Мале новине
приликом ми ћемо нроговорити оцширније о оиштем значају Тургењевљевих дела у насНародни борац, иозната занимљива приповетка коју г. Глишић са рускога превео у „Србадији" 1882 године, излааи кроз који дан у засебној књизи.
СМЕСИЦЕ Кепец. У селу Злобину у Хрваткој жави један кепец једва три стопе висок Стар је 20 год. и ове је године био нред рекрутном комис. Глава му је црема телу несразмерно развпјен*, трбух велики и надуг, а тедо кржљаво, Тај је кепец прави идиота, игра као дете „лутака" а једва зна и најобичније речи изговорити, као н. пр. „мајка", „отац". * МоК навике. Када је шпањолски краљ Филип III. ступио нч престо, поднесу му министри на потпис сцисак за помиловање осуђеника. Између помилованих налазио се и један старац који је 47 година у четири ладаа и узана зида робовао. Тамничар отвори врата и ослови га: /ги си слободан." Изненађен устезаше се иснрва, али најзад устаде и клецајући пође неколико корачаји, а за тим нрви пут поеле 47 година пређе праг своје гробиице и тешком нређе преко степеница. Степенице, поље, двориште, све му се то учини ееограничено. Тешком муком дође до дворишне каније и нопе се на кола, која га чекаху да га кући одвезу; или га морадоше опет скинути, јер не могаше ноднети труцкање кола. Поведоше га лагано кући. Он се упути право |,улицом која његовој кући води, али кад дође на место — нема куће! На место ње подигнуга је друга велика грађевина. Улице људи, све му то беше неиознато. Једва наЈјв неког старца који беше код њега слуга. Он мутужним гласом исприча да је његова жена пре тридесет година од жалости умрла, деца у далеки свет отишла а и ближи рођаци номрли. Несретни старац замоли тада свога пратиоца да га оведе министру који предложио Краљу, да га из тамнице пусти. Он замоли министра да га натраг у тамницу врати, јер, рече му, да не може у непознатом свету живети. Министар беше тиме потрешен. Не могав испунитт
жељу, изради да он добије пензију а староме слузинареди, да ступи поново у службу код свог старог господара. Обојица се настане у једној кућици ван вароши у којој дугогодишњи робијаш проживи још неколико година, никада и немислећи на друге људе.
ШАЛА
Већ је свршено. Милице моја, ј 1 те не разумем, за што ти г. Пери никакво иоштовање не указујеш. „Па шта то сад мајкице значи? Зар ми не рекосте да сге ~ећ свргаили, да се нас двоје узмемо." * Није га јопг тужио Пера: „Шта си платио за одело". Паја: п Не знам, Кројач ме није још тужио".
БЕОГРАДСКА Београд, 7 Новембар
кил Ћ П Л п п 1) Т) п Ћ Т) п п V П Т1 7) Ћ 71 Г) 1) П П Г) V. П У) п
55685 Жита. . 2713 Сувих шљива ЈПљива нових Брашно фино . (Брашно леб. нес . —.— Брашно „ сеј. 3038 Кукуруза. Кукуруз. браш. 1862 Јечам . , , 4759 Овас . . . . 825 Раж . . . — Мекиња. . —.— Краза . 295 Иасуља. . 141 Ораја. . . . 475 Кајмака . . Коре брезове. 2900 лреча . . . 13755 Сена . . . 2970 Сламе . . 68 Меда . . . 99с? Лоја тонљеног .— Сочива . . — — Ђумура. . . 824 Кајмака . . Грожђа . . 125 Сира.... 1325 Свиша — кис. купуса . — кожа гов. ..
10.90 22-25
820 7 90 7.90 7-—
25 75 21,130. 3,20 4.50 2.50
137.50 87-50 80.—
1252 Лука цр. — Лука бела . Арпаџика . 7045 Кромпира — Вуне овче — Шишарке . РАЗНА ПИЋА
7.00
8.00
.чит.
95050 Вина црна. 200 „ бела — Комовице. 1950 Ракије меке „ љуте. Шпиритуса ЦЕНЕ С/ГОКЕ 1 пар Волова тешки к. 1 Ј? Ђ V) V ^ » 15 V П I пар Крава тешки „
18.
28--
Свиње мрша. до „
УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРСКЕ килограиа 5100 Брашна. . —•„ —.— Мекиња. „ —.— Пасуља. . „ 666 Шциритуса — -
ЦЕНЕ КОЖАМА 1 пар кожа овчи 1 1 1
V Г) л Ј) Г)
Јагњећи нови „ Јарећи . . „ Кавлака . „ Зечији. , Козији.
ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ
КАТАРИНА ШШОЈШЋА кројачица Преселила се са станом и радњом Цариградска ул. бр. 6. Осим ученица које желе учити кројење к шивење ж. |хаљина прима и раденице. Даје часове из кројења и ван куће. 1—3
1. ЗДВОД ЗА СПРЕМУ ИРТВАЧШ
гп
њ
п
Ј
У БЕОГРАДУ иреко иута „Руског цара." препоручује своје највеће " 0Ј ' 0 вариште металиих и дрвених сандука и осталу за сарану, са врло умереном ценом. Декорације још невиђене лепоте и елеганције. 8—30
Кила
270.000 7.000 33,000 6.000 2.100 2.500 12.000 1.400 7.500 3.000 30.000 25.600 2.000 5.000 16.000
95- 65.- 6.-
Пшенице Ражи Јечма Овса Кукуруза зрио „ браш. 10'Пшенично „ 11Пасуља 20 40 Кромнира 7Кудеље (тежине) 40'—
Креча Црна лука Ораја Грожђа Паприке црв.
1-80 6.50 12.50 7.—' 10,—
Кујна под кирију.
ОГЛАСИ КОД ДВА СОКОЛА ИЗ-
да)е се од
15-ог ов. м 3 —3
Моја доеадања радња која је ноетојала иреко од Ајдук Вељка пресељена је ј улици стари телеграФ бр. 14 у кући гоепо* ђе Давидовићке. Ј. Месарош 5—6 женски кројач.
На знање! Јављам да сам се прееселио код „Златне Лађе" са станом и са лагумом, имам стара добра бела црна и Шиљера вина на малу и велику количину са врло умереном ценом на продају, и има једна кобила са ждребетом на продају Обратити се потписатоме Милану Милосављевићу у истој ка®ани. 2—3
Г.
СВЕТОЗАР ЂОРЂЕВИЂ БЕРберин, јављам ноштованој публики који сам више година моју радњу упражњавао преко нута од Пашона, а сада се налазим са радњом у улици два јаблана. 2—2
К Р А Љ И Ц А II0 Б И или ЛО.ВАЦ МРТВАЦАУ ВЕНКЦИЈИ РОМАН ИЗ ЕСТОРИЈБ ШЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИНЕ КБИГА ШЕСТА ч* (наставак I (140) „И то је учињено, Монсињоре/" „Ех, па онда вам та сен није могла умаћи!" ,,Тако сам исто мислио и ја, кад сам наредио да се поседне мост. На ону страну. куда сен нестаје, ја сам поставно једног одважног и врло јаког Жбира Пијетра — а кад се се сен нојавила на мосту, ја сам са мојим људнма посео другу страну моста!" ,,Па онда сте морали ухватити ту сен капетане!"
,,М ја сам утврдо држао да нам на овај начин не1)е измаћи сен, Монсињоре, настави Бембо. ,,Сен дакле беше на мосту! Ми новикасмо да стане! Она нехте да стане! Ми смо претиси да ћемо иуцати/ Она се није ни обазирала на то! У томе један од Жбира нанишани добро, и опали." „Па?" Куршум није пигодио Сен. — У место ње нао је Пијетро! Сен је исчезла/" „Онда је куршум промашио своју цељ/" „Онај, којн је пуцао, врло је добар нишанција, Моненњоре," одговори Бембо. ,,Али Жбири тврдо верују да куршум не бије сен! Да је не може нико да погоди. ,,Празноверица' Кажем вам, ништа више но нразиоверица!' повиче Дандало! , Ја хоћу сам да се уверим о томе! А знате ли од куда долази та сен?" ,,3нам, Монсињоре/" ,,Онда ме водите тамо! Скоро је поноћ," рече Прокурато. Бембо се поклони и Пође са Дандолом у горње ходнике, где се обично појављује сен.
,А гору ли лампе горе у ходницима? упита Прокуратор. „Чувари се строго придржавају прописа Монсињоре! Лампе гору свагда!" Прочуратор и Бембо понеше се уз степенице које воде у ходник где су апсане. Стража ноздрави Прокуратора. ,,Јеси ли нриметио што не обично?" Упита Бембо стражара ношто су ушли у слабо осветљени ходпик. ,,Сен се још није појавила, капетане. одговори стражар. ,,А одакле се обично појављује?" Упита Дандоло. ,,Тамо где еу степенице," рече стражар, и покаже руком на једну страну, где беше ходник, који води мосту. ,,Тамо да! Ено је Монсињоре, ено појављује се! рече лагано капетан Бембо. Каиетан је имао право/ На крај ходника, тамо где су стражње степенице појави се некаква прилика, која беше увијена у аекакво бело платно. Дандоло је видио ту појаву. ,,Похитајте брзо тамо и ухватите је!" заповеди он стражи.