Мале новине
сваку меру! — Ми се, у опште, не радо бавимо тим стварима, нерадо претресамо, коментаришемо догађаје у ирестоници, али и нама, којима тече у жилама тако блага, као мдеко, крв, — узбуркала се, па не можемо више да издржимо. Ево, ми се из свег гласа јадамо да је ово уникум — безобразлука. За бога, престонида! наша рођена [<рестоница — иа такав скандал! Ужасно, просто, ужасно! — Ама, ко, ко? — 0, брате, па тинг-тангл, „култур - регери", — да ко други. Не, ми не можемо даље да издржимо, хоћемо теби свете, нацмјо, да кажемо шта је све то па сама расуди. Знаш ли ко су ти људи? То су они што се по бечквм кнајпама из свег грла деру, што им је уз сваки стих ре®ден: „глуп си као Словен!" — ето, ти исти, с тим истим програмом даеас се деру у „каФани код Позоришта"; у нашој рођсној земљи, нашој престоници грде, исмејавају Словене, онако исто као што их горе, пред Бечлијама, грде. Ето ти, српски свете, ето полицијо, радите предузимајте штогод, ово више не може да се издржи. Ово је, од нас уздржљивих, ваљада најблажија опомена коју смо икад истакли.
помоћи преда ла ју је у лудницу у којој је и скончала. На самртној постељи помињала је непрестано име свога љубавника. * Пре нратког времена послала је Грчка влада једну мраморну стену дворском владару ЈНуберту у Дрезди да изради од ње сиоменик песнику и преводиоцу грчких песама Виљему Милеру, који ће се подићи у Десави његовом месту рођења. Француске Фабрике орузија. Не давно смо донели једну депешу, која јавља да су у Француској изгореле државне Фабрике оружја, у Шалро-у. Француска је сад купила радионице у Сент Етијену за цену од 1,300.000 динара и влада је одмах продужила Фабрикацију Леблових иушака. Овог часа ради у новој радионици 8800 раденика, но тај ће се број сад тако умножити, да ће се до конца ове године правити дневно 900 до хиљаду пушака.
ГЛАСНИК
СЛУЖБЕНИ ГУ1АСНИК
Д0МАЂЕ ВЕСТИ Изборпа кретања. Из Шаица јављају да су се тамо сложили за идуће изборе либерали и радикали. Из 'Пуарије јављају, да се тамо воде нреговори за фузију измеђ' либерала и напредњака за истицање заједничких кандидата. Из Ниша јављају о преговорима који се воде измеђ либералаи радикала о истицању заједничких кандидата. Из многих нам места јављају о сиоразумима. На највише места постигнут је споразум измеђ либерала и радикала и на много места, остала ]е свака партија за себе да гласа.
СТРАНЕ ВЕСТИ * Осашдесет година у лудници Ових дана умрла је у Макаратској лудиици бароница Луценти у 103-ој години свога живота, од којих је равно осамдесет мровела у лудници. Пре 65 година нолудила је због несретне љубави, и иородица држала ју је 5 год код куће, али кад јо'| није било
Јучерање „Српске Новине", доносе ј указ, којим се на иредлог заступвика министра Финанције, министрн иносграних дела, решава: да се порезнику 1-е кдасе за вартп Крагујевац, Милији Лазаревићу' уважи останки, коју је ноднео на државну службу. За тим доносе указе, којима се на предлог заступвика министра Финанције, министра иностраних дела, а у договору са државним саветом решава да се општинама велико-градишкој, у срезу рамском, округу пожаревачком; дубачкој, у срезу козничком, окр. лрушевачком, пепељевачкој, у срезу и округу крушевачком, галибабинекој, у срезу сврљишком, округу књажевачком, самариновачкој, у срезу прокупачком, округу топличком, купачкој у срезу и округу крушевачком, коњушкој, у срсзу темнићском, округу јагодинском, општини креманској, у срезу златиборском, округу ужачком, каменичкој, - срезу иодгорском, окр. ваљевском, да могу од евојих грађана покупити, по сразмери плаћаи,а непоередног пореза. прирезе уз оба нолгођа ове 188718 рач. год. и тим новцем подмирити расходе по буџетима својим сасгављеним за исту рач. год.
Одобрава се општини вар. Ниша, да се може на лично јемство својих грађана задужити код привилеговане На])Одне Банке или на ком другом месту, где нађе најповољнији зајам, са 40.000 дин. па тај новац да употреби на подизање нове суднице у средини својој, и да га одужа са интересом у року од четири године из својих редовних прихода. Исти бро) доноси указ којим се на предлог застуиника министра народне привреде, министра просвете и црквених послова, постављају: у управи тоичидерске економије: за управитеља друге класе, Милан Р. Антић, секретар треће класе шумарског одељења министарства народнепривреде; и за ипсара четврте класе, Илија Кремић, писар иете класе исте управе. У управи државне ергеле: за помоћника треће класе, Радомир С. Бојић, рачуновођа треће класе исте управе; за писара четврте класе, а да прима плату из илате рачуновође и његову дужност да врши, Илија Миливојевић писар пете класе министарства народне привреде. У министарсгву народне иривреде: за секретара треће класе шумарског оделења, Коста Ђорђевић, помоћник друге класе уираве државнс сргслс; и за писара пете класе, Живојип Ииић практикаит ис тог министарства.
П0/1ИЦИЈСКИ ГИАСНИК Београд, 11. Иовембар 1888. Пригворени. Ноћас су притвОрени: Љубомир Обреновић бивпш наредник из Крагујевца због пијанчења, Сава Ђурић из Лике због прошње , Жмвко Марковић слуга и Ђорђе Маринковић терзија из Г. Црнућа због скитње, Мијаило Мајер надпичар због крађс и Јозе® Ђурковић кал®а молерски због нереда. * Осуђени. Пресудама нолицијским осуђени су: Ко?га Грујићи Иван Петровић овд. скитнице због крнђе, Јеремија Грујић из Бугарске , Милорад Марјановић, Танасије Симеуновић и Димитрије Војиновић келнери сви због скитње; Полексија ж. Димитрија Михајловића кдф . овд. и Милица Димитријевић због боја. * (Нађено). На лађи „Кулпн" неко од путника заборавио је 27. пр. месеца 1 куФер и ) њему 1 капЈ т стари од кангица. 2 џ»ин<* млраме, 1 векна 1
Јземичка, 1 бела кошуља са правим крагном, 1 кошуља од сриског илатна и 1 пешшкир. КоФер није био закључан. Југрос је неко од путника заборавио на клупи пред радњом Раде Докмановића мењача овд. једну шамију женску и у истој 1 векна, 12 ком. земичака и 4 малих милх-брота Сопственица нека се јаве савском одељку. * У Земуну ухваћена су код Милана Гвоздића крађена два коња и једна кобила. Сопственик нека сејави там. власти.
ГГРОСВЕТ^
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Значај белетрисгике. Уредништво оетроградских „Новосги" поставило је својим читатељима нитање, да ли су тиопвч у савременој руској белетристици верни датим односима. и појавима рускога друштва? Даље, да ли су узроци оваким белетристичкмм делима, њиховим јунацима и разради, узроксавремена критика, немар интелигенте класе, озбиљна критака или само руско друштво? Од читалаца иоменутога лисга, стигло је маса одговора, како од интелигентних тако и од простих читател>а. Како је ово нитање од онштега знач. како су белетристич списи, мање више од онпггега значаја, то ће и ови одговори бити од пресудне важности по оцеиу модерне белетристике, нарочито руске, која се даиас с правом сматра, као најбоља и у јевропском и у американском друштву. Ови одговори читатеља „Новксти" и сувише су дугачки а да би смо их могли саопштити, на овако скученом простру нашега листа. Ми ћемо се постарати да најважније одговоре саошитимо нашим читатељима, пуно уверени , да они неће остати Оез утицаја и на нашу белетристику, а за последњу с пуно права можемо рећи, да је и нема па се надамо, да ће тај материјал и наше белетристе и критичаре покренути на озбиљан и стваран рад. Радовали бисмо се, а<оби, ови одговори и руских интелигентних, па и „неинтелигентних" људи послужили, као мотор и нашим приповедачима и нашим зачмалим критичарима, се да наша инт^лигенција крене на рад, на
седамдесет до седамдесгт и пет година. Беше мали и сувољав , али врло здрав према годинама, и но саставу тела, могао је доживети стотину година. Имао је кудраву сребрнасгу косу , а лице му беше нокривено белим длачицама. ношто се није пет-шест дана обријао. Чудновато је нриметно растење браде после смрти Нисам се изненадио. јер сам доста оваквих случајева видео још као ђак у секционој сали. Највише ме је изненадио израз старчевог лица. Беше благо и готово могу рећи осмејавало се. Усне му беху растављене, као да је хтео изрећи неку нријатељску примедбу. Смрт је морала битн изненадна и тренутна, те његов лик задржи онак<> пријатаи израз. Али како се могу довести у везу ове побијајуће околности — изненадна смрг и писаних пет писмена МОНИС на поду. Иснисати ово својом крвљу, требало је, да издишући човек има велико напрезање. Само је пада на освету могла дати толико снаге за ово нредузеће. Како ли је морао бити љутиг овај старац, кад је увидео, како га све јаче стеже рука смрти пре него је у стан>у био, да доврши последне иисмо. Љутит ? Не, то је немогуће, јер лик
мртначев изгледао је баш као да се на мене смеје. и ово је у толико чудноватије, шго је жртва пала од удара у гркљан челичним оруђем, које је пројурило кроз врат. Оруђе је морало бити врло шиљат или каталаиски с обе стране оштар нож, који је на врху морао бити оштар као игла. Никад, у целОм животу нисам био жртва оваких осећаја. Била су му куцала са необичном снагом, а срце моје ударало је тако, да сам мислио пренући ће од силног напора. Шта ли ћу то пронаћи ? Још једнако иод упливом ове неодољиве жел,е, која )е победила моју вољу, прихватио сам хладне руке мртвачеве, да их прегледам. Десна рука беше са свим чиста, али је лева била нрљава, прст показач био је црвен од крви! Шта! зар је старац могао ону реч, која оптужује нанисати левом руком? Може јш ово бити и да ли је то могуће? Није, но хиљаду пута није. Па и опет . . . хиљаду мисли јурнуле су ми у главу , био сам као луд, очи су ми од напрезања упале у главу, коса накострешена, а у лицу блед као и мртвац , који је лежао на поду , скочио сам на ноге и викнуо „Велики Боже." Узвик се хорио кроз кућу. Једним
екоком комесар нолиције, Мешиие, Судија и нисар беху крај мене. Шта је? питаху заједнички. „Шта је?" Хтео сам одговорити, али ми је језик био као укочен. Све што сам могао урадити, било је да покажем на мртвачеве руке и иромумлам „Тамо, гледајте тамо!" Мешине .је одмах клекнуо уз мртваца. Приметио је исте особине као и ја,и био је мишлења као и ја, јер је устао и рекао : „После свега тога , опет није био старац онај, који је нисмена заиисао. Судија и комесар гледали су забленуто у њега са отвореним устима и он им је показао, да је само лева рука старчева била крвава. „Замислите и ја то нисам нриметио рече комесар жалостиао.
(наетавиће се)