Мале новине
РЕД ЦЕНЗУРА ПО НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Прикилегована народна банка: Понедељак, среда ж пвтак. Београд. кредитни завод: Уторак и нетак. Задруга ва међусобно номагање и штедњу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, нетак Ж СубО 'ћ1.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Испити. Као што чујемо данас и сутра аолагаће исните за иотаоручике сви ђаци који се сад налазе у војсци на одужење своје војне обвезе. Ово је дакле почетак нримене војног закона о ђацима и ми би се јако радовали када би добар успех показао надо, ],а ћемо збиља из напш младе интелигенције моћи н?кад да стечемо добрс и образоване воЈне сгарешине. * „Кориелије:" Као што чујемо иевачко друштво „Корнелије", спрема се да концем декембра приреди веома велики концерат у Народном Ј1озоришту. Друштво ово, од носледњег духовног концерта, није имало никако прилике да се нокаже али за то од тога доба чини неирестане нрииреме, којима се нада да ће нас изненадити приликом свога концерта.
СТРАНЕ ВЕСТИ ^Умро. Љо што јављају из Париза, умро је ових дана спавни издавач музикалија Антон де Шудан. Де Шудан, који је увек ирви давао угледну цене свима музика.шим партитурама, коју су пре њега тек једва биле и прилично плаћене, био је пореклом Швајцарац. Најнре је био обичан ноштански чиновник. Године 1859. први пуг је ирисуствовао ириказивању Еаиз1;-а И он доб;је право да изда то урнекдело. То је био први камен- темељац његовој срећи. Доцније се настани на булевару кануцинском где је етекао и врло лепу кућу, ко]а и данас постоји. Оставио је после себе три сина; један од њих има за жену г-ђицу Колон, ћер неког чувеногуправитеља оркестра. ^Статуа Фридрика III. Енглеска краљица Викторија изјавила је жељу да се у иарку Винзорском нодигне статуа која ће престављати Фридрика III. на коњу. Статуа ће бити намештена нрема статуи принца Алберта, коју су нодигле жене енглеских
богаташа у част Краљице приликом њеног јубилдја. ^Коринтски каиал. Као што јављају из Атине, ових дана довршено је грађење Коринтског каиала и том се приликом држала чигава свечаност на којој су нрисуствовали Краљ, Краљица, велике војводе Павле и Серије, војвоткиња од Единбург и њихова свита. ^Нова иу1Ш?а. „Еа БЉег1;е Копташе 1 ' јавља, да главни ђенерал-ттаб немачки проноси глас како се баш сад на томе раии да се конструише нушка новог система. Конструкција саме нуигке чува се као највећа тајна. Снага рушења код те нове пушке је боља но код свију шго су до данас пронађене. Руски зајам. Из Нариза јављају , живеле давно изумрле преиотоиске жида ће за руски зајам дати Францу- вотиње, то се онда може казати да је
ска 275, Пелроград и Берлин 175 а
он дошао на, свет пре 40,000 год. па
Лондон и Амстурда« 50 ми шона Фра- и вигае. Но Фа-де-Врино. напада на нака. ] геологе, што нам изводе тако старо * порекло. Но ево како тврди г. Фа-де Турски зајам. Комисија под пред- -Брино: По с-гатистичком ноиису има данас на земљи до 1300 милиона људи. Тачни статистички нониси још
седништвом Хасан Феми паше није још довршида свој рад о раснореду зајма,. Не одложно има се плати Круну, Маузеру, банкама: Цариградској и „Кредит женерал", оштета руским трговцима за време последњег рата а
нам и то изводе, да се људи умножавају отприлике годишње за 1 проценат. Ако се овај рачун узме за основ, онда је лако извесги, колико је тре-
СЛУЖБЕНИ Г/АСНИК
Јучерање „Српеке Новине", доносе указ, којим је на предлог заступника министри Финннсије, министра иностраних дела, а у договору са др жавном саветом, решено: Одобрава се ошнтини милошевачког, у ср. нодунав. окр. смедеревском да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања непосредног пореза, прирез од 2420'Зб динара уз оба полгођа ове 1887Ј8 рач. год., и тим новцем подмирити раеходе по буџету свом, састављеном за исту рач. год. И указ, којим се на предлог заступника минис^ра Финансије, министра иностраних дела постављају: за благајника пете класе начелства окр. крајинског, Сима Неделжовић руковаоц четвр. класе штедионице ужичке но молби; и Владимир Атанацковић благајник треће класе начелства окр. нодринског 1/о молби својој ставља у стање покоја с пензијом који му припада но годинама службе.
за отоманску оанку оста|еонда само оало година, да се људство од Једног 350.000 Фуната. јединог пара, баш једино од Адама и ј Еве, до данас умножи. Број тај јесте: 14100 година. Па још ако узмемо у обзир и петон, онда је 4100 година
ГШИЦИЛСКИ ГЛАСНИК БеограО, 13. Новембар 1888. Пригворени. Ноћас су аритвОрени: Лазар Прајзихгер зидар, Јозе® Мајер, Јозсф Алас, Франц Илда цимермани сви због 'пијанчења и нереда; Никола Стевановић келнер, Илија Јаковљевић калФа столарски, Влад^.мир Вукашиновић калФа терзијски, Никола Ђор ђевић рабаџија, Вељко Наумовић пи1 љар, ЈозеФ-Јован-Биз иарк Фарбар, Благоје Недељковић таљигаш, Нестор Петровић келнер, Јакоб Цајта клонФер, Живко Мерић скитница, СоФија Н. из Ринња, Живан Поновић стуга из Пожаревца, Анка Богојевић и Јулка Богојевић служавке сви због скитње и ; 50 новчића. ноћног тумарања; Ешиа КуФер служавка из Аусгрије и Игњат ТиФенбах ђак овд. због криђ". * 0 ТРЕЂЕМ СТАЈ1ЕЖУ ОВОГ ДОБА. Осуђени. Поесудама полицијским _ осуђени су: Данило Чечарић слуга због недоласка на позив власти; Змај! ко Лазаревић хлебар због ексичног I хлеба; Илија Јокић ашчија, Јованча Ристић каФ. и Никола Тодоровић каФ. због нечистоће; Мијаило Ђукић ага-
много. Али ако узмемо да Је Један проценат много за годигањи прирагатај, и ако узмемо да се људство умножи само у трећину процента, онда нам излазе неки 5860 год. И по томе врло је тегако доказати да је човек раније створен од пре 5860 година.
БИБЛИОГРАФИЈА „Београд у тами". Слике из ирестолничког жавота. од Тасе Ј. М. Прва књига; Кесароши. Бео^рад. Државна иггаамарија 1888 год. Издање књижаре В. Валожића. Цена 1 динар или
I С уласком трећег сталежа у историју неког народа настуиа нова културна епоха у животу тога на >ода.
чија због увреде; Димитрије Ђорђе- Наступа преображај и напредак на ; вић и Тома Николић ка Ф за неупис свима пољима: ,У вештинама и науци, у праву својине и држави. (Јтаре
слугу. ПРОСВЕТА ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Момопол дувана у Турској. 9. о. м. држана је у Цариграду министарска седница, ради решавања о пигању монопола дувана. Друштво за закун монопола држи да ће решење бити у његову корист. Примање другатвено од дувана билојеу прошлом месецу 13,900.000 грогаа а у истом месецу прошле године 14,200.000 гр,
виштине и науке изашле су и из своЈе светиње и преживеле се, права својина губи своју стару сјајност, свој стари социјални значај, покретна имовина добија своју надмоћност и др ј жава се ослобађа. Ни је без значаја, БЕ/1ЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ што ј е Солон философ и филос « Фија његова доба изгубила веру у стару народну религију , што и вегатине
Постање света. Г. Фа-де Брино, нроФесор на туринском универзитету, написао је врло занимљиву расправу, која баца нов светлост на нитање о времену, када је човек догаао на свет. По библији човек је дошао на свет пре 6000 год. и но његовом рачуну то је истина. Јер, ако узмемо да је
носе на себи овај карактер, и што закон Солонов (594) и закон Сервија Тулија раздваја само кратко ^реле. Два су момента, на којима се 0 снива стунање трећег сталежа у и с, торију; пропаст старе и иојава но ве * ултуре. А пошто је сама култур а у битној
човек био на свету и онда, када су ! вези с обликом владивине * то можемо
Јеовн према другом зањати Једном истом миш.ву. „Па ипак ко може знати," рече он, „можда је сам старад ова писмена нанисао." „Дакле левом руком," додадох. „Да ли је могуће? Па још к' томе старац је морао одмах умрети." „Јесте ли сигурни о томе ?" „Судећи по рани, могао бих се заклети. Али ће и лекари сад доћи, иа ће вас уверити, да ли је онако као итто ја кажем или није. „Разуме се ја сам тек ђак, те ће вам они много тачни.је то објаснити него ли ја." Госнодин Мешине ужурбао својим шмркањем заминшеног бурмута. „Може бити," рече, „може бити, да испод свега овога лежи каква велика тајна. Та се тајна мора испитати. Морамо почети из почетка. Па најзад, зашто и не би? Дакле да почнемо и да најнре испитамо вратара." Кад је завршио, истрчао је на поље и наслонив се на ограду стененица викну : „Чујете, вратару, вратару, молим вас доћите мало овамо."
V.
Очекујући долазак вратарев г. Мешине унотреби време на брзо али потанко исиитивање околине, где се злочин десио. Спољна су му врата при уласку јако нала у очи. Кључаница је била на своме месту, а кључ се окретао на једну и на другу страну са највеђом тачношђу и без тешкоће. Дакле не могуће је, да је ненознати злочинац силом ушао у старчеву собу помоћу лажног кључа или на други који начин. Док је тајни полицајац тамо испитивао, ушао сам опет у спаваћу собу и нодигао запушач са зеленим печатом од Флаше, који сам нриметио, да лежи на поду. Не ки унутарњи нагон приморао ме је, да то учиним. На средини воска беше округла руна, која је остала од шра®а, друга страна беше румена од вина, и на моје велико изненађење приметим дубок усек, какав обично нроизводи фино веома оштро оруђе. Ми слио сам, да ће бити од користи, те га нокажем Мешинету, који, чим га зграби у руке, викну: „Ах, сад бар имамо траг.
Запушач је по свој прилици оставио убица. Морао је забосги оруће у зацушач — да га не убоде, док му је у џепу или можда да очува врх да се не сломије. 0руђе је морало бити нож с обе стране о.птар с дршком, и Један од оних, који се склапају. Са овим запушачем наћи ћу убицу, па ма где он био." Комесар полиције свршио је своје печаћање, а ја и г. Мешене стајали смо у сали и разговарали смо се, док нас не прекиде звук тешког дисања. И у том тренутку нојави се пуна стара жена, коју сам још у ходнику видели чуо, како кирајџијама објашњава ствар. Лице јој беше црвено као зрео патлиџан. „Шта желите, господине?" упита гледајући у Мешинета, (насгавиће се)