Мале новине
ВРОЈ 230
Кеоград, Понедеоник 21. Новембра 1888
ГОДИНА 1
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН мГм ~Ћ~А
НА ГОДЖНУ НА ПО ГОДЛНЕ НА 3 МЕСЕЦА МЕОЕЧНО . .
8 дин. 4 дин. 2 дкн. 1 дин.
иш НОВННЕ
ПРВГИДАГА СЕ ШАЉЕ МВДЕЦИЈАНУ И КиМПАИОВИИ у В еограду Обмићев венац бр. 1 Млжв ов претплатиги и код свију пошта у Србвја. ЦЕНЕ~9Г;1АСА Мали оглаол 1.50 п. д. или 6 пара од петитног ре 1-ч
■»'пдрдЖ .. ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА 1752^7
гИШЗИ и ДОСЛЕ IIРАЗНИВА "Ц за свако оглашење плаћа се држ. таксе ж п. дин.
ВЕ1Ш ОГЛАСИ 110 НОГОДБИ
Молимо еве наше пријатеље да нам телеграФеким иутем, на еаш рачун, јаве резултат избора. Уредништво. ш;ј|1М11^111Ц11Ц11Ц11уиџ||цм[111Ц1ЦЈ11Н11Ц111
Јављам поштованој иублиди да се у рестаурацији првога реда код „Хајдук Вељка" точи баварско ииво из ирве минхенске Фабрике „Хакербрај." Такође јављам, да се од данас на сваке среде, суботе и недеље може | за доручак добити, тако звани, баварски „бирфлајш" или месо кувано у баварском пиву. А тако исто може се добити и сва-! I ких других деликатеса са иајумере нијом и утврђеном ценом. с поштовањсм Карло Пероло угоститељ.
Сунне излази: у 7 сах. 44. м. залази 4 сах. 16 мин. Нов месец '21 у 10 с. 56 м. пре подне. Мраз ведро па лепо.
ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Рођвних и умрлих у Београду а) умрли: 16. и 17. Новембра1888. год. 1. Душан син Јована Илића воск. 2. Анка Ж Јована Атаиасковића Баштована. 3. Мија[ло Богдановић Ђак. 4. Никола син Димитрија Младеновиће. 5. Фран Роберт раднигс. 6. Љубомира Недељковића служитеља, мртво рођево дете. 7. Костаотин син Тасе Дајмака бакала. 8. Ђорђе Мунља литограФ.
шш
Дукат . Наиодеои
К У Р с
5 77 966
КАЛЕНДАР Православни : 21 Ваведеље Католички: 3 Фрањо Кс.
РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашњих дела: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. Мин. икостра нихдела: четв^тко ^ од 11—1 часа ире подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и прааника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финанеије: Уторником и петхсом од 10 пре подне.
РЕД ЦЕНЗУРА ПО НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна бакка: Понедељак, среда * петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга аа међусобно помагање и штедљу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак а субота.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Ново оро. У једном од најскоријих бројева. донећемо ноте новога ора кој-е је иосиећено „Колу јахача Кнез Михајло''. Ову белешку доносимо, да би уверили нкше читатељице, даћемо збиља одржати реч и доносити увек но могућности све наше нове ствари, уверавајући да то не можемо за то чешће да имамо, тто је скопчано са тако великим издатцима са каквим ми још не смемо раснолагати. « Већ долазе, Јуче је присиео уВеоград један велики циркус, такође је дошла и једна менажерија која броји до 40 животиња. Већ долазе стари гоети.
Нов посланик. Као што смо у једном од скорашњих бројева донели Француски посланик на нашем двору г. Рвне Миље иремештен је, а на његово место ностављен је г. Патримонје, Француски посланик на Цетињу * Даће оставку. Како дознајемо, многа госиода, која су изабрана за владине комесаре при изборима за Вел. Нар. Скупштину, хоће да даду остав ку. Ми би се од свега срца радовали кад би имали прилике да побије мо ту вест. * Престаје да важи. Као што смо извештени, старе банке од 10 динара важиће још до 1. идућег месеца, од тога дана замениће се новим. које су већ одавна ушле у обрт. * Отпутовали. Госнода, која су одређена за владине комесаре при изборима 4. ид. месеца, већ су многа отишла на пут, да, према распису ј министра унутрашњих дела, стигну ј
на врсме, које је одређено кад рају биги на самом месту.
мо
Ириспео. Г. Риста Данић, застуц. Србије у Софији , приспео је ово дана у Београ,;, ва позив владе.
СТРлНЕ ВЕСТИ Бугарскн универзитет, Принц Фердинапд Кобург ноклонио је два мллиона динара да се у Софији отвори ј бугарски универзитет. Бугари као да на,м сваким даном показују примере шта се може да учини кад се хоће.
Топови за Румунију. Јављају из Брешова, да су, ире неколико дана, онуда превезени многи тонови за Румунију. Како се види и Румунисесире мају.
Читуља. Како јављају Францус^!. листови, чувени и врло продуктавни француски песник Едмонд Тондине иреминуо је ових дана у Паризу.
Јубилејн. Као што јављају из Москве, 25. Новембра ове године прослављаће двадесето-годишњицу свога проФесоровања Александр ОнуФријевић Ковалевски, један од чувених савремених руских зоолога, а 17. идућег месеца прослављаће недесето-годишњицу свога научног и педагошког рада Јулијан Ивановић Симашко писац „Руске Фауне", који је миого радио на науци и руској литератури. Опет утавница лепотица. У Канзасцити, „западвом Паризу", како називају Јанкесци ову варош, држан је скоро збор, који је решио да се одреди конкурс лепотица како удатих гако и неудатих искључиво североамериканске народности. Конкуренци-
ПОД.ШСТАЕ
КРАЉИЦА НОЋИ
или
ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЗУГАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧНЕ РЕП7ВЛИКЕ КЊИГА ШЕСТА (наставак ) ј (151) Пажљиво се придржаваше и Имара и Адмирал. Пут је доиста био стрмеи. Изгледало им је сад као да су ушли у какву камену гробницу. После кратког времена изађоше из ове шупљине на једно отворено место. Одавде је водио један врло узан пут право пустињиковој колеби. Кад су хтели да пођу тим путем, иус тињик стаде и метну прст на уста. То беше знак да ћуте. За тим им показа једну стену, и мимиком да им знак да су Ускоци прикривени у шупљини оне стене. Лагано су ишли бегунци за својим издрпаним вођом. После кратког, ади доста тешког хо-
да, дођу у пустињикову колибу. Овај одмах начини две постеље за своје госте, и рече им да легну. Он ће међу тим остати будан, да пази на Ускоке. „Лезите,- и спавајте безбрижно," рече нустињик, и затвори врата од колибе. „Спавање ће вам чинити добро, одморићете се од тешког путовања !" Он седне близу врата од колибе и гледаше кроз једну пукотину на поље. Имара и стари Адмирал благодаре Богу што им је послао овог пустињика, да их избави и заштити, јер сад више нису сумњали у његову искреност. Они су у овој колиби нашли склоништа, и остаће ту донде, док ускоцл не престану са гонењем, и не врате се натраг у Сењ. Кад то буде, они ће онда наставити пут без икакве опасности , јер ће их водити нустињик. Они се тврдо надаше да ће се после избавити, и лако прећи на Млетачко земљиште. Нити они, нити пустињнк знађаше, каква им се страшна опасност вије над главом. Стари, подрпани нустињик, чуваше стражу код врата. Он је пажљиво гледао и слушао, да веби случајно Ускоци опет
дошли у колебу. Свуда беше мирио. Беше скоро нола ноћи. Ускоци су били далеко од колибе, у оној сгени где беше пећина. Пустињик је мислио да се они неће повратити награг у колибу. Оба бегунца беху заспала и то тврдо. То им је годило. носле тешког и уморног пута. И у колиби, и свуда око ње беше мирно. Час по, чула се вика какве водене тице, која јо имала гњездо где год на врх какве стене. Месец је био изашао, и нустињик је могао да види доста на далеко кроз пукотину која је била на вратима.
XI. Ингов налог. Пре но што је Инго изашао из крчме, пошто није ухватио ни Едиту, ни Краљицу Ноћи, лагано је упита Фра Ђузепа: „Ви сте овде у свако доба, није ли тако ?" „Тако је, Монсињоре/" „Онда ће вам испасти за руком да, ухватите и ону Сињорину, и Краљицу