Мале новине

Стич његов ванредно је леи, Французи га упоређују са Шатобријановим. Између многих радова наииеао је и класичну студију о руском роману, нарочито о роману Тургењева, Достојевског и Тодстоја. * Папа рински наследио је од неког талијанског племића милијун лира. (500.000 Фор.) Како је нлемић након ссбе оставио рођена брата, и овоме одредио доживотну ренту од 5 лкра (2 Фор. и 50 н.) на месец, т > је оаа} покреиуо иарницу против папе, и сад су сви радознали да виде, како ће иапа постуиити * Иарпица. — Због моаш неког убице повела се у КалиФОрнији, како јавњају „Њујоршке варошке новине" велика парница! Неки Александер Гобдерсон обешен је ире кратког времена у Саи Франциску због убиства мале Мамије Кбли. Бранилац и срод ници убичеви тврде да је он био сишао с ума. Кад се иредузе испитивање леша, варошки лекар бејаше такође мишлења браниочевог пошто је видео да је тежина мозгова за четири унција мања. После тога не дадоше Коране и Шери® да се вади мозак, да би, ако би икад ко год покушао доказати, да је мозак био болестан, имали у рукама противне доказе. Сад су тужили родитељи убијенога због вађења његова мозга и иа 100 долара штетне иакнаде. Међу тим судија Бурде наложио јз Шерифу да чува мозак, док е.е ствар нв реши. 0 ТРЕЋЕМ СТАЛЕЖУ ОВОГ ДОВА

(наставак) V Готово непрекидни, трајни ратови, и непријатељско међусооао држање држава чинише, те се установи стајаКа војска. Тај је систем истииа литаритет се све више уздизаше и заувимаше све већи размер и целокупним издацима државним, особиго у оним за културу, т ) а тиме и већи терет доносаше грађанетву и сељацама. Томе се додаје и дворски лук-

сус и расииање. Оба доводе човека у сукоб новцем а тиме и у новчане неприднке и уваљују државу у дуг. А и повећан порез умаљава штедљиву продукцију, јер порез увек утиче на продукцију, а друштво не губи само вредност пореза него и своју цену. Али последице увек падају нн трећи сталеж. Финанс ске шцекулациЈе доносе неилатишама не само новчану него и моралну иронаст. Сем најамничке војске беше и војеКа чиновничка. Државаа млшина све се више истезала а иороз све већи гомилао и осетљивији бивао. Сталегака борба доби нов облик: у коме неку државу нобеди монархија чиновништвом кад илемством, у друго[ илемство с краљавством иобеди трећи сталеж. Овај нобеди само у Е јглеакој, а кад се виша буржоазија све ваше од народа одвајаше, победа он и у Француској и доби државну силу нод Лујем Филином. Општа сиротиња последедице рђаве државне политике, уну грашња наравсгвена нроиаст и тешка времена беху упроаастили средњи сталеж. Тако све већа разлика постајаше изаеђу више, богате и једне мање имућне индуотријеке, друшгвене класе, Од које најниже слуге у чзтврти ;сталеж потопуше, док се великаши грађански светлили у сјају и раскоши најгорњих сталежа. Монопол и приви игије беше ова буржоазија новећала, запала у шпекулативни дух и начинила кациталну и занатску олцгархију, која искључазаше из свог савез I сиротније и подизаше цену еспаиима, убијајући онима све више плодове њихове крваве зараде и закраћујући вредном раднику сваки наиредак па н саму надницу. Велики удео у уиутрашњем раетро]ству средњих класа имађаше штедљива аолитика многих управника и меркантилов систем. То беше од по четка шеснаестог до ередине седамнаестог столећа и мораше се узети кшсдас&.У- Рачунд..Л» ш Т,о„натуЈ)ална новчана све више засецашз у живот народни, Нас гавиће се.)

ЗГОТ-А-сексепс.

време од 1, Јануара д > 1. Очтобрг <>ве године. Целокупа« извоз изн >си тежину од 72,651.817., килограма , к>ји исти лисг доноси онредељен по земљама и ио прирЈди произзода, тако: У Аустро Угхрској : сувих шљлва 15,681.428; жита 37.165 589; ражи 1,679.394; кукуруза 8,242.667 ; јечма 1,306.897 ; овзд 3,467,295 ; ироса 540; Укуино : 67,553 809 килограаа. У В>сии: сувлх шбпм 20.150; Ж4та38.931; кукуоуза 691.293 јечча 64; овеа 49.056. Укунно: 11518 килограм. У Бушрској : сувпх шљива 2 ; жита 620; ражи 1.160; кукуруза 5.075; јечма 3 180; овса 1012; јечма (ог»е рег1е) 522. Ухупно : 62.47 А килограма; У Немачнај: сувих шљива 2,189.054жита 323.589. Укупно: 2,512.643 килограма. У Румунији : жита 450.921 ; ражи 9.555; кукуруза 18.242; јечма 6 748. Укуцно : 487 461 килограма. У Турској : Сувих шљива 2061 ; жита 51046; јечма 10.365. Укунно : 2,512.643 килограма. У Америци: сувих шљива 913.673. Укупно: 913.673 килограма. У Швајцарској : сувих шљива 9784. Укуиио : 9.784 кал, гр. У Тото-у : сувих шљива 18.816,152; жи/га 38,030 696 ; ражи 1,690 109 ; кукуруза 8,927.187; јечма 1,369.249; овса 3,517.362 , ироса 540 ; јечма (ог^е рег1е) 522. Укупно : 72,351 817 киј ). гр Вредиост изаоза сриских, од 1 Јануара до 1. Јула, ове године, износила : За Америку 181.734 дин „ Аус-Угарску 11,900.500 „ „ Босну 203.744 „ „ Бугарск 309 409. „ - Немачку 498.586 111.903. 531.903. „ „ Францусву 53 2 820. „ „ Остале земље 22.054 „

„ Француске 65 027 „ Швајцарске 47 686

из осгалчх земаља

12.401.641 1,024 024

1) По Вагнеру Друштвеии речник. ев. II. стр. 591 ночш,аху тзда у Француској целокунни издат&и 220, 396, 700 талира, а само ва војни буџет 123, 603, т., у Енглеској опај 293, 766, 600, овај 137, 833, 320, у лустрији овај 129. 108, 948, овај 78, 267, 460 у Русији овај 261, 560.000, овај 108,216440

„ Румунију . Турску

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Српека трговипа У Кетие <1е 1' Опеп^" од 20. Новембра ове године | изашаоје нреглед извози срнских за I

Вредност увоза у Србију од 1. Јануара до Јула о. год. износила је по различитим нроизводима : Из Америке 136.122- дин. „ Аустро-Угарске 8 898 136 „ „ Босне 23 573 „ „ Бугарске 485.790 „ „ Бретање 1,036.675 „ в Немачке 536.629 „ 587.407 „ 584.596

„ Румуније „ Гурске

Свега 13,425.664 „ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Јучерање „Срнске Новине 11 доносе указ, којим се на предлог председника минисгареког савета, министра унутрашњих дела, а по еаслушању министарског савета, решава: да се чланови државног савета; г. г Владислав Вујовић, Коста Магачиновић и Мојсило Гавриловић, на основу тачке нрве §-а 69-ог о чинокницима грађанског реда , ставе у стање покоја са певзијом која им нрииада по годинама службе. Такође доносе указ, којим се На предлог председника мииистарског савета, министра унутрашњих дела постављају за чланове државног савета Милан А. Петронијевић, дојакошњи изванредни носланик и опуномоћени министар у Берлину: Јован Белимарковнћ, генерал у иензији; Сава Грујић генерал и министар нредседник у нензији; Драгутин Франасовић, пуковник и министар на раеположењу, с тим, да први и други заузму своја стара места у државном еавету. Исте новине доносе указ којим се на предлог минисгра иностраних дела поставља за изванредног поеланика п <ш$номћеиог миаистра друге класе код Његовог Величанства Цара Немачког, госнодин Милан Ф. Хрисгић, секретар 111-е класе Краљевског Двора. И указ, којим се на предлог министарског савета, министра унутрашњих дела, постављају: за Физикуса у округу црноречком, д-р Милош Кандић, Физикус окр. чачанског, ио молби; за Физикуса у округу чачанском, д-р Јарослав Кужељ, Физикус у округу нодринском, по моблиеа: за Физику; у аљш/Јчг и.(| ипинскОМ, и-1) Станпјлп Вукчевић , лекар среза и округа иожаревачког; за Физикуса у округу ужичком, д-р Богослав Завађил, лекар среза кључког, у округу крајинском'; за Физикуса у округу крајинском ; Пета|> Добри лекар среза млавског, у окр пожаревачком; и за лекара среза бољевачког, у округу црноречком, д-р Стеван Сибзр, лекар среза зајечарског, истог округа, по потреби службе.

К Р А Љ И 11, А Н 0 Б И или ЛОВАЦ МРТЕАДАУВЕНЕЦИЈИ Р0Ј1АН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКБ РЕПУБЛИНЕ НЊИГА ШЕСТА

(НАСТАаАК) (153) Међу тим је калуђер из крчме отишао на обалу, где је обично отајала једна лака гондола. Он је хитао да што пре изврши Ингов налог. Чим је дошао до обале, одмах уђе у гондолу и отисиувши гондолу од обале, упути се право у Венецију. Фра Ђузепо беше снажан, и за то је могао добро и брзо да весла. Лака гондола летела је по воденој површини. Он је брзо дошао до канала Гранде, а одавде управи гондолу према палати граФа МираФијора. Кад је присиео до обалских степенида, он привеже гондолу и изађе на поље. Капија, на палати граФа МираФијора, беше затворена. Он ; |лупне неколико нута,

и одмах за гим отвори се капија. Један служитељ дочека калуђера. „Води ме твоме господару!" рече Фра Ђузепо. „Ако он спава ти га пробуди на моју одговорност, јави му да сам ја дошао са важним саопштењем!" „Не могу да вас одведем код мога господара, исто тако пе могу ни да га пробудим!" одговори служитељ. „А за што не можеш ? Зар твој гос подар није овде?" „Није! Он није овде !" „Онда ми реци где је? Где да га тра жим, кад није овде ?" „То питајте прокурагора од св. Марка, мој смирени брате," одговори служитељ. Фра Ђузепо поплаши се. „Прокуратор од св. Марка?" рече за тим. „Говори, шта се догодило са племе нитим граФом?" „То не зпам, мој смирени брате! Јутрос око сванућа отишао је племенити граФ са Прокуратором, капетаном Бембом, и са још неколико оФицира ! Од како је отишао, више се није вратио натраг." „То је заиста непојмљиво!" рече калуђер. „Ко зна шта се догодило, ко зна шта

значи го, мој смирени брате/ Ми не зна-

мо

I«

одговори служитсљ. Сад се калуђер реши, да оде до Брабантина, и њему јави: да се Краљица Ноћи налази у крчми. Он изађе из палате граФа МираФИЈора, и оде у гондолу, па је отисне од обалских степеница. Успут мишљаше о овоме догађају, и сад му тек б< ше јасно, да је оно, што је постигло граФа МираФијора, извршено по налогу свемоћног Брабантинија. Он се је дакле осветио за ону увреду, коју му је нанео у крчми граФ МираФИ .јоре. Калуђер је увидео да и сам насљедник богатога. Адмирала, не беше у стању да нркоеи Брабантинију, или да се отима за оно место, које је имао тај моћни управљач Млетачке ренублике. Изгледало му је, да је Брабантино овога пута однео победу. Насљедник милиона беше уништен једним ударцем. Фра Ђузепо брзо је дошао до налате великог Инквизитора. Пошто је превезао гондолу, изађе из ње, и уђе у отворену капију, која беше оеветљена изнутра. Тек што се испео уз степенице, изађе му на суерет Брабантино, који је био