Мале новине

У сали на булевару у суботу 19. и недељу 20. еовембра 1888. год. две велике ПРЕСТАВЕ дају чувени и овде у Београду познати енглеско-америкаиски краљевски илузлсте ТОРН и Д А Р В И Н нризнати у целом свету са својим Феномалним преставама. престава се дели у три чина и то: I. чин. сувремених илузија, II. чин Дарвинова продукција, III. чин. Први аут у Београду светска новост. к>ја је у Лондону, Њујорку и Паризу приноената и одликована „Тренутно изчезнуће једне госнође" у нрисуству гледалаца сведока ири најјачој светлости. ЦЕНЕ МЕСТА: 1. место 2 дин. II. место 1 дин. Почетак у 8 сати у вече, 2—2

РГОВПНА Д. Лазаридеса у Аба џиској улици бр. 10 претручује својим штоваиим муштеријама ниже именоване артикле наОављене за пре д стојећу зимску сезону: Алве у кутијама, ратлукумк, Пергамута, Бадема и Фистика, Леблебије, Наута, Лешника с танком љуском, грожђе крупно и ситио — султанин и коринта, —• Марона, Кестена, Смокава из Каламе, Чоколаде, разне, бомбоне Драже у великом избору. Зејтина и маслинака из Волуса, Зејтина француског, Лакерде праве, Морината и Ајвара, Сардина, Харинга, сарделс — руса и морува. Чаја јапанског у сандуцима, чаја порл, чаја у иаклама и у кутијама. Руска енглеског финог КаФе свију врста и пир^нча окију вр ста. Сваковрсна варива, као сочива, таране, грашка гершла и т. д.Сацуна миришљавог из нр-их светских Фабрика, сапуна за прање особитог, штирка, четака и метала еилистрији ских. 2--3

ДВА особито добра за г. г. оФицире ородају се. Упитати у каФани код златног крста.

Б1еих сћеуеаих ехе11еп18 а уен(1ге. БетапЛег (1ап» 1е сабе 81а1п1Кг81; Тегапе 2 —• 3

РВА СРПСКА

ЈУЈ

МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦ У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике сгубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

7ЖИЧКЕ ПРИП1УТЕ мојатрговина добила је нонова у већој количини ванредно добре, као и осталог колонијално бакалског еснапа и продаја са ценама врло умереним овоме извешћава штоване потрошаче. С поштовашем 2—5 Евгенија М. Чоловић преко од 2, Зокола у Веограду ЧАСТ ми је II. II. до знања ставити, да се са радњом налазим у кући поч. Николе Живановића ћурчије, на теразији спрам каФане „Лон Л оц а'". Цветко ЦвеиК 3—3 (ц. с. н. Берберин.

посао спада

35—50

Наша незаборављена сунруга и драга мати. дницд После петнаесто-дневног боловања иреминула је 8. о. м. у 52. год. живота. Ову тужну весг јављамо сродницима и иријатељима молећи их за саучегаће у нашој големој жалости. 10. Новембра 1883. год. у Ваљеву. ОЖЛОШЂЕНИ: Супруг; Никола Ата.ницковиИ . Синови; Драгутип и Владимир. Кћи; Милева, Снаја; Зорка, Зет; Ђорђе, Унучад; Љубица, Љубомир, Милан, Чедомир Ј^рагомир и остала родбина.

Мој муж, односно отац ЂОРЂЕ МУНЦ преминуо је носле кратког боловања о 46. години, јуче но подне. Тело покојниково сахраниће се но обредима протестантске цркве данас после подце у 3. сахата. Стан обилићев венац, кућа Д Анђелковића. ОЖА.Л0ПТЛЕНИ Суцруга: Маргарета Синови: Ђорђе и Љубомир.

НАРОДНИ НЗЕПРИЈАТЕЛз ДРАМА у 5 ЧИНОВА, од ХЕНРИКА ИБСЕНА превод с немачког.

(еастлвАк) Стокман. Шта — ја сам још и несносан? Кмет. Да, Огоне ти си врло несносан суграђашш. Због тога сам доста претрнео. Ти се ни на што не обазиреш. Као да си са свим заборавио, да само мени имаш благодарити, што си данас овде бањски лекар... Спгокман. Никако ! То сам место добио по моме праву. Само себи имам захвалити, а никоме другоме! Ја сам први дошао на ту мисао, да би у нашој вароши могла бити добра бања, и ја сам јсдчни, тада то увиђао ! Годинама био сам усамљен — морао сам се годинама сам самдит борити за ту твоју мисао ; и ја сам писао и писао. Кмет. То це одрнчем. Али тада још није

било време за то. Наравно, тамо горе на другом крају света ниси ти могао разумети. Али кад је дошла згодна прилика, онда сам ја заједно с осталима — покренуо ту ствар. Стокман. Да, само да моју замисао накарадиш. Сад се види, како сте мудри били. Кмет. Мени се чини, ти само трахш ш какву закачку да се свађаш/ Хоћеш да на падаш своје старије — то ти је стара навикаНе можеш да трииш никакав ауторитет над собом; ти гледаш иоиреко сваког вишег чиновника од тебе; сматраш га као свог личног непријатеља, и за то служиш сваким средством. Али сад сам: ти разјаснио, како користи целе наше вароши — па и твоја — стоје на коцки. И кажем ти Отоне, да с неумитном строгошћу захтевам нешто од тебе. Стокман. А шта? Кмет. Ево шта!... По што си био тако искрен, па си о то.ј кобној ствари разговарао с приватним особама, ма да је требало чувати као службену тајну, — то се она наравно не може више сакрити. Сад ће се изнвти свакојаки гласови, а многи, злобии људи, додаваће још којешта. За то ће бити потребно, д а ти таке вести јавно побијеш. Стокман. Ја! Како? Не разумем те.

Кмет. Кажи, да ћеш ствар још један пут испитати, јер ти се чини, да неће бити онако, као што ти се учипило у први мах. Стокман. Аха — дакле то ти хоћеш! Кмет. Осим тога очекујем, да ћеш варошкој управи иоклонити поверење и јавно казати, како ће управа учинити потребне кораке и наредити да се поправе неки недостатци. Стокмап. Али ви то нећете никао учинити, докле год будете радили као од беде. Ја сам потпуно уверен —! Кмет. Као чиновник ти не смеш имати свога засебног уверења. Стокмаи. (трг увши се). Јадане смем Кмет. Као чиновник, кажем ја. А као приватна особа — за бога, то је сасвим друго што. Ади као потчињени чиновник не смеш ти исказати уверење, противно уверењу твојих претпостав.1Бених. Стокман. То је много! Као лекар, као научењак да не смем — !

(наставиће се)