Мале новине

Дукат . Наполеон

К У Р С

5 77 96472

РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА

Удавио св. Неки Чодоиир Н. лађар, отискавајући пр ;кјуче лађу од обале, ! падае у Саву и удави се. Тело му још није нађено. * Кандидати. 11. ов. мес имала је

Мш1. унутрашњих дела: Свакп дав нре подне од Л ц(5ераЛНа СТраНКа КОНФвреНЦИЈ v »аДИ и по час до 12. и по подне од 4—;> часова. 1 1 г > ј г и од и—1 ча »; догов«»ра о поеланичким кандидатима | за варош Веоград. КоиФерендија је

1У1ин. иностра нихдела: четв^тко нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем иедеље и прааника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до нодке.

Минист. г

закључича да се истакну ови кандидати: г. г. Јова Крсмановић, Спасоје рађевина: Сваки даи од 11-12 наеова Стефановић) 11ера Татић, Стева Ин

пре подне. Мии. просвете и цркв. дела: Иеткон од 11—12 час. к 1Вић, Ђура Ва)ФерТ, Др. НиК >Ла нре подне. 1 Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10 нре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована пародна банка: Понедељак, сро.да н петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга аа међусобно помагање и штедњу: Понедељак и четвртак. Српека кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Рођених и умрлих у Велпраду. а) умрли: 14 Новембар 1888' Анка Николић девојка Ката кћи Марпје Јанића удове Јохан син Андрије Махмакона келнср, Николић, Маша М. Марковић и Јова Анђелковић. * Одело сиронапших ђимназиста. Ту ! скоро, донели смо Једну белешку о оделу сиротних ђака основних школа, том приликом мимоишли смо, да напоменемо, како зао обичај да се тек о Вожићу дарује одело, није мимои шао ни сиротне ђимназисте. Ми само примера ради указујемо прстом на велику већину ученика Н-ге ниже београдске гимназије, како иду Г' ли « боси. Нраво би било, ако ће им се као сваке године до сад, давати одело, да им се исто разда што пре. ♦ Збор. Данас у 5. часова по модне збпр је чапредне етранке у каФани нод „Руске Круне", на кпме ће се ис

за Ф 13И:<јГ; Савголлк А. Р<цован>вчћ, предавач за 3»ологију; Мидивоје Слмић, проФесор, за Ботанику; и М^хаило Влагојевић, Пера Илић, цредавгчи у крагујевачв |ј гимна^ији, Василије Н Петровић, предавач у пожаревачкој гимназији и Милош Милошевић, свршени техничар, за Рударство. * Пчеларско и воћарско акционарСКО друштво. У стању смо јавити, да ће у четвртак 17 тек. месеца у 5 и по сати у сали велике школе бити скуп за утврђење правила овога друштва. Ј^лазак и учашће у саветовању биће слободан свакоме, који озбиљно мисли за напредак домаће привреде и који је љубитељ ичеларства и воћарства. С' тога ја ља)ући ово својим читатељима ж лети је, да што више посетилаца на овоме скупу буде.

Мртво риђ п но дете Михајла Јох »на чаћи кандидати те странк за иредсто-

Ковача. јјеће изборе. * Самостална либерална странка Дознајемо да ће и самосталн« либерална струнка (које је орган „Ворац") ј кандидовати своје иосланике за варош [ Веоград. Ова странка Nисли да у избору посланика учини Фузију са радикалима. * Пзабраии. У пуној ир- Фесорскпј седници, ио конкурсу г. Министра просве/ге, изабрана су ова господа за питомце наше па страни, и о од аравника: Душан Вујић, свршени цравник за Администрацију; Милош II. Туцаковић, писар еудски у крагујевачком суду, за Банкарство и Берзанство; Светолик Пешић писар министарства Финансије, за Економију и Финансију; Марко ТриФковић, нисар судски, као правник за Статистику, — од Филолога: Миливоје Поповић, предавач у палилулск >ј гимназији, за Грчки језик; Михаило Р. Поповић, предавач у осгавци, за Историју општу, — од природњака: Ј 1ван Цаијић, предавач теразијске гимназије, за Упоредну геограФију; Светислав Максимовић, предавач у Пчжаревцу, за ће прилик >'М предати своје акредитиве. ј Педагогију; Сгеван Марковић, слуша* !лац Физике на бечсом универзитету, могао написати оних пет писмена „Монис" на поду уз своје мртво тело." Пошто је онако испало, као што сам и ја мислио, окренем се са задовољством г. Мешинету да чујем, шта ће рећи. „Ако старац није написао она писмена," рече „ко их је могао написати? Мешине заиста не. Са свим је невероватно." Нисам ништа одговорио, али полицијски комесар, који беше весео, што је могао једном ићи на ручак и начуо оно, што је Мешине казао и то му је дало новода, да се освети тајном полицајцу због његове тврдоглавости, која је но његовом мишљењу била у толико чудноватија, кад је Монистрол признао своју кривицу. „Чудновато," рече Мешине, „да како можда сам и ја само једна будала / Али ће ипак будућност решити и изненадно окренувши се г. Годељу хајдмо у унраву

ВЕСНКК БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нредавање. У рат ) -м бројевима нашега листа донели ■>. да је г. М. Павловић, слушалац 1.1111^. наука и педагогије у Јени, одложио своје предавање, које је био одредио ирошлог месеца, сад накнадно имамо да саопштимо да ће то његово предавање: 0 исихо.гошји животиња ", — бити у четвртак, 17. ов месеца у сали овдашње учитељеке школе, у 5. час. по подне. * ЈНремештен. Г. Рене Миље Француски носланик код нашега двора, премештен је у Штокхолм. Као што чујемо, заменик му још није одређен. * Приспео. Нови румунски посланик г. Вакареско приснео је у Веоград и у недељу 20 ов. мес. биће цримљен од Његовог Величанства Краља, којом

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Патриотска дарежљивост. Министар у пензији г. Илија Маргетић послао је суму од 150 динара утемељачком фо |ду кола јахача Књаз Мијајло, а сем тога, послао је уирави тог истог удружења и 20 динара за онај фонд који се прикупља за подизање споменика налим мишарск, м јунацима а којим такође речена управа рукује. Ова два поклона канују српству да честити старина г. Маргзтић, ноштује самопрегорљивост својих и наших предага који се у славној битци мишарској за нас — погомке своје — жртвоваше а и,да се у исто време, брине о будућем благостању наше земље и пашег пот^мства. Нека би сваког Србина и српкињу красиле те врлине: поштовање заслужних предака за отаџбину и у гледање на исте, и непрестано старање за бољитак и лепшу будућност народа свога, јер без тога нема Срнству опстанка. Угледајмо се на честнтог старину г. Илију.

СТРАНЕ ВЕСТИ * Српски доброгвори. Г. Јован КристиФоровић из Суботице, оставио је свој иметак у вредности од 10 000 форината на стипендије за два Србина ученика, а госпођа Јулија Обрадовићка из Вршца оставила је 14.000 Форинага „Ср ^ској Матици" у НовомСаду на књижевне цељи. Слава им!

^ Трахола. Кгк) и» Суб,)гице јавЉ1ју сие таиошњз сган )вчиштао је под лекарсг?им нчдз>ром јер је овладала трахома (мисирска очиа болест) и тамошња варошка власг наредила је да сваки болесник мора ићи у бодницу да се лечи. Само је одличнијим становницима допуштено, да се могу и дома лечити. *Нов уииверзитет у Томску. Као што је познато нашим читаоцима, 3. Августа о. г. отворен је на најсвечанији начин у Томску у Сибирији, нов универзитег. Томек је најзнатнија и најбогатија варош у западном делу Сибирије. Она има до 30.000 становника и лежи на бреговима „том" од прилике у средини између реке Урала и Иркуцка и главне вароши Сибиријл, која се са вароши 1омск надметала у томе, која ће од њих да добије универзитет, и најзад победи Тамск. 0 самој згради веле да је то врло велељепно, достојанстзено и монументално здање, које )е озидано на са Свпју страна слободном месту. — У њему је 20. школоких дворана, књижница са 40 000 свезака, са големом скупшгинекол двораном, музем јм и за то нужним споредним просторијама. Особито је угодчо испало оделење за анатомију и клинику и њи^ове болничке дворане укупно. Уз десну и леву страну тог дивотног здања налазе се грокатна здања са становима за учигеље. Кап што се при свечаном отварању овчг универзитета види из акта, којим се он отвара, он је нодигнут иомоћу добровољних прилога појединих чоброгвора руског народа. Сем своте, коју је још за живога цара Александра I; ноклонио гроФ Демидов у суми од 100.000 рубаља, годинв 18^7 дао је на исту цељ толику исту су .чу и Си бириаков, па је тај канитал са интересом нарастао 258.000 рубаља. За тим је у исту сврху поклонио почасни грађанин Цибулски 158.000 рубаЉ2, — а томска општина дала је 25.000 рубаља, и осим тога било је силних мањих поклона. — Та дивна зграда укупно стаје 762.000 рубаља или 2,540.000 динара.

СУ1УЖБЕНИ ГИАСНИК „Српске Новиие" од 15 о. м. доносе Краљев указ, којим се на предлог председника мин. света постављају : за чланове државног савета, г. г,: Ђорђа Павловића, досадашњег Нашег

ово питаље," мени додаде

VI.

Ни један од нас није ништа окусио, али озбиљност догађаја толико нас је за*

нимала, да се нисмо ни осећали гладни. Кад смо дошли до улицг, ишли смо пешке до краја буиевара и ту смо погодили кола, да нас одвезу до унраве. Док смо се возили у улицу Кличи и Шосе д' Антен, прешли нреко великог булевара, који беше ваћ осветљен и пресецали безбројне уске улице, прсти Мешинетови рађаху неирестано од бурмутице до носа и обратно. Сваки час сам га могао чути, како мумла: Морам пронаћи истину, морам и хоћу." Изненадио извади из џена запушач, који сам му дао и окретао га у рукамз као мајмун, који кад добије орах нрви пут у руке, не зна, како ће доћи до језгре. „Па ипак" рече „па ипак ово је парче доказа. Овај зелени запушач мора нам бар нешто доказати." Сместио сам се у један угао и мир но сам слушао шта говори. Мој је по ложај био чудноват, па имак нисам мислио да је. Мислио сам само о догађају , разне нобијајуће околности, које су се врзле у мојој глави, трудио сам се, да у ред доведем у нади, да ћу пронаћи кључ тајни, која је по моме мишљењу морала постојати.

Кад су нам кола стигла кеја Орфре , била је цела околина мирна, — није се чуло живе душе, нико није ишао улицом. Оно мало дућана у околини беху затворени сем једног — мала каФаница на угЛ У јерусалимске улице, која је одавно била позната, и зликовцима би се крв смрзла нролазећи иоред исте. Кроз црвене завесе видео сам сенке људи — нижих полицајаца и детектива, који беху уграбили црилику, да се чиме год заложе после дневног тешког рада. Кад смо прошли г. Мешине је само бацио ноглед тамо више из обичаја него из љубопитства и окренуо у улицу јерусалимску.

(наставиће се)