Мале новине

Пешти, ту је свршио и медидинске вауке и постао проФесор на универзитету 1860. год и за више деценија важио је као најбољи анат,,м у целој Аустро-Угарској. На универзитету је предавао дескриативну анатомију, Као проФесор на универзитету оставио је себи трајан спомен највише тиме што је устројио анатомски музеј, у коме има до 700. најдра) оценијих првпа >ата. Ђаци су га ванредно волели и ноштовали, а читав нараштај има њему да благодари на стеченом знању. Ваепитатељка краљевићева. Као што јављају шпањолски листови, за васпитатељку младог краљевића шнањолског изабоана је нека мис Давонаор, родом Иркиња, која већ одавно живи у Шнанији. На годинј ће добити 17.000. дин. плате а кад већ краљевић одрасте 12.000 дин годишње пензије.

СЛУЖБЕНИ ГИАСНИК „Срнске Новине* од 26. овог мес. доносе указ, којим се предломв ојног минисгра решава : на да се арк тиљеријски поручик у стању недејствителности, Светозар ЈХучић поврати у дејствителност. „Српске Новине" од 27. о. м. доносе указ, који,и се на предлог засгуиника министра народне иривреде, министра нросвете и црквених послова, а у договору са државним саветом решава да се одобри министру народне привреде, да из кредита, одобреног буџета за рачунску 1888)9 годину на ванредне нотребе државне, може издати начелству округа чачанског суму од 620 динара, на име плаћене кирије за смештај стоке, која припада ратарској школи, и коју је она морала у 1884-ој години да смешта у приватне штале, за шта није имала кредита, јер се рачунало да ће њене штале дотле бити готовс. Даље, указ којим се на предлог заступника министра Финанције, м)нистра иностраних дела, а по саслушању министарског савета, на основу §-а 70-ог закона о чиновницима грађанског реда, решава: да се Јанко Трпковић, цариник У-е класе по старом власинске царинарнице, у интересу државне службе стави у стање »окоја с пензијом, квја му нрипада но годинама елужбе.

РОСВЕТА

НАУКА

Иутовање око света иа ваздушној лопти. — Босе, лекар у Америци, одавно размишља о томе, како ће на ваздушној лопти моћи нутовати на северни пол о око свети Пројекат је близу свог остварења. До<тор Босе налази се сада у Чикагу, где се сарема за своје неустрашимо предузеће. У тој вароши свршава се његов гигантски балон новог система Осим својих пријатеља и новинара, ваздухопловац Босе примиће и све оне, који буду улсжили суму Јод хиљаду динара на име грађења те ваздушне лађе. У своме нуговању заустављаће се у овим местима: У Њу-јорку, ФиладелФији, Вашингтону, Толеду, Чикагу, Омаху, Сан-Франчиску, Једу, Кантону, Пекингу, Цариграду, Риму, Пдризу, Верлину, Коненхагену, Штокхолму и одатле ће нутовати па Северни пол. Осим Петрограда и Париза, задржаваће се у свима остачим местима само по један сат. А у тим двема варошима бациће ленгер за дванајест до двадесет четири сата, како би се за то време набавило што треба, примили нови путници и нове знанствене комисије.

СМЕСИЦЕ Шпенсер. Тако звани ,,шпенсер" ј има да благодари за свој постанак чистом случају. Лорд Шненсер хтеде једног дана ићи у парламенат, али закачи му се о врата канути исцепа. I Он одмах затражи те му слуга донесе маказе те нодреже онај исцеиани криј Фрака, на онда подреже и други крај | да би били једнаки и тако слободно уђе у парламенат. Цео свет сматрао је лорда као узор моде с т >га им се и овај његов случајан крој допадне и од то доба шјчеше носити и госпође и људи — шаенсер. ШАЛА Великодушан. Кад се смем надати да ћете ми платити дуг, г. Барон« ? — Увек, драги иријатељу.

ПРВА

1Ј1

СКА

ишгш

МИЈАИЛА М. ЧЕБННЦ У КРАЉЕВУ израђује од разног ерпског мермера надгробне и друге разноврене споменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

посао спада

40—50

НЛРОДНИ НЕШЈШЈБ ■ДРАМА у 5 ЧИНОБ/, од ХЕНРИКА ИБСЕНА превод с немачког.

(вастлвлк) 0 тикман. Којешта! Јованка — иди кући иа се бриии за дец} г , а мене пусти да се оринем са болесве људе. Како мошеш бити тако енуждена, кад сам ја овако весео и сигуван да ћу победити ? (таре рз'К<; и иде горе доле) • Истина и народ морају победити, о томе буди уверена. 0, ја већ видим, како се слободоумно, грађанство куии око мене као победоносна вој • СКа ! (застане код једне столнде)- Шта НГТ8 ВМдим! шта је ово !

Томсен. (

ч погледавши

тамо) • 0 наопако о,

наопако: Ћаустад. (исто тако). Хм —

Стпкман. Ви ћете то за цело учинити. Стокман. Овде лежи највиши врх нашег варошког ауторитета! (у 8ИР „ажљиво краје"вима од прстију кмето1} ше-т: лј > ј! иодигие га у ви<у\ Јованка. Кметов шешир ! Стокман. Па ту ,је и заповеднлчка па лица. Али од куд то овде — ? Хпустад. Но, па шта С токман Аа. разумем ! Он је био овде да вас наговори - Ха ха, баш је наишао на правог! ! Па кад ме је смотрио у штампарији, (удари у смех) он је побвгао госнодине Томсене! Томсен. ( хитро ). Да. побегао. господине докторе. Спгок.чан. Побегао, па заборавио штап и — али д«> врага, гд« се сакрио? Ах. таио унутра за цело ! Но сад ћеш видети, Јо-

ванка

Јованка. Отоне, модим те! 'Гомсен. Али. господине докторе, госпо

дине докторе:

ПОЈ.АВА ДВСНТА Пређашш. Емет. Билит. Стокман. ( иетне иа. главу кметов шешхр и узме у руку надицу; з» тим нриетупн вратииа, отвори их а ноздраг.ља с» руком на шеширу. Кмет долави сав црвеи од љутине, а ва и.им ВилингЈ.

Кмет. Шта значи та детињарија ? Сто\.ман. ГГочаст, Хавтпе! Оад сам ја Највећи ауторитету 0В0Ј ВарОШИ. ( Ш ета горедоле)Јованка. (,, кор о нлачући)- Али. Отоне— ! Бмет. ( ИД уКи »а њ*џ). Дај ми мој шешир и моју палицу! Стокман. Мислиш ти да ћеш ме тим твојим строгим гласом заплашити? Јуче си ми претио да ћеш ме збацити, ади сад ћу ја тебе збацити са свију твојих почасних звања. Мислиш ти, да ја то не могу? 0 могу ; јер ја имам цеодољиву силу за собом. Хаустад и Билинг грмеће у „Народном Гласнику", а Томсен ће са свима газдама устати иротив тебе Томсен. С тиме ћемо почекати, господине докторе. Кмет. Аа! Господин уредник ће се ипак мозкда латити агитације? Хаустад. Не у господине кмете, не! Томсен. Не, господин Хаустад није тако луд, да због неке фантазије упропасти и себе и свој лист. Стокман. (гледећи око еебе)- Шта ТО звачи ? Хаустад. Ви сте вашу етвар представили у погрешној боји, госиодине 'окторе; и за то је ја не могу потпомагати.