Мале новине

писац историје, ири овоме, гато к*. . нитију грађу цри руци имао. Године 1850, дођем за ђумругџију (даринара) Митровачког, где су ми многи полнаници Филипови иричали: како је он с њима у Шапцу на Равњу био као сдепац са гуслама (дакле већ био слеп) да је ту песмом нашу вој ску храбрио и да је заиста одатле прешао на ћесарску страну, но како и на који начин, нисам могао сазнати ; причали су ми да се заиста настанио у селу Грку недалеко од Митровице, и тамо умр'о, где су мунајносле подигли леп искроман споменик. Године 1855, дошао сам уЛозницу за окружпог казначеја (благајника), и разматра« сам Лозницу, и њену околину, на распитујући свуд за догађаје на Лозиици за времена Карађорђева, причали су ми; ондагањи окр. началник покпјни Ииија Чворић и ондашњи члан окр. суданокојни Матија Симић (тако зваии „Црвени Матија") измеђ осталога и ово: како су они, први своме оцу а други своме брату, вос. иремену (преобуку) и лебац, и да су се лесили у Шапцу бага онда, ка л је битка на Тичару била. Оаи веле, да су ту седрли и разговарали се са слепцем Филипом Вишњићем и били присутни кад је он затегнуо струне на гуслама и иочео нагаима певати: „Браћо моја, крила соколова, Ја за гусле а ви за оружје, Па на јурига разтерајмо Турке " И како је још те вечери, кад су се нагаи са Тичара вратили, запева ) иесму о победи на Тичару. Иричали су ми речени и о томе, како је Филип Вигањић ишао по шанкевима на Ваурићу спрам Сокола, на Љешиицу Вадовимцима м то сне као сленац. о томе ми је причао и неки Аксентије Видић из села Текеригаа Дакле он је био слен а није ту ослепљен. На моја распитивања одакле је Филип Вигањић родом , казивали су ми поменути и још многи други људи, да је он био родом из села Међегаа преко Дрине недалеко од варогаи Вјељипе, као и то: да је сам Филип њима приповедао да је од великих богиња остао слеп. У колико се сећам, ја сам •: у „Србијанци" Чубре Милутиновића читао, од нрилике ово: „Филип-слепче из села Међеша, Ђе ти једном Луки гбворагае: „Госнодине, Лазаревић Луко, Сакупите. стотину слепаца, 11ак нам дајте сабље и хатова, Па напријед ви нас истакните, А ми ћемо јуригаит' на Гур к е, Ми се п«траг врићати не знамо.

л за нама па разђите Тур^е итд. Дакле из свега нанред наведеног види се, да је Филип Вишњић ио логорима срнским као сленац са гуслама и гудалом одао и да није та нри лика да су му Турци у Равњу у последњем боју 1813 год. очи извадили, где су они, Турци, стотипама изгинули. Причао ми је на Митровицо 1850 год. неки Аранаут-Алија (родом Подгоричанин), који је од Карађорђева времена заостао у Шаццу и тамо живи, овако о боју засавичком (на РавњиЈ: „Ко није видео битку на Равњу, тај незна гата је бој. Сваки се Србин као лав борио а Шигаи Петронију и Краљевић Марко раван неби био. Дох је 1мао Фишеке дотде је пуцао а после је кундачки млатио. Кад је млатећи сво оружје саломио а он је цепљик >м многе помлатио па и кад је пао цепл>ика му је у рувама била". При овако очајном боју, није било прилике да су се Турци са Фллииовим ослепљсњем бавили. Милош МилосављевиА пенз. казначеј окр. подринског

СМЕСИЦЕ * Допнсивање нреко књига из библиотеке. Неки Алберт млади же љезпички чиновник седео је ири свећи једне вечери и читао „Емису Полко." Мллдежи у опште сахати брзо пр. лазс а особито кад чита „Емису Полко." Како нсвесела изгледа , кад дође при крају књиге па нема више да чита, а књига јој се јако доиада. Та о и Алберт, нрочитав и иоследњу страну окрену и чисту да види , да ли бар на њој нема шта написано. На њој бегае лепим рукописом написано: „Ко жели младо срце, које без љубави вене окрепити, нека одговори на сграни 36. Золиног романа »Ба Тегге « Алберт читајући „Енису" постао је врло милосрдан. Да чита и „Ба Тегге" плагаио се да неће још горе бити, али брига за младим девојачким срцем к >је вене победи. Идућега дана узме Алберт из библиотеке »Га Тегге« и на сграни 36 нанигае: „Драга непозната! Можда ћу ја моћи чежњу вагаега срца утигаати. Дајте ми прилика да вас могу и лично видети. Одговор чекам у Шпилхагеновој „Промблематичној природи" на страни 7." После некол^ко дана

узме Азберт из библиотеке „Поблематичиу нрироду" и нађе на страни 7. ове речи: „У среду, 4 сата у библиотеци. Отворено плава ђепна мараме у руци. Тражићу књигу од Фоле-а. Берта." У среду дође Алберт у библиотеку и разгледагае регистар књига. Дође и Бгрта са отв.»рено плавом џенном марамомЈу руци. Алберт сумњагае да је то она, али кад она ре че: „Молим вас једну књигу од Фоле-а! и Алберт испусти из руку регистар и појури вратима. Место лепог срца „којевене" имађагае пред собом праву наказу , и тада настуни оно, гато нри дописививу нису ни помигал 3 али. Библиотекар, да ба што нре раскинуо тако дуго преииском вођене љубавне одчосе, казни Алберта и Верту за брљање књига. * 1.100 љубавиих писама. Пред највишим судом државе Масачузет у Америци, налази се због нарнице 1100 љубавних иисама, који неки заручаик својој заручници писао и сада их мора суд све прочитати. * Осуда нреко телефоиа. Американци чине унотребу телеФона и при суђењу. Ту скоро позове полицијски комесар једног таронског грађанина због неког иступа , али овај немогав доћи, саопшти комесару преко теле Фона да не може доћи на позив. Комесар погато је доказао његову кривицу, саопгати му преко теле®она да је осуђен на један долар казне и нлаћање трогакова.

ШАМ И остала легендарна. Моја лепота, говорагае нека од „старе гарде" својим младим пријатељицама, била је иозната у Паризу. — Ти бн управо могла рећи да ј(: постала легендарна. Девојке међу собом. Збиља, Геновева, сањала сам те ноћас. Геновева живо : — Доиста! А какву сам хаљину имала?

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" Берлин 12 новембра. За председника државног сабора изабран конзервативац Левецов, а за подпредседника Бомст члан владине стпанке.

11аржз 12 новембра Вуланже је изјавио да је тачно инФормиран о државном пројекту али да се он моментално неда остварити. ПИТАЦА БЕОГРАДСКА Београд, 11 Новембар 10.90 21 •—

кил ћ ћ ћ 7) п ћ ћ у) п ћ п ћ ћ Г> 1 > ћ I) ћ ћ п ћ ћ Г I % ћ П ћ

11428 Жита. . 6877 Сувих шљива Шљива нових Брашно фино . (Брашно леб. нес . —.— Брашчо „ сеј. 8677 Кукуруза. Кукуруз. браш 1544 Јечам . . . 4411 Овас . . 498 Раж . . — Мекиња. . —.— Криза . . 356 Цасуља. 214 Ораја. . 475 Кајмака . Коре брезове. 1390 Креча . 14185 Сена . . 7500 Сламе . . 68 Меда . . , —— Лоја тонљеног .— Сочива . . Ђумура. . . Кајмака . Грожђа . . 125 Сира.... 1325 Свиња . . 396 кис. купуса . — кожа гов. .. .

8 40 7 95 7.25 7-25

26 22,— 130. 3.20 4.50 2.20

88-50 80..19.— ОГЛАСИ Интересантна књига : БЕОГРАД У ТАМИ слике из ирестоиичког живота од Т. Изашла ј: прва књига : К-ЕСА.РОТТТ11 Цена 1 динар Може се добита у књижари Велимира у Безграду.

Валожића 13. 17.

20

КРАЉИЦА НОЋИ или ловац мртваца у венецији РОМАН ИЗ ИСТОРИЈВ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА 1ИЕСТА •*(наставак) (1-ЈЗ) „Онда је то за вас велика несрећа , старче!" „Ох боже мој, тако је, канетаие," одговори Јакоио. „Она није ни за шта, не може да ради као њене друге. Ја је морам свагда оставиги да ради шта хоће , јер и иначе немам времена да пазим на њу." „Одговарај ми девојао," рече канетан Бембо Нели. Он је ипак држао да Нела цреставља Сен. „Да јш чујеш и да ли разумеш све што те иитам ?" Нела климне главом. „Јеси ли Оила мало час горе у ходпике ?" Нела врташе гдавом.

„Размисли се добро, и јасно ми одговори! Да ли но где кад излазиш горе ?" „Не, капетане!" одговори Нела. Стари Јакопо ћуташе. Бембо посматраше Нелу, и по њеном изгледу судио је да је она, а нико други престављао Сен; а можда је месечарка , на ноћу тумара по ходницима и по мосту. „Дакле ти ниси била горе у ходницима, девојко ?" упита Бембо ®јом једном. „Промисли се добро! Неће ти ништабити, на против, ја ћу ти давн леп нсклон, ако ми кажеш истину !" „Ја нисам била горе, канетане!" одговори Нела. „Она не зна," рече Бембо. „Она то сигурно чини без воље — ка> месечарка — јер незна ништа шта ради ! Хајдмо натраг," рече он чуварима. „Јамислимда мислим да сам пронашао оно што треба!" За тим оде са чуварима из радионице. УШ. Гониоци. Ватра је била са свим угашена. Само једна гомила непела и црног угљевља показиваше место, где је ватра горела.

Свањинало је. У капији од стене, где никад не допираше сунце, бива тек доцније и то врло мало видно. Високи зидови стена које се уздизаху изнад капије с једне и друге стране, нису допуштали светлост да продре у капију. Један Ускок пробуди се и одмах се уеправи.,.. Он гледаше свуда око себе. Близу ватре, где је била једна омања стена, стајаше буре. Он се сад сети шта је било јуче. Њзгови погледи лутаху тражећи Данка, јер се он опомињаше , да је Данко сам остао будан да чува стражу. Да није и Данко пио вина па се онио и заснао као и остали ? Ускок се насмеја кад је видео остале Ускоке како снавају и хрчу. Данка не беше међу њима. Овај будни ускок забрину се. Он погледа на све стране по капији. Данка не беше нигде. Ускок устаде и тражаше га на све стране. Изађе из капије и викаше Данка по имену, али од њега не беше ни трага ни гласа. (наставиКе се)