Мале новине
БЕОГРАДСКА Веоград, 28 Новембар
ки л ТП V И 11
П п 11 >> 11 11 Г) 7) )1
25866 Жита .... 20292 Сувих шљива Брашно (леб. нес Брашно фино . Браш. леб. сејано 6821 Кукуруза. . . . Кукуруз. брашно 411 Јечам . . . Коре брезове . Шишарке . . . Меда 670 Креча . . . , 15080 Сена 8162 Сламе .... 115 Лоја тошБеног . 4579 Јабука .... Сланине . . . . 270 Сира . - . . . 6070 Свиња . . 4664 Лука црна . . . 214 Лука бела . . 996 Ариаџика . . . 4696 Кромиира
ХСЗЈГ* Молимо све наше пријатеље да нам етелеграФским нутем, на наш ра-- чун, јаве резултат избора. Уредништво.
10.74 22.75
8.75 7.85
дВ.20 4.50 I 2.50 5,15.25 огласи: 0ТАНОЈЛО ПЕТРОВИЋ не може због слабости иримати полете о својој слави св. Нискои 1—3
Светога Николу не могу примати честитања Др. М. Крстић 2. 3. 5. 1—3
НШ СРП. ЗАВОД 31 СПРЕИУ 1Р1ВАЧШ
књижевни оглае Пошто од првих свезака, интере савтног романа „КРАЉИЦЕ НОЋИ" нема више ни јелне, то сам наумио да их одштамиам поново у другом ноправљеном издаљу. Ко год жели да има овај интересантни роман, нека се што нре обрати потнисатоме или штампарији Медецијана и Кимпановића. Обилићев венац број 1. јер ћу само мало егземплара отштампати. До сада изашло 38 свезака, а свака свеска стаје САМО 25 пара дин, а велика је 2 штанава табака на шеснајестини. Никола Јов. Иротић Рачуноиспитач Гд. Контр. Молим сва српска уредништва да изволу отштампати овај оглас
ЦРНИ ДАНИ КРИМИНАЛНА ПРИПОВЕТКА Наиисао X. Конус-фаргус с енглеског нревео М. А. Рашковић цена 1 1 | 8 динар. Може се доби: У књижари В ВаложиК, у Београду и Душан ВаложиК у Нишу. 30. 1. 2. 4. 5, 6.
У БЕОГРАДУ преко пута „Руског цара." препоручује своје највеће "О 1,0 вариште металних и дрвених сандука и осталу за сарану, са врлО умереном ценом. Декорације још невиђене лепоте и елеганције. 21—30
+
Мој непрежаљени дед ТРАЈКО МЛАДЕНОБИ Ђ Преминуо је после дужег бологања 30. Новембра 1888. год. Ожадошћени суируга Ана, унучад Милорад Милева
РВА
п
иРиш
КА
ИИЈАКЛД М. ЧЕБМНЦА У КРАЉЕВУ жзрађује од разног српског мермера надгробне н друге разноврене споменике стубове басамаке астале чесме и све друго тјтто у овај
посао е^ада
44—50
такве остареле истине страшно су суве и мршаве. А баш тада их већина почиње познавати и препоручује их човечанству као здраву душевну храну. Али јавас уверавам: у таком јелу има врло мало хране ; а у томе се ја као лекар добро разумем. Те су истине баш као каква стара ужежена сланина ; -оне су покварена, плеснива шунка; и отуд долазе све моралне болести, које свуда око нас у другатву страшно напредују. Томсеи. Мени се чини, да се поштовани говорник јако удалио од свога предмета. Кмет. Ја се потпуно слажем с мишлењем нашег председника. С токман. Онда ти имаш са свим глупо мишлење, Ханше. Ја се држим тако верно свога предмета, као што је само могуће; јер о чему другоме ја говорим овде, него да маса, већина, та проклета компактна већина тру.је изворе нашег душевног живота и кужи земљиште под нама ? Хаустад. И то зар да чини велика, слободна већина народа, за то, што је свесна, те признаје само сигурне и припознате истине. С токман. Ах, драги господине Хаустаде, само немојте говорити о сигурним истинама ! Истине, које маса признаје, јесу оне, за које су се борили јопг наши прадеди. Ми, садашња
предстража у борби за истину, не признајемо их више ; и ја не верујем, да има и једна друга сигурна истина, но само та, да ни ,једно друштво не може бити здраво, које живи од таких старих, излапелих исгина. Хаустад. Али уместо тога шго тако у ветар говорите, нас би врло занимало да чујемо, које су те старе, излапеле истине, од којих ми живимо. (Одобраваше са више етрана). Стокман. 0, ја бих вам могао читаво чудо наређати; но ја ћу се ипак задржати само код једне припознате истине, која је у ствари пука лаж, али од које живи не само господин Хаустад и „Народни гласник", него и све присталице „Народног гласника". ~Ћ.аустад. А та је — ? Стокман. То је наука, коју сте ви од ваших отаца наследили и коју непромишљено ширите — наука, да множина, руља, маса саставља језгру народа — шта више, да је само она народ — да прост чоаек, тај неискусан и незрео наш брат има тако исто право, да пресућује, да управља и да влада, као и неколицина умно способних и слободних. Билинг. Али таква поруга Хаустад. (у исто доба, виче). Грађани, докажите му одмах противно!
Подругљиви гласови. Ха ха, ха; ми нисмо народ ? Треба само да господа влал;ају ! Један раденик. Напоље с тим човеком. који тако говори ! Ипуги раденик. На поље ! с њим! Јсдан грађанин ( ВИ че)- Извиждите га I (.Тп.т'г> ввиждаше, нсикаље и ларма). С/1" пан. (кад се мало' умирило)- АЛИ Оудите паметни! Зар не можете бар један пут да чујете глас истине? Ја не захтевам, да мм ви ту сад одмах сви заједно одобрите. Али то сам ипак очекивао, да ће ми господин Хаустад дати за право, јер господин Хаусгад је хтео увек да буде слободоумаи- УнбуЏни гласови. Слободоуман! Шта каже? Уредник Хаустад слободоуман? Хаустад. (& ичу ћ и ). Доказе господине докторе ! Кад сам ја тако иисао ? Стокман. (ноћутавши мало). ^ томе имате потпуно право — тако одважни нисте, да би тако и писали. Али ја нећу да будем немилостив, па да вас на муке стављам. Да, мој господине, тако је то, кад вам простак седне за врат и кад нећете да се душевно одликујете. (наставиће се)
Власник Мвдкшшн к Ктшш^овтга штамх ^рија Ммктшн и Кимтгановић Очшгтшв вкнац вр . 1 Одгочорни урвдник Та. Кимпановит;