Мале новине

| Пројекат устава Као што ечо иавештеви, цројекат устава гаггмиа се и разаслаће се на све стране како би сваки имао прилике да га нроучи нре састанка Велике Народне Окушнтине. * Збор иапредне сгранке. На збору коју је нанредна странка имала јуче кандидована су ова г. г. Милутин Гарашанин, Михаило Павловић, Никола Т>орђевић, Јаков Алкалај, Јован Антула, г Вока Милићевић, Михаило Штрбић и Доброзав Марковић.

До 200. регрута утекло је у Базел., их зидовима. Још Хенрик П. обезбе-

СТРАНЕ ВЕСТИ * €нег у Дариграду. Еако јављају из Цариграда, сад је тамо врло необично време. У ово доба године обично је у Цариграду леио и благо време, а ј >ш мека зима, п >чиње тек носле православног Божића. Но ове године пао је већ први снег 28 октобра те је сутра дан сав Цариград био бео. У Недељу 80 октобра, цео један веЈала права мећава, какву још Цариград и не намти. * Иренос Мнцкијевићевих костнју. У Кракови образовао се је одбор, којем је задаћа, да сиреми све што је потребно те да се кости славног пољског песника Мицкијевића који је сарањен у Монморансију, крај Нариза, нренесу и саране у Кракови у саборној цркви на Вавелу. * Ллеменито завештање Из Олмуца јављају бечким листовима: Милионар СамуЈло Сангер, који је пре неки дан у Про.сеницу нреминуо, оставио је на добротворне цељи 80.000 форината и то за сиромашне ученике средњих школа у Олмицу и Просеницу. * Зајам. вароши СоФије. Страни листови јављају да јл општина вар. СоФије покушавала склонити у Немачкој зајам од 6. милиопа, али како у томе није успела, издаће 300,000 лозова по 20 дин. које мисли све у Бугарској иласирати. * Неиири нри регрутацији. Из Брисела јављају под 6. о. м. При регрутацији у Алзасу било је великих немира у Колмару, Тапу и Милхаузену. Алзаски регрути непрестано су викали: Живела францускп\ Једног ируског часника у мало што нису убили.

Недавно било је немира и у ИлФурту Много је алсашких регрута позатварано. * Вога <!' Гм п(. Како јављају румунски листови умрла је арошле суботе у вече, у својој вили у Фијорен-

ГЛАСНШС

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК

ђивао је варошн наоружањем деветог броја становништва варошког. Терети варошки расноређивани су на све становнике нодједнако, јер и нра- 1 П ене артиклима на солунској пијава хоће кодједнако. Заливи и пловне | ци од 10 -° г новем бра ове године: реке чине своје т. ј. да помогну, ра- у_ Турскога иорекла ди трговине свет, о војити. Тахо по 1

цији , призната талиЈанска и румун-I стаде занатима и трговином трећи

ска списатељка књагиња Елена Колов Мусалски, рођена Гика, позната нод именом грОФИца Дора д Истрија. Рођена је 1828 године, отац јој је био књаз Михаило Гика, и написала је доста ваљаних дела иод горњим псевдонимом а радила је и на Фоанцуском листу Кетие (1ез Веиз Мош1-:а. Њезина је мати прва штампала њена дела на румунском језику.

Алевој панрици 1. кв, 4 гр. 11. кв. 3. гр. 20 пара, III. кв. 3 гр. ока. Алаџама бајрутским 12 гр. 20 пара до 17 гр. свитац од 13 аршина; Бадему ољуштеном 10 гр. ока; Год. 1112 налазимо, где цветају за- ! Бадему неољуштеном 1 гр. ЗО пара нати и трговине у Немачкој, а 11>0Ј ()Ка:

сталеж, а на исти начин и разна удру.кења. Тако год. 1106 нојавише се у Лондону ткачка и иекарска друштва а у Вормсу рибарско друштво.

0 ТРЕЋЕМ СТАЈ1ЕЖУ ОВОГ ДОБ А (наставав) III. Новац, занат и трговина бејаху предстраже које ће управљене цротив овог система, преобратити стару земљорадничку у нову индустријску државу, које ће свемогућу силу оба госиодарска сталезка сломити а народ трећи сталеж — равноправни с њима, водити у живот- И, одиста, новцем могаше краљ себи војску набављати, па му не требају више пратње, новцем је могао служитеље платити, на му више вазали не требају; новцем је могао грађанин кунити себи имање нлемићско и ро аски занатлија ослободити се. И сшом влаегелану потребан је новац. Како би он уновчио сувишке одевоје жетве, свог риболова, рудокуна, ШЈме и т. д.? Само новцем могаше занатлија задобити цену за свој производ а тиме опет постати самосталан и слободан. Само новац и његова моћ став , I цем других, ]ер на пољу крваве слаља богатог трговца н , страну плем- > 1 ^ л ства а себра ослобађа сињег терета.; осе ах Ј 00 <Л5И Једнаким. 1 ако заТако, кад дође трговац из далека у ! сДЧИЧ1{а гла Д> онасност и болест из-

год. оснива)у се задруге сукнарских и трговачких раденика у Хамбургу. !од. 1167 знатна је са усгановом савезних градова и унапређењеи заната. Цветање пизанске и амалеријске трговине датира се још од год. 1056 У год. 1241 почетак је Ханзе, а 1247 пада оснивање рајског а год. 1376 шваиског градског савеза.* На овај корак образованости трећег сгалежа били су од особитог утицаја крсгашки ратови. Они делаше на све стране са својим циљом, који и само време потпомагаше. Силество малог и великог племства нестаде у тој еветској бујици. Многи умреше јуначком смрћу а многи од болести. Њихови ужитци бише иродани а варошани и сељаци посташе њихови сопственици, јер је сваки собар, који је узео крст за свети рат, био слободан. Многа властела осдободи своје људе нри свом поласку у свету земљу. Год. 1096 поч ',так је к »стагпких ратова, али и напредовања себарства у Немачкој. Сем тога у 12 и 13 веку била су и друга ослобођавања. Крс/гашки ратови в>|ђени су ради додира људи, раса и народа, што и стара међународна граница паде, а херцег гра®, племић једнако су се боргли са стране вародних бораца. Потреба борбе учини једне снасио-

место, где се земка обрађује, он у право трамни своје дохотске или сувишке за индустријске производе или их купи за новац те тако прими радове ропског занатлије и доводи их у саобраћај. Занатлија нрави алате за рад, орулсје за рат, посуђе за цркве и откупљује се својом зарадом. Трговац траЖи трг, где ће му и дру гови доћи и где ће и нлемство и народ добити за новац право. Тако посташе трговачки савези, ханзе, а ради трговине подизаху се и вароши а власт, ради сигурности, утврђиваше

равна све духове, (Продужиће се) —

*) Па и Немачкој бејаху 300 год. потребни, те да једном једииом сталежу грађанеком створи поотојан онетанак. Земл.орадп,а је овде дуго господарила и п'> варошима, а старч систем нољоделства трај^ше још и дуже, јер већина варошких становника и сама је осећала одвратности снрам заната и трговине. Још у 12 и 13 веку бејаше баш- сандук тина први услов за потпуно политичко право, а тек „знаменити 14 век, са својом друпттвеном револуцијом, избгцио је на обалу овај стари услов кметства." Арнолд, пиемена историја немачких елободних вароши II, 141.

Зејтину метеленском 5 гр 10 пара ока; Зејтину кандијском 4 гр. 20 пара ока; К'ни 2 гр. 30 нара до 4 гр. ока; Лимуновима 9 гр. 100 комада; Лешњицима 2 гр. 10 нара ока; Маслинама зрелим најбољим 2'гроша 20 пара ока; Маслинама лошијим зрелим 1 гр. 20 пара до 2 гр. ока; Маслинама зеленим 2 гр. ока; Наровима из Смирне 1 гр. ока; Науту. 1 гр. 15 пара до 1 гр. 25 иара ока; Памуку неизрађеном, званом „аме. рикански", 6 гр. 22 наре ока; Памуку неизрађеном, званом „батуто", 5 гр. 36 пара ока; Памуку неизрађеном, званом „чекирек ц , 5 гр. 35 пара ока; Сапуну (солунске Фабрикације) зеленом 2 гр. 30 пара ока; Сан> иу (метеленске ФчбриК .) I. кв. 3 Г|1. 12 нара, II. кв. 2 гр. 32 наре, III. кв. 1. гр. 36 пара ока; Сапуну кандијском 3 гр. ока. Сапуну кандијском, званом „чиФте сали", 3 гр. 20 пара ока; Смоквама 1 гр. 10 пара ока; Сувом грожђу најбољем "2 гр. 10 пара, обич ом 1 гр. 20 пара ока; Урмама 1 гр. 20 нара до 2 гр. ока. II. СтранОга аорекла Гвожђу енглеском меканом (званом срма) 1 гр. 13 иара ока; Гвожђу енглеском тврдом 37 пара ока; Сачевима гвозденим 1 гр. 32 иаре ока; КаФи 10 гроша 20 пара до 12 гроша 20 пара ока; Петролеуму американском 30 гр. сандук; Петролеуму батумском 28 гроша 10

Пирипџу енглеском ех!;га Ј112 гр. врећа од 100 килограма; Стаклу за прозоре од 30 —100 ко мада у сандуку 50 гр.

жене и децу. Остале бригаде, којима је покерено имање и безбедност грађана, то су људи са свим друге врсте, који се боље и учтивије нонашају и онда када су позвани у номоћ централној бригади за извршење кога политичког дела, али њихов је главни задатак пажња, да се каква кривица не деси и да спроведу кривце до одређеџог места. По несрећи они носе исту униФорму као и њихони другови из централа и Паризлијание мрзи целу полицију. ПаризЈшја исто тако греши и презиа детективима заборављајући дапостоји криминална служба и политичка служба и да се ове две службе са свим једна од друге разликују. Њему је детектив безобразно прислушки вало, које зарађује увлачећи се у тајне других људи, па их онда доставља своме старешини. Он обично замишља детектива као човека, који се вуче но булеварима трудећи се, да дочује о чему товоре они, који се шетају или који полудремован седи у каквој каФани у намери, да види шта се тамо ради. Детектив је по његовом мишљењу човек жоји испитује вашу вратарку или ^азда-

рицу о вама и вашим претцима о вашем занимању и занату, о ваш-ем нриходу и начину живота и ако мњење није о вама баш иајбоље, ставља крст поред ваптег имена, !пто значи да на вас треба мадо припазити и да вас треба ставити с оне стране катанца, чим се појави каква прилика. Паризлија не ће да замисли, а морао би знати, да има и друге врсте детектива — људи, као што је велики господин Лекок, и славни господин Мешине, који целог свог века нису ни један дан били у политичкој служби, него на против цео век проводе у гоњењу криваца и откривању злочина, излажући се великим опасностима, те су често нута опасно рањени, а неки од њих и погину у вршењу дужности и свакад су соремни да нредузму ма како оиасну истрагу само да осигурају друштву безбедност и да кривца доведу пред суд. Да се ти људи, који су „мишица закона" и хвала њиховој заузимљивости злочин је у Паризу постао рећи, — да се ти људи сравњавају са политичким прислушкивалима, то је дело незахвалности и неправде, али на жалост Париз и ако се хвали здравим размишљањем, врло је поводљив и пред.

расудан, да онако на сумце изводи закључке не гледајући на разлику ма колико она велика била. Како сам за г. Мешинетом те ноћи у кривични одељак, долазиле су ми по два десети пут неке мисли у главу, којих се нисам могао отрести. Увидео сам глупост предрасуде, коју еам и ја са осталима имао противу тајне полиције и како је мој сусед иред-а-мном ишао, изгледао ми је као да расте у висини, достојанству и понашању. Ово је дакле један, који жртвује еве што има за овако опасан посао, и зато што гледа опасности у очи до бија за службу, коју врши као награду мржњу и презрење. Каква му је плата ?

(наставиће се)