Мале новине

геаерала Пржеваљског, који је био цочаони члан Лондонскога геограФсио ДРУ" а. Равиојничка железничка чета у Италији. Оаге^а < Ј г Тгеу-во доноси сензациону вест, да је међу послугом на железницама у Италији откривена читава разбојничка чета с нравилном организа1 >ијом. Талијаиске железнице већ давно немају добру реаутацију. Кад су у вагонима в зова ночели налазити убијене и гкжрадено нутнике, жалбе и осуде сипање су са свију страна После неног времена код многих, како старијих, тако и млађих чиновника, који су сароводили возове, нађена су разна оруђа коране су отварани затвори коФвра и сандука нужничких. Главни стан разбојничке чете била је Превиза.

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Слиха Св. Миколе. Као .пто јављају из Загреба, ироФеоор Вауф, изложио је ових дана слику Св. Николе у галерији слика југословенске академије. Слика је, како веле, врло пажљиво израђена а н техника је врло згодна; цртеж је гако коректан да. само и због тога заслужује нажњу. Критични дани у год. 1889-ој — Нека мисли ко како оће, вели „Нова Слобедна Иреса" о Фадбовој теорији, о утицају сунца и месеца на земљотрес, олуј, о грозној вејавици снега, провалама облака, нанрасним бурама, оркавима, али је необорива истина да просвећена пуолика овој теорији ње10вој од године до године све више иажње поклања, нестернељиао чека на оиаке дане, које је Фалб дао такове означио, те да види, хоће ли се проречено и збити. То је повода дало, да је РудолФ Фалб склопиједан мали календар „критичних дана" за 1889. годину и иред о га јаваости. У том назначају налази се оаим „критичних дана у 1889-ој години и кратко разјашнење његове теорије са погледом на нредсказане случајеве минулих година. Фалб је поделио у свом маленом каленару „критичне даае" у три врсте. Али при том изрично примећује, да може настунити нешто •и после одређеног времена да ее у природи ово или оно случи у означеним „критичним ланима." „Критично

дане" у х-одини 1889-ој ушхивисању на прилив следећим редом: 1-ва врста: 15. анрил, 15. мај, 24. октобар, 17. март, 9. сеитембар, 23, новембар, 11. август. 2-ог врста: 13, јуна, 25. сеитембра 28. децембра,(тоталао иомрачење сунца.) 31 јануар, 1. март, 9. октобар, 12.јула, (делимично помрачење месеца), 31, март, 15 Фебруар. 3-ћа врста: 26. август, 7, новембар, 30 април, 17. јануар, (делимично помрачење месеца), 28. јула, 7. децем бар, 29. мај, 28 јуна, (прстенасто иомрачење сунце). Као најзнатније „критичне дане" у текућој години 1889-ој обележио је Фалб, 27. март, 26. април, >, октобар и 4. новембар. — Он нас подсећа у своме маленом календару о „опаким данима" на то, како је 28. марта била велика холуина, те је усљед ове : јови селанд понлављзн, да је у времену око 26-ог марта велика поплава се десила код Елбинга, и да је у то доба на многим местима било буре и олујине. Као потврду истинитог догађаЈа наводи Фалб из „Нове Слободче Пресе," како је 26 ог априла о. г. беснила у читавој Европи страшна ветрина, која је дрвље из земље вадила, и кровове са кућа односила. А зар се није осведочило, вели даље, да је 5-ог октобра беснвла страшна вејавица?

НАУКА

Ироизнођење и иотрошак дувана у свету. — Ако се изузму АФрика, Хина и Јапан, где урођеници сами негују и обрађују дуван за своју потребу, може се проценити, по Економисти Вроху, да целокупно производење дувана у свету износи на 700 милиона колограма исушених листова од к јих 213 падају на Еврону а 487 на остале делове свега. Годишњи иотрошак у Европи процењен је на 350 милиона килограма, што чини мало више од једног кило грама на једну душу. У Холандији је највећи потрошак дувана; више од 3 килограма долази на главу. А најмањи се троши у Русији, Италији, Енглеској и Шнанији, где једва пола килограма долази аа главу. У Француској долази 930 грама на главу. У Сједињеном америчким државама троши се на 100 милиона килограма, што чини по 2 килограма на главуЕвропске благајнице добија}у годишње од иотрошка дувана, између 950 и 1000 милиона дш; лро. сечно што долази по 3 , на

сваку главу. Сједињене америчке државе добијају приход од 250 милиона динара, што износи по 5 динара на сваку главу. У Француској, где је управа дувана тако потпуна и добро организавана, да се може добити тачна статистика продатих различитих врста дувана, рачуна се да је, по тежини, на 35.000 тона: 63 од 100 продато у облику дувава за пушењр; 2 од 100 продато у облику цигарета; 11 « т, » 77 в цигара; 22 „ в „ „ „ дувана за шмркање; ^ Г> П п 77 77 77 77 жватање; Дуван, који се уиотребљује за жватање, обично је најбољи (у листовима); а најгори, на име стабљике, употребљује се за шмркање. Познато је да најлакши дуван, то јест чији су листови најтањи, има највећу цену он садржава само од 1 до 3 од 100 никотина (отрова дуванског), док тешки дуван може садржавати до 10 од 100 никотина. Ови су нодаци врло важни за наш ночетни монопол дувана.

БИБЛИ0ГРАФША. Изашао је 3. броја дечијег листа ,Ђачета" са три слике и овом садржином: 1. Мала добротворка (песма); — 2. Краљ Урош велики (свршетак): — 3. Чела (несма); — 4 Лијина хвала; 5 Мајмун и наочари; — 6. Корен и лишће, — 7. СпаваЈу (песма). — 8 Писма „Ђачету" из Мо. тара; — 9. Јесен стиже (песма); — 10 Доиуните што треба; — 11, Белешке; — 12. Рачунски зздатци; — 13. Листови које „Ђаче" у замену добија; — 14. ,,Ђачетова" пошта; — 15. Скугтљачима. ,,Ђаче" је најјевтинији и једини дечији лист у Србији. Стаје за Србију на годину само 1.60 дин. а за све остале земље 3 дин. Писма и нретлату треба слати у плаћеном писму уреднику у Ниш.

СМЕСИЦЕ Одгајивање код различитих иарода. — По начину и каквоћш како неки народ свој пород одгаји, може ее врло добро оцеиити и карактер

тога народа.Кодврло многих дивљачних народа ушла је јако у обичај телесна каштига дечија. Али нпр. нека црначка племена не примењују никако телесну казну за васпитање своје дете и радују се, кад им деца одраспу да могу своје рођене родитеље тући. Северо-американски Индијанци у опште не кажњавају своју децу. Речи су све чиме они кажњаваЈу децу, кад оне не помогну, дочепају ти котао с водом, те мало разхладе усијан мозак дечији. Неки Индијанци кажњавају евоју децу и^леним убодима или им оцрае лице. Да је, против неваснитања дечијег мало расхлађење лековито срество, распрострато је мишљење. И Ескими ућуткавају своју децу, кад се дерњају, мећући их нвко време у снег, — свакако при темнератури од 30 степена. Афрички црнци Кру притичу празноверицама, да би потчинили своју децу. Они им везују око врата „Фетиш 1 ' и казују им да ће им дух, који се налази у томе „Фет- ну" казнити, кад би што рђаво г дали Ако нак тај дух не занлап. - децу онда их мећу у једну кориу, пуну ;§ вених мрави и ту их држе неко време, док их ови мучитељи лепо не изубадају. Западни африкански црнци Е и нз • Бавају своју децу ничим а извињјју то речи ма: „Нису одрасла иа не знају, шта чине." Тако мисле дивљачки народиа што је цивилизованији неки народ чини се, да више и деца добиј; ју, батина. Код Кинеза нпр. овог старог, па и најстаријег културног народа, имају родитељи неограничено право кажњавања над децом. И саме одрасле родитељи бију, и отац, ако би повредио каштигом евоје дете, не одговара ником, па и кад би га убио. ШАЛА. Расејан. Неки расејани дозове лекара да га прегледа. Кад га овај КЈЦну у леђа, иовиче раеејани: „Слободно!" У Иозоришту. Нека господа разговарала су се за време представе у позоришту тако гласно, да гледаоци који су поред њих седели, једва могоше што чути. С тога повикне један од ових доста гласно: Враг вас однео с обешењацима!" „ — Кога ви то мислите?" запита један лармаџија, „Глумце", одговори запитапи, „јер не могу да чујем, шта говоре ова госнода поред мене",

1РТ X РПТППМГХТ ТТТТГРТТТ1ТГ1Т,

ДРАМА у 5 ЧИРЈОВ/,

од

ХЕНРИКА ИБСЕНА

превод с немачког.

(настлвАк) Хаустад. Мени није стало ни до как" вог одликовања. Ја сам снн простога ратара' и ноносим се тимо, што сам ионикао из на" рода, на који се овде таке поруке бацају. Вите раденика. Живео Хаустад! Живео ! Стокман. Та врста народа, о којој ја говорим, није само прост ратар; она се впје пузи п гмиже свуда око нас, па и у највишим слојевима друштва. Та погледајте само вашега Финога и улицканога кмета! Мој брат Ханс спада такође у велику гомилу, као ма когод други (Омех и пеикање). Емет. Ја протестујем против овакових личних напада!

С токмои (цеслушајући га)* — али не за то, што он — баш као ија — води своје порекло од некаквог старога гусара тамо из Поморанске или Т у негде у близини — које у истини важи за нас Стокмане. ЕмШп. Смешна ствар. Није истина ! С токм аН- него за то, што он мисли само мисли свој их претпосгављених. А ко то чини, тај спада у непросвећену светину; видите, за то је мој охоли брат Ханс тако м ало изображен — па наравно и тако мало слободоуман. Кмет. Господине председниче — ! Хаустад. Другим речима: изображени су слободоумшт! То је са свим нов проналаЗак. (смехјСтокман. Да, то спада такође у мој нови нроналазак. Али и још нешто са свим друго а то је : да је слободоумље скоро истоветно с моралом. И за то ја тврдим: „Народни гласник" нема ником да одговара, што сваки дан шири погрешну науку, да је руља, гомила, компактна већина узела у закуп слободоумље и морал — а поквареност и сва душевна неваљалства да истичу из културе, баш као што сав мутљаг наше бање теле из кожарница горе у воденичкој долини! (ларма и нрекидање. — Смешећи се стоји одкажно)- Па ИПаК исти тај „Народни гласник" сме да припо-

ЈЈеда, да маса треоа да се уздигне на виши ступањ живота ! Ког врага то онда значи ?... Ако је наука „Народног гласника" истинита, онда: уздићи масу на виши стуиањ живота, на ступањ културе, не би ништа друго значило, него упропастити је! Али на срећу, то је само стара друштвена лаж, да култура деморализује. Не, — глупост, сиротиња и невоља, у кратко сви јади живота, узрок су свему кварежу! У кући, где се под сваки дан не чисти — а моја жена каже да би се још и рибати морао; али то није доказано — у такој кући, велим ја, изгуби човек за две, три године способност, да морално мисли и ради. Оскудица у кгоеонику слаби свест. А с кисеоником меш; шни, врло рђаво стоји у многим кућама нагае вароши, кад је цела компакта већина тако несавесна, да напредак вароши оснива на баруштини лажи и преваре. То соп. Овака увреда не сме се наносити читавом грађанском скупу на очиглед ! Један госаодин. Ја нредлажем да се говорнику одузме реч. Вурни гласови. Да, да! То је нраво / Одузмите му реч! Стокман. (узрујано). Онда ћу викати истину по свима сокацима/ Ја ћу је дати у