Мале новине

морао ирекинути своје задовољство, да се бави иа нашим бедемима. Раскрстили. У пре неком броју јавили смо , да су се ва влрош Београд сложили либсрали и радик ли за истицање заједпичких кундидага ириликом избора 20. ов. мес. Као шти чујемо сад су те странке рас*фстилс и разишле се да с^ака за се гласа. Повод је размирици дао случај у Ирокупљу, који су вгћ дон^ли наши београдски листони. * Одликован. Како дознајемо, одликован је од стране Ње1'овог Високонреосвештенства госнидина Митронолита Теодосија, г. Димитрије Милојковић, прота неготински, на дан своје славе, 11. овог месеца, напрснич кре том.

ДОМАИЕ ВЕСТИ Еоло јахача и празник св Арх Мијајла. У свези већ раније у овом листу донесеног извешћа са ирослав кола јахача , у стању смо наквадно јавити , да је на светог архангела Мијајла, постао члан утемељач коло јахача Кљаз Мијајла и господар Мијајло Павловић трговац из Београда. Г. Иавловић је нрви престонички трговац који се је уписао за члана утемељача реченог патриотског друштва, и ми желимо да он и у овој нрилици буде сретне руке, те да вредно коло, имадне доста београдских трговаца у своме колу као чланове утемељаче, пошто без јаког утемељачког Фонда неможе бити успеха. Позната ечергија и неуморна заузимљивост г. Мијајлова за све што је отаџбипи полезно и нужно, не^умњамо да ће се развити до највећих мера и на спрам кола јахача. Он је својим стеченим реноме-ом у врло новољном положају да у томе усиети молсе: да као друпггвени члан утемељач, још доста другова и пријатеља својих у чланство упише.

му уједно честитао и у име цара Ваљема и предао му звгзду Црвеног Орла. Пред осгалих чеетитака кије је т.»га дана добио била је и честитка загребачког универзитета. * Ј Данчеву је ире неки дан, уз присутносг великог броја иотелигенцијо, освећена нова велика државна [ зграда направљсна за гимназију. Од стране мииисгарства просвете дрлгао је говор велики жупан Николић а од стране наставника управитељ те гимпазије Хиполит Фебер. ј * Сара Бернард, иошто је ист вечери излазила у разним улогама у ј Вудим-Пешти, отпутовала јеових дана у Букурешт, где ће јој бити прва улога „Госпођа с камелијама"Л}Одатле ће отићи у Дариград, где нарочито жсли да замоли султана да јој исцуни давнашњу жељу да види харем. Из Дариграда ће отпутовати у Александрију. Како веле, није баш н«не ла најлеише успомене из Будим-11еште. Неко тамошње друштво захтевало је од ње да јој накнади штету од 200. Фор. јер није, као што је обећало, суделовала на „шаМп ее", који је то друштво приредило, а тиме је друштву причинила знатан трошак; за тим јс морчла да шпјТи 20. Фор. на имс псетарине за своја четири пса, ма да ти нису ни пуштани из хотела у коме је одсела. * Несретан случај. Као што из Пар; за ј <вл.ају, ових дана десио се у I „ТћеаЉе — Ип^ие" један врло несрејћан случај. Баш у пола преставе одвали се „лустер" и са ужасним треском сгроношта се у партер. Том приликом многи су на месту мртви остали, а има их и тешко рањених. * Земљотрес. Из Зенице, из Босие пишу 28 пр.: Ноћу измеђ 27 и 28 пр. мес. око 2 и по сата изјутра, осетио се овде мало иојачи потрее, праћен иотмулом хуком, у нравцу од северо занада према југо-истоку.

СТРАНЕ ВЕСТИ ^Педесето-годшпњица. Чувени берлински проФесор Рудолф Гнијст , Кчјц је приликом отварања загребачког универзитета, год 1874; заступао берлински универзитет, славио је ових дана педесето-годишњицу свога докторског јубилеја. Том приликом нрви Гл је поестио миписти!) поосиете, тс

ГЈЕ^сииб: СЛУЖБЕНИ ГЛАСИИК Јјчерање „Сриоке Новине", доносс указ, којич се на предлог председника министареког савета, поставл.а:за члана државног савета, архијереј г. Мојсије.

На !предлог заетупаика миниетра Финансије, министра иностраних дела, постављају: за иорезника Г-е класе за варош Ужице и срез црногор:ки, у округу ужичком, Алекса Милићевић, царимик II-е класе, по старом, царинаркице љубовиј кс; за иорезника 1-о класе за варош Крагујевац, Влади«ир Стојановић, т.орезник исте класе за срсз рађевеки, у округу подринском; зп порезника У-е кла<>е среза снрљи шког, у округу књажевачком, Ј"сиф М. Пачловић, порезпик за варош Књчжевац — еву тројицу по потр би службе, По шго ће начелник \министарствн просвете одсуствовати од дужности по службеном послу за неко време, 10 је министар просвете и црквених послова, актом својим од 7 ог овог мссеца Пбр. 12551, наредмо: да дужнос'1 начелника у министарству просвете врши до даље наредбе, г. Стеван Д. Поповић, комесар Народне Ванке.

П0/1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеогрпО, 11. Новембар 1888. Притворени. Ноћас су притвОрени: Таса Петровић коцкар из Петровцз, Чеда Дамјановић скитница овд. Влаш.иир Костић овд. чувени коцкар и јлопов и Живан Ноповић из Ножарев ца еви због скитње и сумње. * Осуђени. Поесудама полицијским осуђени су: Јевта Пешић послужител. за увреду, Павле Гадосављевић столар Јованче Тасић мол< р због неуписа сиугу; Тома Трајковић обућар и Јосиф 8 Ђурђевић лимарски калФа због пр >даје воденог млека ;СоФиј Ж. Ди митрија Петровића кочијаш и Перса Ж. Тодора Крављанца овд. због увреде; Рисга Вељковић лебар збо» продаја јевуичног хлеба; Мијаијло Ма ј> р надИичап, Љубомир Об: адовић из Крагујевца. Тава Ђурић из Аустро Угарск ■ Живко Марковић овд. сви због скитње, Лазар Данковић каФ. што ја преко олређеног времена др.као о г гворену каФану. ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Изложба ;Као што јављчју из Париза, ових дана изложиће своје акнаоеле за илуе/грован ромач Ги де М >-

посача: Р^егге е<; Јегп Ег1зт Дче и Алберт Линш. Ап1оиг (1п Бгареаи, 1789—1889. Под тим именом, ђенерал Тума, прослављени приповедач из војничког живота, публикује приче о походима Француске војске за тих сто година. Издавачи тих његових дела посгарали су се да и од своје етране доприиесу лепоти дсла, јер су томе додали 200. композлција сликара Л. Ссржана, а то ћо све допринети, вели „Пдаго", да у нашим очима оживе те дирљиве сц.'пс из наше историје.

ЈЕДНА ИСИРАВКА*). X биографији Филииа ВишњиКа гуслара. Читао сам у „Веоград. Дневнику" бр. 166 од пр. 1887 год. један доиис из Срема а из села Восута, од г. Богољуба Познановића. У допису он говори о Филипу Вишњићу и М( ђ осталим вели, како је Вишњић рођен у Босни, у Велином еелу; како је у младим годинама хајдуковао, како је по свету ходао и напослетку вели: како су га Турци 1813 год, у Ш шцу на Равњу ухватили и очи му твадичи, очне му јамице изболи, мучили га и пајпосле га у Саву бацили, те оп онако слеи иа ћесарску страну препливао и у селу се Грку настапио, д к тамо није и учро. Урсдииштво истога листа „(Дненника") позива свав >га он "г, који би иа 1пто о Фалипу знао, да му јави, и ја, као Србин, желсћи да наша историјч у колико је могуће нотпунија и истинитија буде, сматрам за св ју дјжпост, оно што о Филиау зн.чдем. да на свет иззееем, неби ли *) Доносимо овај прилог, без коментара. Држимо да није на одмет. У овом сс оће дв је да Д' В1же, прво да је Вишњић родом из М ђсша а друго, да је ослепио од богиња а не да су га Турци псленили. Постоји једно мишлење дч јс Вишњић р>.ђен у селу Вишњици. г Милићевић у сиојој „Кнежевини Србији" вели да се Филип родио у селу Трњави у зворничкој нахији. Вогољуб Позиј понић, вели д> је се Фллип родио у Велином селу у БОсни. И ;ти Познаовић вели да Филип к је слеи би I в ћ да ;е на Ранњу осленљен. Нека би и ових неколик> редакч, поштовапог старине г. Милосављ! вића, 6 иј јелан пр >лог да се ово питање што боље оаечиети.

мим собом поче: „Ви сте, господо, наредили ипспектору Гукарду, мом колеги П >лтину и мени да ухапсимо личност, која се зове Монисгрол јувелир, а живи у М 75 улице Вивијен, који је онтужен за убисгво свога ујака овде у Батињоли." „Са свим тано," рече комесар потвр ђујући и главом. „Дакле," настави агенат, узели смо се у улицу Вивијен. Монистрол беше у соби одмах и:;ј дуђана и тек што јехтео да седпе, да руча са ж ном — женом изванредне лепоте, између 25—30 година. Кад су нас све троје у линији видели , муж нас занита шта желимо, и инспектор Вулард извади из хепа наредбу и рече, у име закона ја вас водим у затвор." „Док је агенат приноведао, г. Мешине се непрестано м шкољио од нестрпл.ења. „Зар нећетс. једном ирећи на ствар" упита изненадно. Агенат није обраћао пажњу на ту примедбу. „ Ја сам много њих у моме животу ухапсио," рече са свим хладно „али ни једин од њих није био толино иотресен, као овај човек Монистрол. Мора бити да се шалите," рече најзад, „или сте учинили погрешку. „Не, рече Гулард ми

не грешимо. Добро дакле зашто ме хап сите? Гулард слеже раменима и рече, не понашајте се као дете. Шга је са вашим ујаком, тело му је нађено као што и сами знате, а има непобитних доказа про тиву вас. 06 шењак/ како га је то потресло! Носрнуо је и пао на столицу,мумлајући некакав неразумљиви одговор, од кога му је половина остајала у гркљану. Кад је то видео Гулард, зграбио га је за јаку од кацута, па му рече, „Прими мој савет и признај све." Погледао је као луд човек и рече : „Добро дакле признајем све." „Браво Гулард !" рече комесар одобравајући. Агенат је нобедио, „Ми смо се трудили да ову сгвар свршимо што ире," рече. „Добили смо наредбу, да не правимо ларму, па ипак се беше скупила гомила људи иред дућаном. За то је Гулард узео човека за руку и рече му: „Хајдемо, очекују нас у управи. Моиистр >л се исправио, колико је могао, на клецавим ногама и рече: Да како хајдемо. Мислили смо, да је ствар свршена, јер нисмо на жену рачунали. До-тога доба седела је на столици као ван себе и ни речи није

проговорила. Мзгледа, као да није разумевала, шта 4 се око ње збива. Али кадје видела, да ће мо јој збиља одвести мужа, скочи као лаФица и стаде на врата. Ви не ћете пођи, викну и тако ми Бога изгледала је вел.ичанетвена. Гулард је имао доста таквих случајева. Де, де, добра жено, не буди љута, рече, не ће ти ништа помоћи. V место да се измакла, оиа се још већма рашири, заклињући се, да јој је муж, невин, и ако њега воде у затвор да ће и она ићи тамо. У једном тренутку прећашс нам, називаше ноганим именима, а у другом молила је и преклињала нај нежнијим гласом. Кад је увидела, да нема ничега, што би нам сметало у извршењу дужности, пустила нас је али се обеси на врат мужу.

(наставиће се)