Мале новине

Краља наслеђује његово мушко потомство из законитога брака ио реду прворођеља. Ако Краљ ие остави за собом мушкога потомства, наследство Престола прелази на аобочну линију у мушкоме потомству ио истоме реду прворођсња. Чл. 57. Краљ и Наследник Престола пунолетни су кад наврше осамнаост год. Чл. 58. У случају смрти Краљеве Наследник Престола, ако је иунолетан ирими одмах владу као уставни Краљ Своје стунање на Престо Краљ објављује народу прокламацијом. Он сазива тада Народну Скунштину у року од десет даиа носле објаве смрти преминулог Краља, да иред н.ом положи уставом ирописану закдетву. Ако је Народна Скуиштина раније расиуштена а нока није још изабрана, сазива се стара Пародна Свуцштина да изврши тај задатак. Ове уставне одредбе вреде и за случај кад Краљ за живота иреда Престо саојем Наследнику. Чл. 59. Примајућа влас Краљевску у своје руке, Краљ полаже пред Народном Скупштином заклетву која овако гласи: „Ја (име) стунајући наПрестоКраљевине Србије и примајући Краљевску влас заклињем се свемогућим Богом и свим што ми је најсветије и најмилије на овоме свету, да ћу чувати независност Србије и целину држакне области, да ћу земал.ски Уст*в веновредан одржати, да ћу по њему и законима владати, и да ћу у свима мојим тежњама и делима добро народа у очима имати. Изричући свечано ову моју заклетау пред Богом и народ>м, нризивам за сведока Господа Бога, коме ћу одговор дава>и на страшноме његовоме суду. Тако ми Госаод Бог номогао ! Амин !" Чл. 60. Ако у случају смрти Краљеве Наследник Престола није иунолетан, уставну власт Краљевску вршиће до шеговог иунолества Краљевско Намесништво, слстављено од три лица. Чл. 61. Намеснике Краљеве бира Народна Скуиштина, нарочкто сазвана тога ради, између шест лица која је нреминули Краљ у својем тестаменту вазначио за кандидате намесничке. Тај тестаменат ће Краљ својеручно наиисати ш иотписати. Њега не нре мапотнисују министри. На полеђини

његовој се иотписују сви чланови ; Министарскога Савета као свеЈОци Тестаменат је ншисан у три нримерака, од којих јесваки под нечатом Краљевим. Један од њих предаје се на чување Државноме Савету, други Касациономе Суду, а трећи Чувгру Државног.л Печата. 62. Ако Краљ није тестаментом назначио кандидате за намеснике, сазваће се Велика Народна Скуиштина да избере Краљевско Намесништво. В лика Народна Скупштина има се тада са звати најдаље за месецданапо смрти иреминулога Краља. Чл. 63. Намееници могу блти само они сриски грађани ио рођењу, вере источноправославне, који уживлју сва грађанска л политичка права, који имају 40 година, и која су министри, или државни саветници, или геверали, или посланици акредитовани код страних дворова., или су то били. Чл. 64. Избор намесника врши се увек тајним гласањем. Чл 65. Цивилна листа Краљева одређује се законом за све време његове владе. Сваки намесник ће примати за вре ме вршење евоје намесничке дужнссти чо 60.000 динара годишње из Краљеве цивилне листе. Ч«. 66. Пре него што узму Краљевску власт у своје руке, намаеиици ћепредоном (Јкунштином кнја их је изабрала ноложити заклетву : да ће Краљу верни бити и да ће влчдати но Уставу и законима земаљским. Они ће затим објавити народу нрокламацајом да су у име Краља нримили власг Краљев ску у своје руке. Чл. 67. Никаква иромева у Уставуне може се учинити за време малолетства Краљевог. Чл. 68. Ако би Краљ био спречен да врши Краљевску власт у његово ће име владати Наследник Престола ако је иунолета«. Ну ако је Наследник Престола малолетаи Краљ може наименовати оривремене намеснике. Чл 69. Ако би Краљ за својег живота пре нео евоју власт на својег малолетног наследника, ,он има права да сам у исто време наименује три Краљевска Намесника. За намеснике тако наименоване вреде све одредбе овога Ус-

тава. које с * лдчосв на намесникз што их избирл Наро1на Свучиптиаа. Чл. 70 У случају да који члач намесниш тва умр ' или тако оболе да по узерању три лекара, кој^ Државни Савет одреди на позив она друга два намесника а у договору са њима, не би логао више н-лкако саоју дужност аршити, илл најзц ак > да оставку. друга ћ« два намесцша отправљати државн; послове до првога сасганка Народне Скуаштине к«ја биратрећег намесника. Ако би пак један ох тројице аамесника имао преку нотребу да за неко време отидс из земље, диа друга намесника моћи ће за време његовог одсуства иунпзажно оирављати држаз не иослове. Али у том случају овај ће бити дужан да својим друговима остави писмену изјаву, да у напред нристаје на све *ото би они учинили у кругу Уставом им ироиисане власти. У свакој од ових прилака обнародоааће се одмах узрок са којег ће само два намесника отпр .вљати власт Краљевску. Чл, 71. 0 васпитању малоиетнога Крааљ стараће се намесници, ако је млоалетни Краљ наследио преминулога Краља; ако ли је пак он дошао на престо по одетупању Краљевом, о његовом ће се васпитању старати Краљ који му је иредао власт 0 имању малолетнога Краља стараће се тутори које иреминули Краљ поставља у својом тестаменту, иди које именују Намесници у договору са Државним Саветом, ако их преминули Краљ није иоетавио. Чл. 72. А ако Краљ не би но смртн својој оставио мушког потомства., али би Краљица у време смртм његове била трудна, вршиће до њезинога норођаја Краљевску власт као привремени намесници: Председник Државног Савета, Председник Каеационог Суда и Министар Правде. Чл. 73. У свима случајима у којима према одредбама овога Устава имају да се изберу Краљевски Намесници, Министарки Савет ће привремено вршити нод својом одговорношћууставну власт Краљевску. Министарски Савет ће дужан тада битн да одмах објави народу нрокламацијом да је и услед чега је прихватио владу.

Чл. 74. У случају кад Престо према одредбама овога Устава остане без наследника, Манистарски ће Савет узетв Краљевску вдаст у своје руке. Он је тада дужан да, најдаље зв ^есец дана, од дана смрти Краљевг, сазове В лику Народау Скупштину која ће му решити о Престолу. (наставиће се)

вес јехј&хс

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Интерешција. Читаоци ће одмах помислити, да ћемо им сад представити каквог интерешџију у антерији, каквог старог кајшара, који од интереса и зеленашлука живи, но није то већ смо дознали, да се овим занатом, у сред престолнице, бави један млад чиновник, који, корис^ећи се својим положајем, врло лако дознаје, где се чије обавезе неисплаћене налазе; купује их буд за што, па онда с великим интересом мења обвезу, иродужава рок и нрети, да ће све у понис узети, што се код таквог сиромаха нађе који је у нужди или у болести обавезу издао. Ми овом приликом не ћемо име тог младог господина на јавност изнети, ми желимо да се он овога посла остави, и врти само своју дужност за коју је, арсма ооталим његовим друговима и по саособности и по школовању и но годинама службе, и сувише награђен. А ако овај господин и даље продужи свој занат, који његовом положају и не доликује, ми ћемо га надлежнима до знања доставити, а уверени смо. да ће наша достава учинити крај његовом зненашлуку.

Државпи питоици. У једном од прошлих бројева донели смо имена ђака, који су нроФесорским саветом изабрани за држаане иитомце - Како сад дознаје .мо, министар нросвете одобрио је избор савета и потнисао је акт избора. Питомци ће се послати на страну тек по Божићу * Са Збора. Под високж заштитом Његовог Височансгва Краљевића Александра „Београдско невачко друштво", јуче 27 ов. мес. ио подне у 3

сам била код Анунцијата, оног богатог рибара. Он и његова жена требали су да однесу рибе за манастир код мираиа. Ја сам им пошла у сусрет. Тамо је врло оиасно, Монсињоре, тамо у велике баруштине са житким песком ! У томе на један мах оцази у даљини Краљицу Ноћи !" „А куда је ишла ?" „Ишла је тамо иза баруштина, јер тамо је некадањи Манастир, који је сада

претворен у крчму! а „Та знам." „Краљица Ноћи ишла је оним нутем, који води у крчму!" „А јесте ли ишли за њом?" „То нисам, Монсињоре. Морала сам да чекам Анунцијата и његову жену, и у томе ми се изгуби исиред очију Краљица Ноћи /" "Није нужно никоме више да јављате о томе! Јесте ли задовољнн са овом сумом, што сам вам дао за ту вест ?" „0! Врло сам задовољна, Монсињоре!" „Онда идите и не говорите ништа никоме о томе!" СтеФана оде са палате. Лоренцо се реши да оде у крчму, и потражи Краљицу Ноћи. Хтео је да по-

тражи ону, чија му је слиха непрестано лебдила пред очима; ону, која је ипак жива, а он је већ био изгубио наду да ће је видети још једанпут. Међу тим је већ наступи "А ноћ. Дуждевој палати приближавао се један благородник, који је на, лицу имао маеку. Он је игаао нраво оној канији, кроз коју су обично улазили чланови тајног Савета. Овај благородпик уђе унутра, и упути се кроз дугачак ходник у ону салу, где се обично држе тајне седниц«. Сала. беше осветљена једном лампом , која је висила о тавану. Кад је овај човек ушао унутра , он скиде маску. То беше Брабантино, велики Инквизитор. Он беше први дошао у малу салу, која је била обложеиа црнилом, у ону салу, где се реша а о животу и смрти појединаца. Његово озбиљно, и као од мрамора изрезано лице, показиваше његову одваж ност. Кад је оставио маску, шешир и огртач на страну. уђе и Дапонт у салу. Оба члана тајног Трибунала поздрави-

ше се по уобичајеној Форми, и заузму своја места око стола. „А где је грзФ МираФијоре ? упита Дапонт и нажљив » гледаше у лице великог Инквизитора. „Он неће доћи/ Ја сам наредио да се затвори!" одговори Брабантино. ,,Наредили сте да се затвори ? А но коме решењу, молим?' 1 упита Дапонт, и устане са столице. ,,ГраФ МираФијоре је један од наших, и ко иознаје добро наше законе, мој племенити Брабантино, тај ће сигурно знати и то: да само двоје од нас могу решавати и закључити да се затвори трећи, и то само онда ако Млетачкој републици прети велика оиасвост!"

(наставиће се)