Мале новине

лојковић из Јагодине, Јован Лукић из Аустрије, Вељко Радоњић из Белеавца и Стеван Стојановић из Губеревца сви због скитње. « НаЏно. Јуче је нађено код три кључа 5 пасоша за иностранство гласача на: Миша Димића ђака Јевту М. Павловића трг. овдашњих и Тодора Н. так<>ђе и један кључ и налази се код кварта врачареког.

ПГОСВЕТА

БЕ/1ЕШНЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Ромео и Јулија Виће аознато и нашем уметничком свету, да је Гунод узео да изради нову музику за онеру „ Ромед и Јулија ". Та је опера већ готова — и ирестављана је нрви пут сиаоћ у великој опери иариској. Гунод, који је до скорабио врло опасно болесан, нрисуствовао је са^ нрестављању. Јулију је ириказивала чувена певачица Аделина Пати. * Пољска Исторнја. Чувени пољски сликар Јан Матејко, као што јављају из Кракове, намеран је и ради на томе да илуструје пољску историју. Неке од тих слика већ су готове и изложеие на углед. Матејков ауторитет и без овог приказа, гарантује да ће Пољаци имати једну од најбољих илустровиних историја. * (Никола Ивановић Костомаров) У седниди Филолошко -историскога одсека 5, о. м. ч 1тао је академик др. Рачки некроI >г покојном дописном члану историку Николају Ивановићу Косго марову. Најцре је нроговорио о његовом васпитању, о наукама у Москви, Воронежу и Харкова описав тадање научно стање ових унив фзатета и њихових знатнијих учитеља. | Сноменуо је како се Костомаров још за својих универзитетских наука занимао традиционалном литературом малоруском руковођен у том старијим другом И. Срезневским; како је са заносом читао Гогоља и зборнике народних песама, прича и његове осећаје, начин мишљења, обичаје, да пронађе обиљежје самосвести рускога народа. Пратио је Костомарова к >рак по корак у његовом душевном развоју и књижевном деловању, наиомињући што је урадио, да постигне степен магистра, затим као учитељ у Ровну и Кијеву и као нр< ф -сор универзите ,

та Св. Владимира. Праказао га је као застунника науке на учитељској столици ио речима једнога од слушатеља његових. Академик настојав&о је да утврди научењачки положај Костомарова у руској историјограФији и упореди његова начела с Карамовим и Соловјевим, главним заступницима двеју историских школа. У току разлагања главних момената у животу његовом није иропустио нацртати сва знаменита дела његова, која су га учинила једним од најобљубљениј их учених особа у Русији, а плодовитошћу пера и прекрасним начином писања и далеким погледима зајамчила му одлично мјесто у светској литсратури. Саме знанствене респраве, сакунљене у једном издању, износе осамнаест дебелих књига; његова пак популарна историја рускога народа може служити за углед писању те врсте дела. * Новина. Са најнријатнијим расположењсм хоћемо да'/забележимо једну веома лену новинуу срнској књижевности, која ће свакојако обрадовати све нријатеље наше књижевности. Познато ,је да се у нас појавило доста младих прииоведача, од којих је већ довољно њих избило толико на површину, да им је већ и меродавни ја критика признала таленат и обрађеност. Узмимо н. пр. Веселиновића, Матавуља, Адамова и т. д. Но ми, на нашу велику жалост, још немамо таквог књижевног листа, који би могао да постане центар, т. ј. средсреда где би се стицали сви ови радови, а тиме учинили, да се нрво међ овима може читаги згодно иоређење а друго, да се учини она потребна заједница и позначство, које је толико потребно да би наша нова књижевност већ добила једно свој одређен пут и правац. Многи, од веома ваљаних и уметничких радова, иронађени су да се потуцају по иодлисцима разних дневних листова, где се загубе и нрођу са оном пролазнои вредношћу дневних листова. То је све дало повода, то је све породило веома сретну мисао, да се у нас ириреди један велики алманах, унраво коло приповедака свију наших приноведача, који су већ као такви стекли ово име у књижевности. Таква ће нас књига већ пред новом годином изненадити и обрадовати. У њој ће као што чујемо бити најпре предговор из пера једног од наших познавалацалитературе, у коме ће говорити о нашој новој ариаовеци, а за тим ће доћи по једна поиноветка

од ових приповЈдача: Паје Маркови ћа Адамова, Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Вранислава Нушића, Милутина Илића, Симе Аврамовића и Илије Вукићевића. Ако би одзив, како нублике тако и критике, био код прве књиге повољан, онда се неће пропустити да се овако издавање и на даље пр >дужи, гледајући у томе свеетране користи, како по читаоце, тако и по саму књижевност. Док ма што ближе о овој појави сазнамо, нећемо пронустити да забележимо. БЕОГРАДСКА

Веоград, 18 Новембар

кил

38354 Жита ....

1080

28821 Сувих шљива

24.50

Брашно (леб. нес

Брашно фино .

Браш. леб. сејано

6095 Кукуруза. . . .

8.-

г >

Кукуруз. брашно

«— в

2187 Јечам ....

8 25

12033 Овас

7 79

Мекиње . . .

Криза ....

107 Паеуља ....

25 —

434 Ораја ....

23.75

Катрана . . .

Вуне овче . . .

У)

Коре брезове . ,

Шишарке . . .

Меда ....

3190 Креча . . . ,

3.20

17450 Сена ....

4.50

7»

650 Сламе ....

2.50

1400 Љ<ја топљеног

70.-

Лоја нетопљеног .

Масла ....

167 Јабука ....

20.'—

Сланине ....

— ——.

7 1

Сира . - . . .

— _

3193 Свиња ....

8о!--

533 Лука црна . . .

8,—

13о Лука бела . . .

27.50

Арпаџика . . .

7 7

960 Кромпира . . .

&50

РАЗНА ПИ'КА

1ит.

51150 Вина црна. . .

21.—

26050 Ђ бела . .

26-

— Комовице. . .

850 Ракије меке. .

33.50

ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волова тешки к. 1 Т) V П ^ Ђ Ћ V I пар Крава тешки

и п Свиње мрша. до

ОДВОРЗА 11АРИСКУ ШЈ10ЖБУ Главни Одбор за париску изложбу позивајући се на своје објаве од 15-ог Фебруара а 13-ог августа тек. год Вр. 27 и 415, (1о2-и 192-и и 202 -и број „Срнских Новина"), овим саопштава свима онима, који би имали што од ствари понудити за париску изложбу, да се примање ствари непрестано врши и да ће трајатисамо још до 10-ог декембра тек, год. а после тога не ће се ни код пододбора ни код Главно1 Одбора овде у Београду ништа иримати, за то, што је се време изложби ириближило и што Главни Одбор остатак времена мора употребити на састављање каталога, спрему и експедицију изл »жбених предмета. Но ако ко не би баш могао до тога времена ствари предати, онда нека јави каква је ствар и до кога времена најдаље може Одбору послати, како би се иста могла у каталог увести и носле заиста на означено време и нредати.

Моле се уредништва осталих листова овде у Београду, да и она ову објаву изволе у својим листовима прештампати. Бр. 694. Од стране Главног Одбора за иариску изложбу, 12 новем. 1888 год. у Београду.

„ љуте. Шпиритуса

ОГЛАСИ

Р каФани код Златног грозда на бив. варош капији највећа је јевтнноћа како у јелу тако и пићу јер је за наноље вино бсло, црно и шилер 4 нара литар. 0 Истини предљег може се уверити Лаза Јовановић Гостионичар

ДИНАРА тражи се под интерес за 12°: 0 на неаокретност у близини позоришта I место. Понуде слати уредништву под Н. Ј. 1—3

„БроОудите ее," викаше Адмирал. „Ми морамо да одемо одавде, и то што пре !" Имара се једва пробуди. Она трљаше очи. „Да идемо? Је ли већ свануло?" унита она Адмирал?,. и устаде. „Још није о^,нуло, сад је тек у велико ноћ. Ви нисте спавали тако дуго. Али ми морамо да идемо не смемо да останемо дуже овде, Сињора!" „Па зар не знате да не можемо изаћи из овог лабиринта ?" „Али ми смо наишли на доброг вођу, који ће нам показати пут, куда ћемо изаћи из овог лабиринта!" „Вођу? А где је он?" уиита Имара и приђе ближе Адмиралу. „То је пустињак, из ове колибе близу провалија, ево га овде." рече граФ МираФијоре. „Он хоће да нас спасе, да нас изв де на пут?" упита опет Имара. „Још више, Сињора ! Он хоће да нас одведе у своју колибу, како би се могли тамо настанити док не сване!" „Ви ћете остати код мене у колеби све донде, док Ускоди не ирестану са тражењем, и не врате се натраг у Сењ,"

рече пустињик, и приближи се Имари. „После тога ви можете продужити пут безбрижно. Ја ћу вас водиги тамо, одкле ће те моћи да одете преко мора у Млетачку земљу /" „0! Влагодарим вам, стари, добри човече!" рече Имара нуна радости. „Ваш ми је глас познат," изјави пустињак. „Ја сам га чуо скоро — — —." „Ја сам Имарз/" „Жена Ускочког Харамбаше ?" „Мене су Ускоци заробили — ја сам се морала покорити судбини, и очекивала сам згодан час, кад ћу се избавити из њиховог робства — и сад је настунио тај жељени час, а то имам да благодарим прво Богу, па онда вама !" „Сад разумем зашто је Харамбаша онако гњеван, и зашто хоће да вас нађе ношто по то!" рече пустињик' „Он ће да учини све и сва, само да вас ухвати па после тешко вама. Да сте остали овде, ви би били изгубљени, нико вас не би могао избавити, нити стати на нут Харамбашином гњеву/ Дајте ми ваше руке, па хајдете за мном! Пред нама је једна велвка стена, видите ли је ?"

„Па зар ће мо кроз стену?" упита Имара. „Тако је! Она има шупљину, кроз коју ћемо да прођемо! Само будите пажљиви. Придржавај те се другом руком за зид!" рече пустињик. „Хајдете за мном, само лагано и пажљиво / Пут је доста стрмен!" Имара и Адмирал пођоше без промишљања за пустињиком кроз шупљину у стени, јер то беше једини излаз из овог лабиринта. Истина су и они оназили шупљину у овој стени, али ипак нису знали да се може проћи кроз њу. Држали су да је унутра каква мала иећина.

(наставиће се)