Мале новине

патријоту који ос ни у могао изгубити за свг ј му је лака земља !

ГуГ)И ни народ.

иије Нек

,Гл.

Цриостигао да је

| Читуља. Читамо у горца": „Његову Васочанству је синоћ из Котора брзојав, тамо преминуо госи. Вуко С. Петровиб, првобратучед и врсник владике Рада, у својој 78-ој години. С Вуком је изумрла мушка лоза Сав >ва, брата Св. Потра. Тело нјкојниково пренеће се на Његуше и сахранити у породичној гробници". Против Бизиарка. Као што Француске новине јављају, Јјизићи ће за који дан из штамне нов аамФлет иротив кнеза Визмарка, у којем ће се изнети докази о аутентичности дипломагск!1х описа о Вугарској, које је летос г-ђа Ад.јм „открила" Соцмјадистички изгред у Брислу. Јуче су на две хил>аде социјалиста у маси пролазили кроз улицс града Брисла. Краљица нрође случајно кроз исту улицу. Сопијадисте погрдише краљицу. Догађај овај изазвао је опште негодовање и гнушање. Две хиљаде дезија инсултују — жену. Са свим социјалистичко-јуначки! -А**> —

0 ТРЕЋЕМ. СТАЛЕЖУ ОБОГ ДОВА

(наставак) v Новац иоста сувремени бог. Према томе се свим силамч трулило, да се само што више новаца унесе у земљу, а да се пак из ње не изнесе; да се све нредузима и испитује, што може само увећати новчано богатство неке земље, јер само но томе иочиваше благостање народно и еила др жавна. Забрани се, сировине извозити, јер се у самој земљи могу пре Јмђивати и као готов пропзвод слати у иноземство Према хоме се допусти увоз сировина а забрани или отежа увоз страних роба. Да се постигне та главна намера, служили су се извозним и увозним забранама или царином и извозвим премијама закључивали тр овачке уговоре с другим народкма, установили паробродне законе ссновали насеобинеи трговачка друш тва и л.али им монополе и привиле-

гије, подизали занате и Фабрике, измерили извозну царину народних ироизвода и Фабриката, утицали на нижу радничку иадницу као и на јевтиноћу и каквоћу разне робе, да би им помогли бољу прођу у туђини, и најпосле уведу божију службу и банку. Тако се грдно обогатиПортугалија, Шпанија и Холандија, али то богатетво мисли се, да увећава и иорезну силу у земљи а поглавито Фишкална и војпичка срества. (настнвиће се):

ФИЛШ1 КИШЊИЋ Допуна његовој биограФији. Нан! поштовани етарина, г Милош Милосављевић, казначеј у пензији, поелао нам је чланчић, који смо ми,вољни увек да дамо што више светлости нашој новијој иеторији, штампали у 222. бр. нашег листа Колико се опомињу наши читаоци, г. Милош је био рад да у своме чланку изнесе, опет по казивању других, да је Вишњић природно ослепљен, међу тим г. Вогољуб Познановић, који је по разним орпским лисговима обелоданио доста нодатака о Вишњићу доноси у „Сремцу„ у 46 бр од 17. Новембра, исправка на белешку г. Милосављевића, коју ми у целости доносимо, ради да погстакнемо све који што о Вишњићу звају те да се једиом расправи то нитање, које је, до душе, од значаји и по иеторију и ао саму биограФИЈу Вишњићеву. Ево у целости гога чиаика: У 222 броју, београдских „Малих Новина" иЗишла је једна иснравка од г. Милоша Милосављоваћа пенз. казвачеја подринског округа, укомпорипс могућност да је Филин изгубио вид у боју иа Равњу, и тврди да је ое 1 ленио од великих богиња. Господијг није навео само да ли је боловао као дете или каеније ? - што је свакако потребно.

послетку у боју „за крстчаснм и слободу златну" вид изгубио. Ја радим на онширној, надопуњеној биограФији Филиповој. У своје време обелоданићу ју. Сад нак навађам само ово, што ми причаше старац Грујица Миражић из Восута: „Ја сам имао деда, очевог стрица. Звао се он Марко. Није давно умро. Много их је још у еелу што знаше. Тај мој деда Марко узет је у солдате, кад је оно наш цар Србију огимао од Турака. Нмје био овако нешак, већ царски катана. Добро. Кад су они отели Србију и дошли до неке „црвене јабуке" — дигне се буна тамо негде далеко, на Француза. Онда су црви пут наши ишли на Француза. Чим се то чуло дигну наше из Србије па нотерај ш њима тамо. Тамо се потуцали „од немила, до недрага". Наврши мој стрид које тамо, које у Србији, 20 пдина службе. Онда га тек пусте. Поклоне му коња, серсам и све што је имао и на себи и на коњу. Мој стриц ти тако једног дана унадне у село и у кућу као из „Глиде", — „Цакунпак". Бога ми нодоста нрошло од његовог доласка, кад Једног дана упаде у двориште неки слепац. Дедч Марко радо делио, као по Вогу ја. Од њега сам и научио. Нашао се у тај мах ом на дрвљанику. Нешто тесао. На шкрииут вратаоца, дигне гла ,у и ногледа дошљака. Ја сам био крај њега. Увек, до смрти ме уза се вуцарио. Како ногледа сав се нешто преобрази. У то ћа дошли : Номози в >м Вог! Ој ! домаћине ! Деда не одноздрави већ врисну : — „Вито, браге ! Јао јееи л' ти? Да од Вога нађош. * — „0 Маркане, мили мој бр тејесам ја^ан ја сам", Слепи беше Филио, који онако слеи јурну по гласу право стрицу. Загрлише се, изљубише се ; наслонише се један другом на нрса те се сити иснлакаше. Ја нешто баш незнам: јел' Филип сузио ? Деда знам да јеете. Једиа у неке утиша се, пак ће деда упитати : „Јао Вито брате ! Где ми ти тог зла допаде ? — " „Не питај брате! Цси ми очи ис-

ЈГЈ.

СЛУЖБЕНИ ГМСНИК „Српске Новине" од 25. Новембра доносе указ, којим се на нредлог министра иностраних дела ноставља: зс динломатског агента и гепералн. г консула Србије у Софији , прве класе, г. Риста Данић динломатски агент и генерални консул у истом месту. И даље извоштај свима царинарницама којим саонштавају цене ниже означеним артиклима на солунској пијаци од 18-ог новембра онс године. I. Турекога порекла: Пшеници 30 До 31 пара ока; Кукурузу 26 нара ока; Ражи 18 до 20 нара (>ка; Јечму 24 паре ока; Овсу 18 нара ока; Пасуљу 1 грош 12 до 14 пара ока; Кромпиру 10 пара ока; Врашну пшеничном 1 гр. 5 пара ока; Врашну кукурузном 20 иара ока; Шљивовици 3 гр. ока; Комовици 4 гр. ока; Сирћету 1 гр. ока; С>вим шљивама 2 гр. ока; Орасима 1 гр. 5 пара ока; Јабукама 20 нара до 1 гр, 20 пара ока; Маслу 11 гр. 20 пара ока; Кајиаку старом 8 гр. ока; Сиру 4 гр. 20 иара ока; Лоју 5 гр. ока Воску 23 гр. ока; Соли 1 гр. 4 наре ока Црвом луку 8 пара ока; Кононљи 5 гр ока; Кунус 10 пзра главица; Колсама овчијим 5 гр. ока; Кожама козјим 9 гр. ока; Хлебу 1 гр. 20 иара ока; Говеђини 3 гр ока; Овчевчпе 3 гр ока; Дпвима ( Д" 8 гр. товар коњскн; Надница обичног раденика 6 гр. Надница зидара 12 гроша. II Странога порекла Цена ка®и, шећеру, памуку, колонијалној (>оби у онште и гвожђарији управља се по солунској нијици.

Ја и данас тврдим што сам прошле воиаЦ Ј е I" године написао. 1 пм више што сам Деда Грујица још много прича, шго од тада накунио раЗних нредања, ко-ј ћу у своје В реме обелоданити. 1лавно јима, ако само као предањима, - даклејј е да се фили „ сбратио са Марком у не пуну веру поклонимо, пак, кад их (Јр ои ј и у ц е ком боју. Да онда није "" био слец јасноједок се овај на првом састанку изненадио где нобру безоч-

доведемо у евезу са осталим, што се о Филипу зна, логично следи : да је искључена могућност и мислити да није Филип збиља прво хајдуковао, војевао еа ћесарском војском, и на-

њега вида сусреће. —.

Толико за сад"

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеиграО, 25. Новембар 1888. Крађа. Ноћу изм<ђу 23 и 24 овог месеца, украдено је из шупе г ђе Јелене С Нешића пензионарке овд. 1 и но цак ораха у вре (Ности 6 динара.

Нритворени. Ноћас су притворени: Марија Шулц из Земуна због екитње, Димитрије Јовановмћ таљигаш, Миливоје Даниловић бив. учитељ због нереда и Љубомир Вошковић из Крушевца због крађе.

КРАЉИЦД НОКИ или ЛОБАЦ МРТБАЦА У ВЕНЕЦИЈК РОМАН ИЗ ИСТОРИЈБ МЛЕТАЧКЕ РЗПГ5ЛЕКЕ КЊИГА ШЕСТА

настаба"

; 154)

То све иобуди још већу оумњу у Бикока. „А имаш ли какав цролаз за ону шупљину?" упита Бикок. „Ти и сам видиш, харамбашо, да аема никаква врата," одговори цустињик. „Измакаите то камење око огњишта!" зааоведи Бикок Ускоцима, пажљиво посматрајући пустињик«. Пустињик је дрхтао. Стари, и добродушни пустињик, увиде да је све нронало. Ускоди измакоше камење, и сад се нримети један велики отвор, који је водио у ону шупљину иза колибе.

,11а ето ти улазак у ону шупљину

1«

повиче Бикок. „Сад ћемо видети шта има

тамо

1«

Усгсоци се ириближу отвору, и погнути звераху у шуггљину. Месец је слабом светлошћу осветлио и саму шупљину. „Охо, нашли смо ! Они су ! Ми смо нашли бегунце!" иовичу Ускоци. „Ко је тамо■?" упита Бикок. "Стари роб и Имара тво.ја жена!" повикаше неки. „Хе, старче, видиш ли 1и то ?" упита Бикок љутито нусињика, који је сгајао дрхгајући. „То моје подозрење није ме преварило, знао сам ја то!" Излазиге на поље и предајте се ! Нашли емо вас, и ухватили онет! Одатле не можете нам умаћи! Жеља. ми је, да те опет одведем у ропство, старче, ти ниси ни заслужио што боље! Али ипак ти нам само бадава трошиш храну, ни за какав посао ниси употребљив.'" Ускопи су били већ продрли у шупљину, и брзо вежу Адмирала и Имару, која се бранила свом снагом. Они извуку и старца и Имару. Имара беше бледа од љутине. „Ха, ха, ха! Дакле ухватише моју

голубицу, која је била одлетела из каФе за ?" рече Бикок са потсмехом. „Гле, гле' ја онет имам моју голубицу ! Имара је еад врло добро знала шта је очекује. Она се реши да одузме себи живот, па било то на ма који начин. „Нико нека се не усуди да убије тог старог роба," повиче Викок Ускоцима, који су вукли Адмирала, и почели га злоставл.ати. „Ко га само рани, или га још и убије, ик^пће од моје рука! стари роб, и мо.ја одлетела голубица, биђе свечано одведени у Сењ Тамо 1»е сд нрославити на свечан начин његов новратак!" Ста|>и Адмирал добро је знао шта значе <»ве речи, он је знао шта очекује и њега и Имару, кад их одведу у Сењ. „Смилу.ј се на ове јадне и несретне, Харамбашо, тако ти Бога!" мољаше пустињик Бикока, „Утоли твој гњев, и опрости им!" „Ни речи више, ти маторо ;; безобразно псето!" викаше Бикок нретећи нес ницом. „Благодари Богу. што ти нисам расценио ту главурду! Вежите још боље и Имару и тог роба! Моју голубицу вежите тако јако, да ми не одлети више!" Имара хтеде у томе тренутку да се