Мале новине
К0ји је већ више од деценијума ааборавила. * Привиђења. Мајерс и Подмор заинтеросова^и су се ванприродним појавама, које „очевидци" пре,лстављају Веваки на свој начин. Писци су предузели да испитају колико су дотични случајеви истинити и дали, оцену за сваки нојединп случај. Они су саопштили и оценили шест стотина случајева разних привиђења, снова, предсказивања и халуцинација од стране очевидаца, који и својим ноложајем и својим потписима јемче, да су дотична привиђења истинита, у колико су се појавила у њиховом уображењу. Писци су, на основу казивања очевидаца ових случајева, нагшсали књигу „Привиђења и Наука" научно оценивши све случајеве и догађаје, упоређујући их, свероватношћу, у колико то дозвољава данашњи стунањ психолошке, Физиологаке и анатомске науке. Ако, би си јавио довољан број читатеља ми смо вољни, да Француски превод ових енглеских снисатеља саопштимо нашим читатељима, у вер ■ ном преводу, молећи их, да нам и сами саонште такве случајеве, гзрантујућн им, да ћемо, сваки случај верао саопштити. Нашим читатељима можемо јемчити да су случајеви у номенутој књизи толико занимљиви и да они зислужују размишљање и оцену сваког озбиљнијег човека, да не може а да се не заинтересује њима и не оцени их. Молимо иаше читатеље да нам се пријаве ако би желелл да се занимају читањем и разматрањем номенутих догађаја. Чим се пријави јачи број читатељи, ми ћемо издати и засебан превод веома интересантнога списа. * Награђена краљица Као што је већ иознато, руаунска Краљица Јели савета занима се врло радо књижевпошћу и у дружинској књижелноети "НрЈГзната је је већ као књижевица. Ових дана наградила је иариска академија уметности њено дело „ Мис.ги јвдне краљице" елатном колајном. Председник Акадимије. 8и1Н Ргиркотте, подносећи ре®ерат о њезином делу, рекао: „Ни једно краљичипо дело не заслужу)е већу пажњу но ш го је дело: Мисли једпе краљице". Колико је скромноет а пуне драме и чддности под именом: Кармен Силва, под којим је иуеном краљица, нод којим је. имеиом краљица позната у књижевности — вели даље председни'? чгритке академиј^! То ту однета
— наставља он — мисли једне краљице, пријатељице књижевпости и уметности, ФилосоФа и песника, но нада све госпођа, која јамачно говори о себи, кад вели: Има женских, величанствеиих, унраво лабудње чистоће; ако их се грубом руком дотакнет, немно ћеш перје за часак покварити и оне ће се од вас окренути и зарооити у валове. „Нека се Ваше Величанство не боји да ће се ико грубом руком дотакнути вашег перја. Ово, што сте ви с толиком драми написали, академаја је примила вачином, која краљица није желела, који је заслужила списатељка за плнменита осећања и стил који је уираво ре^ке елегенције и дражи" —тако завршу је реФерат председник париске академије. СМЕСИЦЕ Критика. Као год што човека по кој нут замима кад претура какву стару своју бележницу, тако је исто по кој нут занимљиво претурити старе, нрашњаве листове новина. Донећемо у целости овде једну позоришну критику из једних новина из 1847 год. коју је вредно прочитати: „У недељу 30 новембра, „Сан Краљевића Марка" или „Слава Народа Сербског на дан Нрвозваног Андрије". Позориштнисиев у 3 одјеленија од госнодина Ј. С. Поновића. Дјело ово празднику истом соотвјетствујућесочинитељу на велику чесг служи и рећи ее праведно може, да оно између свију нјегови до данас сочикенија прво место заслужује. Оно се цубликуму особито допало. Позориштници уобште добро су представљали. Одликовали су се пак г. Протић као Краљевић Марко, Госиодин М. Крчединац као вила, г. Ђурковић као пустињак и г. Алексић као цростак, нарочито овај последњи у понедељак 1 декем. кад је исто дјело по втори пут представљано, почем овом нриликом шалећи се, није у тјелодвиженијама као нрви нут раскошност и ачење ноказивао." Ето, то је цела критика у сретна, стара времена, када нити је критичар морао мно го га пише, нити глумац много да зазире од критике. * Краљ и кесарош. На једном свечаном дворском скупу, примети Краљ Франц I како један госнодин из групе дворских часника извлачи крсу нз
џепа лонтришком кардиналу, па погпто ју је истресао метне му је опет V џеп. Кесарош примети да га је Краљ опазио, насмеши се на њега и метне нрст на уста за знак да ћути. Краљ, који је и сам волео лепе шале, учини се као да није ништа ни видео, а кесарош умеша се у гомилу и умакне. Када је скуп свршен, настачоше поздрави и том нриликом затражи Краљ од Кардинала кесу. Кардинал извади кесу престрави се, кад виде да у њој ништа нема, а Краљ видевши га у забуни смејаше се, и када се сит насмејао, нареди да се кардичалу паре врате. Сви се на то згледаху али царе нико не пружи. Краљ знајући да је један од „дворске гоеподе" кесу извукао,поново најстрожије заповеди да, се паре кардиналу врате, али ни тада се нико не појави, јер кесарош беше већ одавно умакао. Краљ тек сада увиде да је постао жртвом кесароша и да је то први кесарош коме је сам Краљ био друг у крађи и наведи да се новац кардиналу надокнади. * Еолико сваки човек може имати предака. Неки Немац, по имену Клајн, прорачунао је колико сваки човек може набројати својих иредака. Тако, прво вели, сваки човек мора да има оца и матер, то су двоје, после тога долазе две старе мајке и два деде, за тим четири ирамбабе и четири прамдеде и т. д. Ако тако нратимо тај развој , вели даље тај Немац, уверићемо се да већ код десетог поколења сваки човек има 2046. предака, а да код 21. генерације сваки човек може набројати 1,467.150. нреда,ка. Кад се узме у рачун да су све тетке, прије и други рођаци искључени из тих нредака, онда ви чисто не верујете де сте члан тако велике „Фамилије", Али, молим вас, прорачунајте сами! ШАЛА Издао је. Удовац: Па, милостива госно, како сте се провели на путу? Сигурно сте се нечим и ноновили! Удовица: Нисам баш тако ништа особито купила. Њеи синчиЛ: Мајко, а што не покажеш госнодину нове зубе, које си купила. * Уживање. Странац: Ах, каква дивна долина! Овде сви дишу у миру и срећи! Молим те нријатељу, каква ли је оно зграда на брежуљкуУ Сељак: „Апсана/"
БЕОГРАДСКА
Веоград, 8 Новембар
кил
55685 Жита . .
10.90
п
2713 Сувих шљива
22'25
п
Шљива нових
—■—
п
Врашно фино .
. —
V
(Брашно леб. нес .
Г)
—.— Брашно „ сеј.
—
V
3038 Кукуруза.
8'20
п
Кукуруз. браш.
—
V
1862 Јечам . .
790
4759 Овас . . . .
7.90
јј
,825 Раж . , .
7'—
— Мекиња. .
•
п
—.— Крнза .
•
V
295 Иасуља.
25 75
п
141 Ораја
21,—
п
475 Кајмака . . .
130. -
Г)
Коре брезове. .
—.—
73
2900 ареча ....
3.20
У)
13755 Сена ....
4.50
у)
2970 Сламе ....
2.50
68 Меда . . .
—,—
Г 1
995 Лоја топљеног .
г п
.— Сочива ....
Ђумура. . . .
—.—
»
824 Кајмака . . .
137.50
Ћ
Грожђа . . .
—.—
п
125 Сира
8750
V
1325 Свиња .
80.—
п
— кис. купуса . .
.—.—
Г)
—- кожа гов. .. .
—.—
гтттттттт
ТТТТТТТТТ1
ОГЛАСИ УНЕДЕЈБУ 13 НОВЕМВРАПРИређујем забаву са игранком у нросторијама, у Панђеловој кавани, на Ватал-Џамији. За то умољавам Господу који су ме посећавали а нису добили позивнице, они могу добити нозазнице у кавани. Плаћа се од породице 1. динар од самца 60 пр. дин. Молим за посету С поштовањем Васа ТомиК уређач забаве.
КАТАРИНА НИКОЛИЂА кројачица Преселила се са станом и радњом Цариградска ул. бр. 6. Осим ученица које желе учити кројење к шивење ж. хаљина прима и раденице. Даје часове из кројења и ван куће. 1—3
КРАЉИЦА НОЋ 11 или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛ.ЕТАЧКЕ РЕПУЕЛИК2 НЊИГА ШЕСТА
(наставак)
1142)
„До врага!" гшвиче Вембо ражљућен. „Зар и сада да нам буде труд узалудан? Куда води овај ходник," уиита он једног чувара. ,,-Унраво у нодземни свод, где је радионица ловца мртваца," одговори чувар. „Онда хајдете за мном! Овде у ходнику нема никога !" Бембо је ишао нацред. Чувари са буктињама допрате га до врата, кроз која се улази у Јакопову радионицу. Капетан Бембо отвори врата.
Јакопова радионица беше врло слабо осветљена. Једна стара лампа висила је о свод, и једва осветљаваше овај сувише мрачан нростор. Близу излаза из радионице, стајао је стари Јаконо пнрављајући своје једрило. У једном ћошку норед Јакопа, чучала је Нела. Више ништа не беше у Јакоповој радионици. Бембо уђе унугра. Чувари уђоше за Њ И 1« . „Ко је оно тамо?" упита Бембо и пружи руку тамо, где б ше Нела. „То је луда II ела, кћи ловчева," одговори један чувар. „То је твоја кћи' старче? Је ли она б.ила мало час горе уходнику?" упита капетан Бембо Јакопа. „Није, Сињоре!" одговори Јакопо мирио. „У осталом не знам, ја, сам овог часа дошао овамо!" „Онда ти ниси видео да ли је каква прилика про.ила овуда? Она је увијена у једно бело платно/ Да није дошла овамо?" питаше БемГ.о, а чувари прегледаше сваки кутић у Јаконовој рааионици. Јакопо се бринуо и са страхом гледаше у Нелу, јер се нлашио да неби Нела
што казала, што ои и њега самог довела у онасност. „То је непојмљиво !" рече Бембо, пошто су прегледали целу радионицу. За тим отвори она сгара врата, што су водила обалским степеницама, и погледа на поље, И тамо није могао ништа да види. Бембо се врати натраг и у томе , и нехотице управи поглед на кћер Јакопову коју чувари назваше луда Нела: Он помислиданије случајно Нела она, која ноћу тумара по ходницима палате; да она не "нреставља сен ? Друго што није могло бити. „Устани девојко," рече он Нели. Готово љутито послуша она , али се од ћошка није хтела взмаћи. „Познајеш ли ме?" упита Бембо. „Ти си капетан!" одговори Нела. „Јеси ли ти често овд<\ у овој радионици?" „Јесте, капетане, она је свагда овде," рече Јакопо у место Неле. „Не замерите јој, ако би вам не потпуно, или наопачки одговарала, она по где кад не зна ни сама шта говори." (наставиће се)