Мале новине

Шећеру трстанском 2 гр. 22 наре због протурања лажног новца, Пет»р до 2 гр. 23 паре ока; ! Лазаревић абаџија због крађе, ДимиШећеру руском у прашку 2 гроша тра|е Бадабановић из Остружпицв пара ока. и1то је кола и коње оставио без над1 зора. ШЖБЕНИ ГМСНИК њфно Једац кључ нађен је ЈучеЈ '■ _.о „Српске Новине" доносе и налази се при кварту савамалском. указ којам се на предлог министра грађевина и ио саслушању министарског савета, а на основу закона од | ј- ј—>с— ! ' I 1 А 8-ог априла 1881 е год. одоиуни §.§.'2. и 9. закона о сувпземним јавним друмовима (Збор. 36. страна 618), ре- БЕ/1ЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ „Оман.е српске иародие свечано сти". Кшижара браће Јовановића, у Панчеву , објављује да ће кроз који

23 25 27 29 31

23 26 27 30 31

23 28 29 30 31

27 28 29 30 31

шава : да се сматраЈу као срески друмоии ови путови: 1. Од Ћуприје до Деспотовца. 2. Од Куирије преко Бошњана Д п 1 дан издати књигу иод насловом: „0саставка са „кружним друмом Пара- мање ср11ске народве СВ ечаносии. С«у "•> г, ' еча Р' . Т1 1 иио цо Боци Которској , Црној Гори 6. Од КуприЈе до манастира Ра- ванице. 4. Од Параћине до трешњевичке

скеле. 5. Од Свилаинца до марковачке скеле. 6. Од обвешке скеле до друма Београд — Ниш. 7. Од Глоговачке скеле до друма Тлуприја — Свилаји.нац. И уиаз којим се На предлог војног министра постављају марвено-лекарски помоћници 1-е класе, свршени ветеринари државни : Димитрије Ђор* ћевић и Живко Радојевић за марвене лекаре 1У-е клаге. Г. Пери М. Драговићу, јавном прввозаступнику за окрЈГ ваљевски, минисгар правде уважио је сставку. Према томе право г. Драговића на правозастунништво пресгало је. Г. Милутину Ј. Марковићу, јавном правозаступнику за округ бе<1градски, минастар правде уважио је оставку. Према томе «раво г. Марковића на правозаступништво нрестало је.

ГШИЦИЈСКИ ГУ1АСНИК БеограО, 16. Новембар 1888. Притворени. Ноћас су притворени: Марија В олф служавка из Аустрије због IIиј анчењ^, и Лазар Андрејевић калФа берберски због нереда. * Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Михајило Андрејевић калФа кројачки из Алексинца, Асан Рунп еровић из Босне и Павле Смомић из Паланке због скитње, Петар Јовановић служитељ и жена му Христина з бог псовке, Михајло Гајић песк р овд

и Херцеговини и по реду описао Вук Врчевић." То је носледње дело што је ири крају свога живота написао Врчевић, те је управо други део његове књиге „ Три главне народне све чаности ", у којој је описан Божић, крсно име и свадба. У овој другој књизи описани су: часни пост, Лазарева субота, Цвети, Благовести, Ускрс, Ђурђев-дан, Спасов-дан, Видовдан, Иван-дан, Томин-дан, Лучип-дан, Богојављење, задушна субота, сабори, литија, бабиње, моба , косидба сена, Хајке, девојачко весеље, прело, весеље момачко , задуржна задужбина, беле и мрсне покладе, турске народне евечаности и најглавпији обичаји, турске улеме и дервиши. Књига ће ста^и 80. нов. а нретплата се шаље горњој књижари. Дело једнога Вука Врчевића, наравно, да не треба преноручивати, писац је довољна препорука. ——

СМЕСИЦЕ Старост зкеискцња је уопште-иш хова тајна, коју никоме не издају, али су инак људи за откривање те тајне пронашли овај кључ :

Објатнење. Запита се госпођа, у којима се од ових пет редова налазе бројеви година њене старости, и она, ако хоће да каже да јој има 26 година ноказаће на други, четврти и пети ред (јер само у њима има број 26). Тада се саберу горњи бројеви тих редова (2,8 и 16) и онжа излази, да дотична госпођа има 26 год. Године су узете само до 31 јер је познато, да ни једна неће признати да је старија од 31 год. % Сшурно писмено. Када су Француси 1811 г. заузели шпанску тврђаву ј Терагану, и када је у највећем ог<>р- | чењу и уличном боју између војника једне и друге стране, Францески ен-! жењерски нотпуковник Јулије Килон ј де Плосен спроводио рањеног штаи-1 ског ђенерала Контреа, једва га је са опасношћу свога живота сачуваој од беснила францеских. војника. Када се Контре мало од задобивене ране оноравио, па да би своме избавитељу благодарио напише му овако писмо: „Уверавам да је Дон Јулије Килон од Плосена, потпувовник царског ен-Ј жењерског корнуса, члан почасне легије, 28 августа но подне , када су Французи Тарагену заузели , био један од ретких неиријатељских официра, јер се толико човечан показао да је не само мени него и свима Шпањолцима који су се око мене искунили и живот спасао , стављајући и свој живот на коцу брачећи ме ту

ШАЛА Награбусио. Синовац Мејердеров дође једног дана Росинију с молбом, да му мајестро учини то велико при јатељство, што ће му саслушати неки жалосан марш, који је он компоноваоI по смрти свога ујака и да му, у исго ј време, да и своје мишлење о твме.: Росини га пажљнво слушаше, а кад | овај сврши свирањз, он рече: — То је врло лепо ; али би ми ми-' лије било, да сте ви умрли, а ваш ујак компоновао овај жалосан марш. * Иогрешан изговор. — Гост : Желим говорити с господином бароном! Слуга: Жао ми је, господин барон ; је отпутовао: /ост : Тако — пнда кажите гоеио/1ину барону. ла сам му ја ирепору-

чио, да, кад од еад отпутује, поне се собом и своју главу а да је не истура кроз прозор. * Рђава утехи, — Госаођица: Дчкле у великој забави и ја ћу учествовати? Госаодин: Јест, госнођице, Госаођица: Само вас молим да објавите публици, да сам још почеткиња на клавиру. Господин: Не бојте се! То није нотребно, то ће публика самх увидети. ■4 • •

ПИТ А ТТ А БЕОГРАДСКА Београд, 15 Новембар

кил П Г

ЛИ'1

1488 Жита . . 13265 Сувих шљива Шљива нових Брашно фино . (Брашно леб. нес . 1252 Лука цр. . . — Лука бела . Арпаџика . . 3212 Кромнира — Вуне овче — Шишарке . РАЗПА ПИЋА 101750 Вина црна. . 55500 „ бела — Комовице. . 4050 Ракије меке. „ љуте. . Шниритуса .

11-10 21-—

7.50

9.50

. 18 .' 28

ЦКНЕ СТОКЕ 1 нар Волова тешки к. 1 Л V Л V 1 V П V V 1 пар Крава тешки „ —

V П Ђ Т „ Свиње мрша. до „

УВОЗ ИЗ АУСТРО-УГАРСКЕ килограма 5100 Брашна. . —•„ —.— Мекиња. „ —.— Пасуља. . 666 Шпиритуса

ч*

К Р А ЉИ Ц А Н 0 1, И

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНКЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕП7БЛИКЕ КЊИГА ШЕОТА ■*' •+■ (НАСТАВАКI (147) Брабантино је добро знао да ће га Мнго убити, ако га он не нредухитри. Упрепашћени Фра Ђузепо, који је мало час био сведок онога догађаја изме])у Инга и Брабантинија, ни сам није знао шта да ради. Ииго му Зановеди да нође за њим са свећама — Брабантино осга на своме месту — сад кога ће да послуша Фра Ђузепо? Кога да ражљути ? „Нужно је да се тражи Краљида Ноћи, која је сигурно јиш овде у крчми," по виче Инго. Ми је морамо ухвагити ношто ио то! Хоће ли Сенатор Брабантиније да

]е тражи са нама, или је нак променуо своју намеру, то мн је све једно, то неће ни у колико цроменути мој закључак!" „Хоћете ли остати за ноћас овде у крчми, милостиви госнидине?" упига Фра Ђузепо Брабантивија, који ј • стајао непомично све на једно место. Овај одговори да неће и нође за Ингом који је већ пошао наиред кроз ходник. Калуђер осветљаваше пут. Инго је ишао кроз ходник и дође до врата од уласка, која беху отворена. Пред врата на нољу, стајао је на стражи млади служитељ. „Јеси ли ти видио Крал>ицу Ноћи.?" упита га Инго. Је ли нрошла овуда она женска са црним нокривалом?" „Није, Монсињоре, нико живи није изашао из крчме, ја сам иазио врло добро," < одговори служитељ. Брабантино изађе из крчме и нрође иоред служитеља, не нроговоривши ни једне речи. Изгледало је као да се Инго слабо обазираше на то. Фра Ђузено видио је да је прошла она онасва љутина, којајевладала мало час између ова два ноћна великодстојника. Он се радбваше том .

Брабантино. је отишао. Инго још једном обрати пажњу младом служитељу и заиоведи му да ни под којим условом не иропусти Краљицу Ноћи, ако би хтела да изађе из Крчме, него, чим је опази да виче. „Сад хајде за мном!'' рече Инго калуђеру. „Ми ћемо прегледати све просторије, све собе, свАки и најмањи кугић у крчми. Оне пак собе, где емо већ били, и у оно.ј, где лежи онај мртви служитељ , нећемо прегледати. Исто тако ирегледаћемо и друго оделење ове крчме!" Фра Ђузепо послуша и пође за Ингом Он прегледа све просторије, никакав ћошак, никакве степенице није нрошао а да не завири свуда. Веше доиста чудно/ Тајанствене женске не беше нигде! Све веће биваше нестрпл^ње код Инга. Он је хтео да ухвати ношто по то Краљицу Ноћи, он је хтео пошто но то да се увери ко.ја је то женска, иа да је после затвори, у једиој соби Дуждеве палаге, што беше нод оловним кровом, у оном ћумезу, где беше таква врућина, да ће морати брзо да ућути на свагда.