Мале новине

до врло жалоених резултата .^.ларковчх гозор!. Иј тлх ноз4на лицију. Галиција еаада, прама питче- и гозора, мора) би сва::и пољгк црае-

ву рачуну, међу насељммјс зеиље, јер на свчки кр. километар има 80 становника. Од жи^ељства бави се 80 од сто са иољодељством. Успркос томе, годиплБа нроизводња те земљч по ве је незнатна, јер врздност цел >, годишше нродукције износи 106 динара на главу, док у много мање насељеној земљи, у Енглеској, износи 900 динара на главу, даК1е девет нута толлк > С тога је и храна врло хрђава и Галичани се увск хране биљном храном. Галичанин мало ради, јер мал-о једе, а живи бедно, јер мало ради. Последица је тога жалосног стања та, да је умирање у Галицији врло велико, јер ироеечно животно лоба износи 27 година, код мушких а 28 и но код жена. Из ових нодатака закључујс иисац по темељитом рачуну да у Галлцији сваке године умире 65.000 особа са недовољне хране, дакле, екоро од глади. Нису много мање жалосгни ни одиошаји виших сталежа. Трговнна је са свим нала, индустријаје тек у новоју, положај државних чиаовника такође је жалостан, те изузимајући магнате, има једва 7000 нородица Којима ириходи ујамчавају независаи положај. Порези су у Галицији бројно најмањи, јор нресечно изноее на годииу 120 дин. на главу док Енглез плаћа 92 дин. а Француз 96 дин. Али је жалосна сразмера норезе са нриходом. Нисац доказује бројевима, да н. пр. Прус плаћа само двадесетину; Енглез десетину, Француз осмину, а Галичанин петину свога ирихода за норез. Тако је исго жалосно стање, са теретима и укњижсним дугоаима. Узме ли се још у обзир луксуз, као и манија за инозсмским Фабрикатима, мора се доћи до закључка, до којег је дошао писац, да је, на име, Галиција једна од најсиромашнијих земаља у Еврони. Строго и безобзарно објашњава иољски родољуб, и разлоге овоме стању. Оа набраја својим земљацима, са Оолом у души, али нештедимице, читав регистар грсхова, тс им износи да се они чврстово држе безразложних аксиома, без икакве вредности, да они гомилају своје ногрешке, да се боре с празним Фразама; да су неосетљиви снрам нреговора и нрекора својих нспријатеља, да не мора за економски положај и иотребе земље, да су нуни таштине, и да су егоистично частољубиви. То су главне погрешке Галичана. „Ја не познајем вели писац", опучније лектире за моје земљаке, но што је читање немачких новина и

ти п )ука и кураж4 — ]ер, зар нијо њихова неповољна критика наших одношаја, истинита?" Наравно, да је знатан део тога соцајално — политичкога дела, поевећен и модерном антисематизму. Ачи нисац, бзз мржње и чезње за нрогањањем, расиравља и о том питању врло објекгивно. Оа с великим нризнањем говори о пракгичносги, гнтедњи и другим економским |особинама Евреја. Он доказује, да се много од онога, што се иребацује Еврејима, базира на неистини и глуности. „Кад би ме ко унитао" — вели Шћеаановеки, „кед ћеЕвреји престати да буду алапљиаи, ја би му одго ворио: онога дана, кад буду Пољаци нресгалн да буду немарни и лакоумни." Тврди се, да Јевреји приштеде за годину дана 7 милијона Форината. „И цела еудбина једног читавог народа од 5 и по милијуна становника, који има еву моћ, све уредбе и части, цео тај народ је у опасности, јер евреји, којих има 700.000, еваке године уштеде 14 милијуна динара!" Его то је садржина овога знамени тог дела, дај Боже да оно ностигне свој жељани успех, а ми сматрасмо, увиђај ући у неколико и код нас исте грехове, да је нужно да овако мало онширније изнесемо историј у иропадања једнога народа. БИБЛИОГРАФИЈА Уреднипггву је стигло на приказ: Реч нок. Стевчи Михајловићу, бившем председнику министарства у миру. Говорио при спроводу, код сиоменика кнеза Михајла Милорад II. Шаичанин.

СМЕСИЦЕ Еолико је цената тешка земља? Ако за израчунавање обима земље .узмемо њен дијаметар и оГ>ратимо пажау, да је земља 5 2 | 3 пута тежа од -одене кугле истог облика а кубички метар воде је тежак 20 цената то добијемо да је : периФерија највећег круга, који иролази кроз средиште земље 40.000000 м дијаметар земље 12,738.853 м. а но (i 3 7Г Формули-^— или

12,738.853 X 3 14

ј што је кубачка садрж>«аа у кубним ] штаског уговора, добије један ^ак у метрима кугле замљчнз и разна: 1,081855.795637,421,051.02 * куб. м. Ако помножимо тај број са 5 2 ј 3 и 20 добијамо обим земље: 122,610,323.505,574.385,782,607 т. ј : Сто двадесет и дае хиљаде шест сготина десет трллиона, триста двадесет н три хиљаде иет стотина пет билиона, пет стотина седамдесет и четири хиљаде триста осамдесет и пет милиона седам стотина осамдесет и две хиљаде шест стотина седам цената.

Редак захтев Године1867 нредаду молбу 46 сопственика кућа нрефзкту Париза и тражишз, да се Њ '1Хоаим кућа скине бр. 13 јер он несрећу доноси. Молба буде поднесена одбору општинском и он разуме се исмевајући тосујеверје, молбу одбијуЈ Кроз кратко време н« дигне Један одборник неколико зграда и ночне продавати. Прву и другу прода по добру цену, али када дође ред ва трећу ионуде му врло ниску цену. ЗачЈђен да му таво врло мало дају, запита једнога шта је томеузрок, овај му нокаже илан но коме ће та зграда добити бр, 13 те тако одборник, који је молбу грађана због броја 13 највише исмевао увиде да ће мората сада абог тога пггетовати. Бисмарк и Шержден. Новембарека свеска американског Скрибнорова „Магазина" доноси из мемоара генерала Шерндена, који ће до мало изаћи, један део под насловом „Од Гравелоте па да Седана", у којем стоји и ова анекдота о Бисмарку: „На маршу у Гравелоту дуго се гроФ Бисмарк са мном за^ављао. Он ми је прииоведао, да је ирвашњих година много нагигћао реиубликанству, али да су породички обзирп надвладали његову особну еклоност. Кашње, пошто је нрешао у диплематску струку, он је дошао до уверења, да немачка није ни зрела за ренублику. ГрОФ Бисмарк ириметио је уз то, да је дуго оклевао, док се посветио државној служби. Он је најрађе волео да иостане војник, али његова породица била је противтога, и тако се одао на дипломатску каријеру "

ША/1А

Иогрешно разумео. Одма после публикивања номачк -аустријоког по-

Прагу од свога оца из Берлина писмо са 15 талира. Али по што на писму није било довољно марака прилепљено, берлинска ноштананише на њему: „није доста." Неколико д»на доцније добије берлинска пошта писмо оваке садржине: „Једном за свагда молим краљевску ношту у Берлину да се у моје приватне послове немеша. Шта се таче поште, да ли је мени 15 талира месечно довољно или не? 12. Л. иравник

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ ИОВИНАМА« Петроград, 6. новемра. Министар саобраћаја Поасије по молби отнушен и за држазног саветника постављен.

Букурешт, 6. новембра. Јутрос изгореле ш«алекод краљевског двора, пначе никаква друга несрећа није се догодила.

Нешта. 6. новембра. После дуже дебате, усвојио је војни одбор и оне нараграФе о поштрењу службе једногодишњих добровољаца. БЕОГРАДСКА

кил п п п У) Г) V Ћ У) 7) Ђ

Београд, 4 Новембар 10.86 22 25

12197 Жита . . 2713 Сувих шљива Шљива нових Брашно фино . (Брашно леб. нес. —.— Брашно „ сеј. 3038 Кукуруза. Кукуруз. браш. 1862 Јечам . . . 4759 Овас . . . . 825 Раж . . . . — Мекиња. . . . —.— Краза . 295 11асуља. . . 141 Ораја 475 Кајмака . . .

8'20 7 90 7.90 7-—

25 75 21.130.- смрти. Али пред њима с т оји још веће изненађење. Тек што је почео иоследњи акт црквени — последња почаст мртвоме — кад на један пуг чу се крах који свечани акт прекине. Сви потрчаше у нравцу од куда крах долажаше, неописано извена ђење нађе нрисуствујуће , кад видоше графицу са још пушећим револвером у једној, и писмом у другој руци, где лежи мртва на ноду свога будоара. Она беше мртва; зрно беше срце згодило. У нисму стајаше: „Госно1;о! граФице ! У одговору на ваше Нисмо јављам вам: да сам заручен, и да ћу преко сутра са мојом невестом стунити у брачни живот. Може бити да сте то већ из новина сазнали. Ја сажаљујем веома, да сте то већ из новина сазнали. Ја сажаљујем веома, да сте ви мој израз у књижевном клубу, рђаво разуме, ли; али то није моја кривица.— Ја не могу нити вашу љубав нити вашу руку примити, јер људи се не играју са срцем / Поред моје невесте која ме њежно љуби , надам се да ћу наћи срећу — коју сге ми ви цре 5 год., газећи вашу реч, мислим да за на век отмете.... Лавле Карлош.

КРАЉИЦА Н 0Ћ И

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИНЕ КЊИГА ШЕСТА ч. •>(наставак ) (138) Међу тим се краљица Ноћи нриближила крчми. На нрозору, где беше соба Фра Ђузрца, горела је лампа. Кад је Краљица Ноћи дошла до уласка у крчму она стаде. Она је опазила младог служитеље који је стајао пред сами улазак у крчму. Али одмах за тим Краљица Ноћи уђе у ходник, и необазирући се на служитеља. Она се упути право оној соби где је обитавала Едита АмалФИЈева. Кад је дошла близу, она чује неке

гласове, а одмах за тим оиази да Је неко са свећом ушао у собу. Из ночетка није могла да види шта се догађа у соби где је била Едита, али је нознала Ингов глас. За тим је видела мач у његово.ј руци. Шга ли се догодило овде? Ово питање мучило је Краљицу Ноћи. Она се није ничега нлашила, ишла је слободно даље. Кад је ближе дошла виде да неко лежи на под, пливајући у крви. Не промишљајући се ни мало, она нриђе још ближе и позна старог слугу Андреју. Он је лежао, а многа крв била је расута по поду. Кад се појави Краљица Ноћи, Инго се трже. Фра Ђузепо готово је онемио, само је руком иоказивао на Краљицу Ноћи. Она се беше сагла доле и гледала, да ли се може номоћи овом старом јаднику. „То је твоје дело, Инго Фоскари!" рече Краљица Ноћи, пошто је устала и показала руком на лежећег Андреју. „Још једно убијство! Убијства се код тебе нижу, једно за другим!" „Једва те једном нађох!" повиче Инго пун радости. „Једва једаом дошла си у моје руке, сакривицо крсташка! Једва једном паде нам шака она, која нам Ј *е то-