Мале новине

било у оиштини 298 рочишта и 186 мији иелике аг ( >аде беху се у естради

V

забрана.

Лнтерарно друштво. Колигн) се сећамо, у нас је иостојало неко „уметничко друштво". Ово и сад постоји можда у каквој архиви, јер и сад још има свога нредседника који нвје смењен, и сад има, свога нодпредседника, свога секретара, они сви још и сад ностоје — али друштво не иостоји више. Шта је био узрок да овакв једно иотребно друштво ироиадне ввје наше, да у једној белешци расправљамо, али свакојако није узрок то, што такво друштво није нама ни потребио. То друштво је обухватало у себе све гране уметносги, те су му и чланови били из свију редова уметчичких. Можда је и та разноврсност донринела што, да ово друштно не могаде да одговори својим нозивима. Ако се са тиквог искуства ношло ондајеумешна и на сво.ме месту мисао за коју смо чули да се нојавила код неких београдских књижевника, да се у срнској ирестоници образује чисто „литерарно друштво". Такво друштво, можда би могло доцније да крене и какав књижеван лис , а његов рад би у гдавноме био у приређмвању литерарних вг.чери, који је обичај са кориевим носледицама, иочео у нас да се одомаћава. Ми се радујемо, да се у нас један иут увидела нотреба оваквог друнпва, само би се још више радовали, кад би та мисао потекла од старијих наших књижевника, јер би то дало гарантије за сталнији рад и сигурни ји усиех овога друштва.

домађе вести Из Иирота нам пишу, да се је тамо, ире десетак дана осе^ио мали земљотрес. Потрес се најпре осетио код Дрвене Реке , иа се унутио у правцу ка Палаци. Ову бе 1ешку вадимо из приватног писма и жао нам је што за сад не можемо ништа онширније рећи о томе земљорресу, о његовој јачини и правцу , док се од свог нарочитог извештача, подробније нв исвестимо.

стране вести * Отварање Иастеровог аавода. Из Паризајав. иод 14. о.м. по р.: Данас је отворен Пастеровзавод,и та је свечаност дала цовода великим овацвјама овоме чувен^ме научењаку. У акаде-

сакупили многи академици, народни иастуаници и изасланици р^зних држава. Присуствовао је и турски иоклисар а очекивало се да ће доћи и руски велики кнез Владимир, но није дошао У 2 с. догнао је, дочекан свирком марсељезе, иред. реиублике Карно са свима министрима, осим министра иросвзте Локроа, којије иосле дошао. Пастер је био тако ганут, да је сво1У узрујачост једва могао сав.чадатп. Нрви је говорио академик Бертрап а за тим је прсФесор Граншер нацртао историју Пастерова рада. По Граншеровом извешћу данас већ постоји 21 завод у којима се но Паст ровој

наирављено, од кијих со нарочиго од- НаЏно. код кафане „Краљева Гарликују три за вице-краља и његову I да" нађен је један кључ и троје свиту, два за стражу и један за по- прасади нађени су и налазе се код слугу. У првом; царском вагону,стоја кварта врачарског. златан царски грб; други је вагон нз Једна сребрна кашичица нађена је

нутра сав искићен „царским цветом" (то је у Кинеза цвеће, којим се не сче нмко други у Кини кигити сем цара) а трећи је вагон меблиран европејски са намештајем из доба Луја ХУ-ог. Одправљање ових вагона из Лијона задало је много мука, с тога што су се морале нравити нарочите кугије од цинка за смештај исгих вагона, да се не бн покварилн, па сем цинканих кутија још је сваки вагон био у

иетоди иредузима инокулација нротив ј две дашчане кутије. Ова ирва кинеска псеће бсеиоће, измеђ осталих, иостоји | жељезнмца са својим раскошене, ра

и један завод у Бечу. Граншер је из, нео и то, за колико се је смањило умирање, од кад је Пастерова метода уведена. За тим је у говору напоменуо како су за подизање овог завода много донринели Елсашани а кад је сиоменуо, да је први иаокулиран Елсашанин Мајстер, Пастер удари у члач. Особито се иије могао савладати,када је мес^о њега његов син читао говор, у коме је нацртана цела борба Пастсрова, док је продро са својом методом. * Изгорела црква. 17 ов. мес. по нов. изгорела је црква у Подкићу у Хрватско). Ватри је узрок црквењак са своје нехатносги. Изгорели су све црквене утвари н штета износи на 12.000 дин. * Прва жељезница у Хннц. Од неколко година на овамо енглески инжињери, радили су на томе да подигну жељезницу у Хини, но им је то увек остајало без успеха. У последње време, покугаали су и Француски инжињнри, како јавл,м китајски кореспснденат „Бриселског Курира", и овога иута, имали су усиеха, благодарећи великом з а у з и м а њ у вице- кра ља Пе-чили Лиг-хунг-Чанга и генерала Ченк-Ки Тонга. Прва хинеска жељез ница дугачка од 6 километара, са је/,иниће Тјаи-Цин са летњиковцем вице-краљсвим. Сав материјал за жељезницу израђен је у Француским заводима, Вагони наброју 6 за први воз којима ћо се служити искључиво ЛиХунг-Чанг и који су израђени у Лијону у Фабрици Бировој, уски су унутра 80 сантиоетара широк је цео вагон 2 м. 10 с., дужина им је 11 м. Унутрашњи украс је вели<олепан али израђен по хинеском укусу, и у опште све и споља и изиутра раскошно

зуме се да неће донети пикакве користи Китају, до те, што ће упознати Кинезе, са европском цивилизацијом, но Кннези ће и крај тога остати Кинези.

(шицијш гласник ВеограО, 9. Новембар 1888. Крађа. г-ђи Ленки Илићки овд. удови VIз авлије украђено јс два карл папуча и један Оакрач све у вредности 30 дин. * Самог/биство. Седмог тск. мес. у 10 сахати по подне, хотимично из револвера, убио се сам Тодор Херман ка®. код жировног венца. Самоубиство константовано је писмом које је Тодор оставио а и увиђајем полицијским и лекарским. * Притворени. Ноћас су притворени: Фрања Нетровић калФа молерски, Мијаило Андрејсвић из Алексинца, Марко Илић из Лешнице, Мијаило Мијовић калФа сајџиски из Крагујевца, Живојин Радоњић из Ивањице и Вељко Ристић из Пожаревца сви због скитње и Настас Николић таљигаш овд. због блуда. * Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Роза Хајоча из Аустрије,

у кастриотово) улици и налази св код квар. палилулског. Никола Попалала таљигаш вашао је један џак од 20 кила саге и један кључ је нађен и налази се у глав. иолицији.

ПРОСВЕТА

белешке књижевне уметничке и научне Тургењевљева дела. Ми смо у два три броја, ире једно месец дана, до носили белешке о томе, како се у на" ших издавача зачела мисао о издавању целокуниих Тургењевљевих дела. Ми смо ту мисао пропратили и својим мишљењем а оставили смо слодбодне ступце и једном великом поштоваоцу Тургењевљевом, да изнесе и своје мишлење о томе, како и на који начин би ваљало и требало у нас издати Тургсњевље ва дела. Нами је мило што нам једна нова вест о тој иојави, даје новода да ироговоримо и онет о томе. Можемо са радошћу јавити, да је заиста истинита вест о издању целокупног Тургуњева и да се најживље ради на томе. Како чујемо, дела ће се издавати оним редом, како су у оргиналу код Руса издата. Од ствари које су код нас већ иреведене, одабраће се само оне, за које јамче аутор. преводн тца (као на пр. превод г. г. Саве Петровића, Др. Вучетића, Пере Тодоровића и. т. д.) све остало иревешће се изнова,било иреводена или не. Као што чујемо само уређивање издања и превођење поверено је г. Миловану Гдишићу драматургу вародног позоришта, о којег смо ваљаиим иреводима од увек били убеђени. На крају издања биће ариложена до сад у нас, најопширнија биограФија и етудија Тургењевљевих дела и њиховог значаја но новију руску литературу. Израда ове студије биће иоМарија Арсић овд. Катарина Мајер вере.једном од наших угледних књииз Аустрије и Марко Антонијевић из ■ жевника и великог иозноваоца савреЈаконца сви због скитње, Коста Пав- мене руске литературе а на оо се довић берберив за ооорочавање влас- ; позноваоца Тургењева. ти, Димитрије Тасић овд. због повре Ми се овом и овако уређеном изде Себастијан Торбаровић надничар ј дању, можемо само од срца обрадозбог крађе и Благоје Јовановић због вати, знајући колико је Тургењен у коциања. опште вредна лектира, која се оправ* дано у нас јако тражи. Првом згодпом

прво место пре свега, морам вас оставивити, сутра Кемо продужити игру." Био сам у ватри од љубопитства, да нисам могао сакрити на лиду израз незадовољства и у нади , да тајну откријем , бејах толико слободан , те му рекох , да ми је, жаошто и ја не идем с њим. „Ех," рече „па зашто не ? хајдемо , можда ће вас занимати." Веома сам се обрадовао , зграбио сам капу и јурнуо за њим из каФане.

II.

Кад сам погаао са г. Мешинетом . нисам ни помишљао да, ће овај поступак имати овако велики утицај у моме будућем животу. „Сад ћу бар дознати , шта све значи, - ' говорио сам у себи дувајући и касајући низ улицу Расинову. Унотребио сам реч; ,,касати" нароч^ито, јер сам га врло тешком муком могао стићи, како је јурио нанред и гурао све што би му на путу било, са таком званичношћу , а ишао је тако брзо , да је изгледало као

да цео свет пропада, ако не стигне где је наумио. Таман стигосмо до ,,11лас де л Одеон" нрођоше норед нас празна кола. ,,Хеј, кочијашу стани," викну Мешине и отворив врата рече ми, да уђем у кола. „Терај што брже можеш до Вр. 39 улице Леклус у Батињол." Викну кочијаш и скочи у кола. Кочијаш је нсовао чувши даљину, ошинуо коње, окренуо десно и возили смо се пред Сенс. ,,Тако даое идемо у батињол." Рекох што сам могао пријатније. Али на моје изненађење г. Машине није ми ништа одговорио, држим да ме није ни чуо. Мешине се чудновато преобразио. Није био баш узбуђен, али је уснама мрдао, а обрве натуштио, изгледао је веома замишљен. Поглед беше унравио у даљину и изгледаше као да решава некакав врло тежак задатак. Из џепа је извукао грдну велику бурмутицу и једнако нриносио а да није ни шмркао. Као што сам доцније увидео, то је била као нека маџија.

Мрзео је бурмут, на ипак је имао велику бурмутицу и употребљавао исту као и глумци на нозорници. Кад год би му се што десило пријатно или непријатно, сва кад би бурмутицу извукао као бајаги да шмрче. Доцније сам се уверио, да је то чинио само за то, да са себе сврати нажњу гледалаца.

(наставиће се)