Мале новине

ја беше особито жива, јер је то ц,е- иостаде ^грађанско нравосуство да

ла пубЈЈИка /ребала требала решити Они, који су се уписали за бираче или проценигеље, морали су се пока»ати женскињу. Већ на нвколико дчва пре избора радило сј за леиотиде, а опе нису штедиле ни новце пи љубазности само да вишв гласова добију. Неке лепотице саме су за се агитовале и натеривале, „са нежном силом" своју нозпату господу, да се као бирачи, упишу у њену листу. Друге су опет буди чим услунмла.ш, читаву војску плаћених бирача, а треће су раздавале које куд хиљадама својих слика. Један у годинама џентлмен тако се трудио за своју кћер, да је аре избора два пуг био бијен од својик ггротивника, али је том жртвом, морао увести своју ћер у ужи избор. Ленотлца првог добитка је удата При помвну имена ље, ног диже се великч ларма и чу седа је оиа гот>во ка > баба пре 26 год. однела прву награду из „Вави — асћоте-". и да је исто тако и једино н>ено дете, девојчица, нре годину дана увенчано наградом. У осталом лисга је гласила овако: 1 госпођа Г. В. Бронзон, удата, 1000 гласова, кена: велика столица за љуљан>е са брилијачтима искићеним јастуцима; 2, Госпођа А. Р. Фовгер, удата, 505 гласов^Муер и боаод скуноценог крзна; 3. Мис Вирдија Варинер. 443 гласа, лепезу са брилијантима; 4. Госпођица Ог. 395 гласова. вратни ланац с брилијантими. На избору је учествовало до 2000 бирача или боље рећи изборних су дија. После тога наста велика свађаОнај агитатор, чија кћер оста не на;рађена стаде се натресати на бираче, док га не избацише крознрозор а носле се на нољу нродужи борба. Оне ленотице, две госнође и две госпођице, снроведоше ради сигурности до њихових хућа.

0 ТРЕЂЕМ СТАЈ1ЕЖУ ОВОГ ДОБА (наставак) IV С ојачањем краљевства ојачаше и вароши, т. ј. увутрашња њихова самоуправа и култура а тиме и фсудалност |све више падаше. На фсудалном земљишту бејаше сељакјош за земљу везан и од господара мучен и није се могао ни женити без доиуштења свог господара нити ичим од својег имања располагати но својој вољи. У Феудалиој држави свршио се двобој и рат а у вароншма

решава снорове. Убојиа сила Федуалне државе беше у нлемс/гву а у варошима се морао сваки сгарати за одбраау себе и своје отаџбине. Већ у тринаестом веку налазимо по немачким варошима најамничке војске а тек нронађени барут разори потнуно здање, које сувароши и краљевство већ поткопали били. После трговачких интерееа иочеше се по варошима старати и о свом животу, здрављу и сигурности. Установи се унрава, која ће се старати о порезу и која ће на све подједнако разрезавати, пошто се и они за све старају. Моћан чинилац сувременог иапретка беху и учивер »итети. Велику Школу имала је Болоња још год. 790 а Павија 792. а од год. 1206 и 1290 иосташе увиверзитети и у Паризу, Падови Бечу, Пјаченци ОксФорду, Кембриџу, Мовпелијеру и Лисабону. Од 1305 до 1392 нодигоше се и у Орлеану, Павији, Прагу, Флоренцу, ГенФу, Коамбри, Печуји, Хајделбергу и Јерфурту, а у петнестом веку налазимо их и у Кракови, Вирцбургу, ^урину, Тријеру, Грајсвалду, Базелу, Фрајбургу и Будиму. Они су били луча просвете и разносили знање на све четири стране а тиме је грађанство заузимало све више положај у држави. (наставиће се):

ПРОСВЕТА

СЛУЖБЕНИ Г/1АСНИК Јучерашње .Српске Новине", доносе наредбу Врховног Команданта војске, која гласи: „Желећи дати доказа Нашег Краљевског благовољења, на нредн)г Нашег војног министра награђујемо: Медаљом за војничке врлине: Сретен* Миливојевића, Илију Благојевића, Станишу Бешевића, Николу Колића, Ђорђа Димитријевића и Снасоја Дробњака, редове жандармеријског батаљона, за храбро држање у личној борби са хајдуцима, — ослобођавајући их од плаћања таксе. Г. Благоја Стојадинов^ћа, јавног нуавозастуиника изУжица, минисгар иравде, на основу §-а 19. и 24. закона о нравозаступницима, поставио је по молби за јавног правозаступника за округ чачански.

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Арсепик као храна. Наш живот је као борба за опстанак. Па да ту борбу на ма који начин олакша налази у природи сресгва, која ће му тело јачаги, а душу бодриги и тиме давати нових сила за ту борбу, Једним средствима жели растерати страшне бриге које му ни ноћу недају мира ; другим га гони на слатки сан у коме му се најлепше слике јављају; треће га чини јаким, лепим. свежим а сва та средства нрекраћују му живот, јер су већином отровне или бар шкодЂиве ствари. Међу таке ствари спада и арсеник или, као што га друкчмје зову, сичан — мишомор. То је бео прашак који се кад кад иојављује у стакластим грудвама или личи на иње. Он спада међу најжешће отрове у природи, на ипак се налазн људи који се њиме снаже и улепшавају. Само 1| 40в део грама довољан је да човека умори или да га бар до смрти доведе ; смрт следује одмах после неколико часова. И самим удисањем арсевиковог праха може се човек отровати. Али да нређемо на ствар у Штајерекој, у Доњој Аустрији па и на висовима Маџарске има људи, који једу арсеник. Узимају га из два разлога : 1.) да им тело ојача и одебља а кожа омекша ; 2 ) да им дисање, нарочи^о кад се пењу на висове, снорије и лаши^е, т. }. да буде нормално. Арсеник, има, до душе, ту особину и са свим је нравилно врши, У Штајерској узимају га девојке имладићи, кад желе акоји тај који не би то волео — да буду лешни, пунији и руменији. — Па у истини тело им постаје пуније. што се особито код девојака опажа, кад им се поједини делови тела заокру гле, кожа постаје мека, чисга, рекао би човег, да је ;од млека а на дицу се | страсг као што је код источњака унролије лен:> руменило да тм око за- зимање онијума. У Бечу се могу наћи миче за таку дквојку —Доктор Чуди | доста кочијаша, чија су коњи поред свег свакидашњег напора, за чудо дебели и издржљиви, а све то чини арсеник. Обично се у прах стучени

Штајерској наћићете често баба од 76—82 год. које још од свеје 16. или 18. год. ждеру арсеник. Не раде то само иросте сељанке штајерске већ и по какова лепа Францускиња само да би била што лепша. Исто тако дејствује арсеник на чудноват начин и при дисању. — Брђани, кад се спремају на васоке брегове, узму комадић арсеника у уста, па га оставе да се раетони, што веома нолагано бива. Такав се човек оење на највише брегове, дишући са свим нормилно, док се други без арсениха тешко пењу, ј р их снага издаје, тако да сваки час застају, да се издувају. Од пола и телесног састава зависи и количина арсеника, којутакви људи једу. Арсеник се узима увек у малим комадићима а никад у великим нарчетима и течношћу. После такве дозе не сме се пити. Обично га узимају један пут или два пут на недељу, али има људи који га сваки други или сваки дан једу. Обично иочињу с малом дозом, као н пр. Ј 8 или г | 4 гр., те при тој дози остијј дотле док се не опази утицај арсеника. а онда иду даље, тако да после неколико година дотерају до дозе од 3—6. грама. Доктор Краие прича у своме службеном извешћу да је један Штајерац појео 4Ј а грама иније му ништа било, Доктор Чуди вели, да је познавао човека од 60 год. здрава и снажна који је за 30 год. појео 600 гр. арсеника, чиме би се могло отровати 2000 људи. Накика га прелази после с колена на колено. Арсеник узимљу на више начина. Неки мећу малене комадиће у уста, где се полагано топе; други, како Рухнер вели, носпу њиме хлеб иа га тако једу. Обично за то узичају по 0'10 грама ; трећи опет, соле арсеником месо или сланину, па га у слает иоједу. Научењаци се боје да та навика гутања арсеника не пређе у

арича из своЈе праксе ова] занимљиви случај: Нека мршава и бледа слушкиња хтела је у своје љубавне мреже да ухвати неког лепог младића ! арсеник помеша у зоб и дајекоњима

на је за ту цељ унотребила — арсеник. Кроз кратко време њено се бледо лице проленша и зарумени као најлепша јабука, тгло ојача и одебља, прса се заокругле, и младић се доисга заљуби у ту девоЈку. Но њој то није било доста, већ је хтела да

зато се и чуди газда ко]и купи такве коње навикнуте на арсеник, за што му мршаве и слабе. Арсеник се употребљава и код миогих коњских болести. Резултати арсеника увек су занимали научењаие, којл су се трудили да

ј буде још лепша, па за то узме већу | растумаче те појаве његове. Желудац 'дозу арсеника због чега и сконча. ујчовечији навикне се тако на арсеник

Ноћи, разуме се, само тако ако радите иаметно, а при том будете пажљиви настави Инго. „Али има једна околност, која ће ми бити на сметњи, монсињоре," одговори Фра Ђузено. „Собе немају никакав затвор Исто тако нема затвора ни на вратима од изласка. Ако је Сињорина доиста у крчми, и ако дође Краљица Ноћи, то инак неће ми бити могуће да их затворим !" „Пусти те их неколико дана, нека слободно улазе и излазе, мислиће да су сигурне," заповеди Инго. „Ако их једног дана или једне ноћи опазите да су изашле из крчме, онда брзо нрикујте браву на вратима од уласка у крчму. Горе у торњу, има једна стара, али велика брава, она до сада ни.је никако употребљавана. Узмите ту браву и прикујте је на врата Али само тако. да то не нримети ни Краљица Ноћи, ни Сињорина. После тога, ако дође V крчму или једна или друга, ви одмах закључајте врата од уласка. Пошаљите ми за тим гласника, који ће ми јавити да је закључана ијш једна или друга женска. Ја ћу тада доћи са жбирима и ухватићу је, на била ма која." Фра Ђузено обећа да ће тачно изврши-

ти Ингов налог, )и пошто је Инго отишао он са служигељем уклони тело старога Андреје. За гим оде Фра Ђузепо иза крчме ту је хтео да ископа гроб, како би могао сахранити Андреју. Кад је ночео да кона гроб, нриђе му служитељ. „Фра Ђузепо !" рече служитељ задувак од трчања. „Сињорина је у крчми!" „Сињорина ? Она је сигурно дошла

сад

„Није, она није дошла у крчму!" „Али ипак је Сињорина у њеној соби, Фра Ђузено/ Ја сам чуо њене кораке, и кад сам дошао до врата од њене собе , чуо сам како се моли Богу," тврђаше служителз. ,,То је непојмљиво /" одговори калуђер. „Како је могла да дође у крчму? Кад би био какав други улазак, онда бих разумео и знао како је ушла ! Али ја не знаш да има још какав улазак !" Фра Ђузепо остави ашов поред једног дрвета, и врати се са служитељем у крчму. Већ је почело да свањива. На један мах слушитељ стаде и поче да се крсти. „Погледајте тамо Фра Ђузеоо," рече

он. „Ово вису чиста посла ! Чини ми се да је опчарана сва крчма — Краљица Ноћи била је у крчми / Погледајте само! Ено је. с.ад је изашла кроз врата !" И калуђер гледаше зачуђено Служитељ имађаше право. Жеиска са покривалом доиста је изашла из крчме, и наскоро исчезе иза дрвећа, која беху недалеко од крчме. Дакле она је ипак била у крчми. И Инго и он прсгледали ср сву крчту, на је опет нису нашли! Како да се објасни овај догађај ? То је било доиста непојмљиво, да нису какве мађије? Фра Ђузепо никако није могао да замисли, да има у крчми такво место, где би се она могла сакрити, а да је он не нађе!

(наставиће се)