Мале новине
ГЛАОНИК
СИУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Српске Новиае-' од 6 ов. мес довосе Јказе којима се на предлог мииистра цросвете и црквених послова, а на основу члана 118-ог Устава земаљског, у путу милости ослобађа ДимитријеЂукнић свештеник калањевачки од издржања четрдвеетодневне енитимије и указе којима се иегпадијски потпоручик у недејсгву, Аксентије Тодоровић, отпушта из државне службе због опшге неспособности за ову и артиљеријски поручак у стању недејства, Благоје Павловић, на основу члана37-ог закона о устројству војске, ставља у стање нокоја с пензијом, која му нрипада по годинама службе. На иредлог војног министра секретар 1У-е клчсе аослансгва у Цариграду, нешадијски каиетан 1-е класе, Милан Михаиловић, враћа сеу активну војну службу са чином што га има и с рангом кад је тај чин добио. На предлог војног мннистра, а на основу члана 11 -ог закона о устројству војне академије, поставља се за редовнЈГ нроФесора при војној академији, д-р Димитрије Данић, досадашњи помоћник проФесорски при истој академији. На иредлог министра иностраних дела постав а се: за начелника И-е класе миниетарстиа иносгр шик дела, Коста Н. Христић, председник сула вароши Веограда, ио његовом писме ном иристанку. На предлог војног министра, а по саслушању министарског савега ђеиерал "Борђе Катарџија; ауковници: војно-судски, Гаврило Поповић, и артиљеријски, Павле Хорстиг; аотауковиици : пешадијски. Јован Смуђа и Александар Протић и ђенералшгабни, Креманкп и Паја По цовић; каиетани 1-е класе: цешадијски, Никола Сгојановић и Стеван Миленковић; коњички, Павле СтеФановић, и нешадијски, Павле Мишић и Живан Новаковић; кааетани 11-е класе: артиљеријски: Стеван Бабић и ' Гаврило Протић; аоручици: пе^па^ијски, Димитрије Терзић. инжињерски, Живко Киминац, пешадијски: Милисав Вучићевић, Тодор Миливојевић и Алекса Сабовљевић; и потпоручик неша-
дијски, К ста Милутиновић, ва оспову члана 37-ог залона о устрој<*тву војске стављају се у стање покоја с пепзијом, која им ио годинама службе припада. На предлог војног министра производе; се у ђенералшгабној струци." у чин пуК ')вника: Јеврем Велимировић, потпуковник, у инжињерији: у чин пуковника: Михаило Магдаленић, потпуковник; у чин каиетана П-е класе: Коста Сганишић, норучик; у чин поручика Петар Мишић, Милош Божановић и Ђорђе Миљковић, — потпоручици, у артиљерији: у чин пуковника: Драгољуб Марковнћ, ЈБуби воје Перишић, Павле ШаФарик, Михаило Срећковић и Кока Миловановић — потпуковници; у чин мајора: Јован Маринковић' канетан 1-е класе; у чин капетана I е класе: Илија Влагојевић, Дпмитрије Стаменковић и Милорад Ђурић — капетани П-е власе; у чин капетана П-е класе: Мирко Стојановић, Јеврем Тешић, Живко Јанковић и Велимир Јовановић — нотпоручици; у чин поручика: Михаило Мићић, Сгеван Павловић, Петар Радовић, Коста Вукићевић, Негован Михаиловић, Јанко X. Маџаревић, Милета Танкосић, Марко Хаџић, Гојко Ђур*ћ, Ђорђе Анастасијевић, Милутин Мишковић и Вудимир Илић — потпоручици: у чин потпоручика: Јеврем Стеваиовић наредник, у пешадији: у чин пуковника: Јосип Јаковљевић и Владимир Угричић, артиљеријски; Љубомир Остојић, пешадијски; Тома Јчвановић, ђенералштабни; Светозар 'Љочић и Стеван Луковић, инжињерскл — потпуковници у чин мајора: Вогдан Дамњановић. кацетан 1-е класе; у чин капетана 1-е класе: Коста Кораћ, Јован Ерић, Тодор Мандрина, Ра*оје Марић, Јанко Пауиовић, Милош Станић, Милисав Симић и Гаврило Лазаревић каиетани П-е класе; у чин канетана И-е класе; Петар Јовановић, Стеван Влах, Јанићије Илић, Никола МиленI ' ТЗ. 1ТТЧ1Т.Ч Т.г 1 .. Манојловић, Љубомир Марковић, Коста Поповић, Светозар Гмизовић и Недељко Трифуновић — поручици, у чин поручика: Коста Срећковић, Коста Наумовић, Марко Спужић и Сретен Пантелић, пешадијски; Мидоје Поцовић, инжињерски; Павле Нешић, Танасије Гавриловић, Пегар Вујанац, Светозар Таловић, Милојко Добросављевић Владимир Гонсијоровски Стеван Ђорђевић, Урош Ерић, Станиша Ивановић, Стеван Златић, Риста Сан-
| даљ, Никола Д. Илић, Стеван Обреповић, Жчвојин Ђорђтвић, Светочар Поиовић, Стојан Симић, Миливоје Пачић, Младен Малетић и Лука Ла^аре вић — пешадкј ,ки потпоручици; у чин погпоручика: Ларија Димић наредник, у коњици; у чан капетана II е класе: Петар Ђорђевић, Сима Добрача и Стеван Рекалић — поручици; у чин иоручика: Светозар Пзтровић, Љубомир Ђорђевић и Ђорђе Вабовић потиоручици; у чин потпуковника: Милутин Радојковић и Милоје Ивановић — наредници у војно-судској струци: у чин пуковника: Ђура Пантелић потпуковници; у чин нотпуковника: Јован Ђорђевић мајор; у чин мајора: Петар Радовић. капетан 1-е класе. У војно-санитетској струди: у чин норучика: Гига Цермановић и Јосиф Радуловић — нотпоручици у жандармерији: у чин канетана И-е класе: Драгутин Ђурић и Вељко Десимиро вић, — поручици. Општи ранг новоироиззеденим иотпоручицима да буде овај: артиљеријски Јеврем Стевановић коњички Милутин Радојковић и Милоје Иванолић и нешадијски, Зарија Димић.
ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИ Преглед солунсч. е аијаце. за месец Новембар. 1888 (Извешће Н. Ничоте синова)
Иамука Солунске Фа
брике.
грош<&
л *
непреденог
М-
4 иак. 36 20.
Ћ »
п
•
6.
Ћ
37.20.
77 Г)
Ћ
П
8.
71
38.20.
Ђ Ћ
71
71
10.
17
39» .20.
П "
преденог.
1)
4.
71
3)7.22.
11
и
17
6.
38 22.
1> »>
17
77
8.
>1
30.22.
7) Л
V
7>
10.
IV
40.22.
» V
П
•7
12.
71
32.22.
» •
71
71
14.
77
43.22.
Памук нерађен, као
7) Г
Американ.
Ђ
6 30.
Г) Ћ
Ватуто.
71
6.20.
V Ћ
Чикрик.
7)
6. —
КаФа демлон
Ј)
14. —
V Л
Рио.
I
Ћ
12.30.
Г) П
п
II
7)
12. —
Ћ Ћ
V
III
•п
11. —
71 7)
Ђ
IV
71
9.25.
71 Ћ
V
V
77
9. —
71 »
„ ординарија
*
8. —
Шећера
аустриског.
7)
2.27
Ђ
француског.
7)
2.28.
Ћ
руског.
7)
2.23.
Памука Енглеског М 12114.
п » п * п У) V П П П П
гроша ока 13. 4124. кронтон иакло. 48.
Ћ 77 7 > Ћ Ћ & 7) 7)
16 16 30 30 30 30 30
24. П1880 Г. М. ок. 13.35.
23. 32. 32. 32'
II. I. II. III.
>32. бељен I. • 32. „ II 30Ј32. „ III 40)42. веренс Пак. 40|42. „ II.
13.15. 18.25. 17.30. 16.20. 21.1925. 18 30 56. 54.35 "Г »
П
П „ г >. непреденог. ј &
4.
ока 11.—
71
71
71
Ћ
6
„ 11.20.
77
71
71
7)
8.
„ 11.30.
71
71
71
7)
10.
„ 12. —
Ћ
71
Ћ
71
12.
„ 12.10.
77
П
Ћ
7)
14.
в 12.20
V
преденог.
?»
4.
„ 11.30.
71
Г)
77
V
6.
„ 12,-
71
Ђ
Ћ
Ћ
8.
„ 12.10.
71
71
71
Ћ
10.
„ 12.20.
17
7)
1)
7)
12.
„ 20.30.
Ћ
Г)
Ћ
Ћ
14
„ 13.-
(наставиће се)
ПРОСВЕТА
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ
— (За што назадује УгарекаУ) Бела Гринвало је написао нод насловом „А Ке§1 Ма §уагог82а^, (Стара Угарска) онширну политичну студију, у којој се трудио да докаже, да је Угарска у XVIII. веку са сталешких и вармеђских установа опала, те да и данас још назадује баш са тих установа. А сада је Лауш Мочари издао оиет онширну студију којом нобија назоре Гринвалдове. Мачарија своди у тој ирилирци своје назоре на то, да Угарска у XVIII. столећу није назадовала са сталешких и вармеђских установа њезиних, него за то, што је изгубила самосталност своју. Са тога Мачарија вели, да је задаћа данашњег доба то:, и да извојујемо отаџбини на<пој независност, да усноставимо добар споразум народности и на сваки начин да задржимо старе установе своје, јер нас оне и данас још бране."
уласку, да Је у кра] стола у угодиој наслоњачи седела млада жена са плавом ко сом и очима, а у рукама је држала некакав штампан званичан акт. Ово је дакле та лена г ђа Монистролова? Заиста њена лепота није претеривана. Беше средњег раста, прилично пуна, а нос би могао дичити лице грчке лепотице, усне — истина не баш румене, без сумње због узбуђења — беху нодпуни облик купидоновог лука. Уши јој беху танке и лепе, а мало повијен врат, око кога ее беше савила дивна коврџаста коса, и изгледаше бео као снег а светао као углађен алабастер. Ноге јој нисам могао видети с места, на коме сам стајао, а биле су без сумње дивне као и руке што су јој биле са танком белом прозрачпом кожом, танким прстима и ружичастим ноктима. Све то заједнички довело би и највећег вештака до лудила. Тешко би било све то сакрити. Просто ме је заслепила, лепота те жене и поштосамизнова потресао теорију г-ђе Мешине, решио сам, да је немогуће, да је ова женска творац злочина, који је извршен у улици де Леклиз. Овај је упечатак трајао само за један тренутак. Њена ха-
љина беше узрок овој промени. Беше одевена у црнини а хаљина ниско исечена око врата. Црно је изванредна боја за плаве лепотице и ова је тоалета много улепшала г ђу Клару. Кад сам сам се мало размислио, изгледало ми је немогуће, да се једна женска претрпана бригом и жалошћу за мужем, могла овако пнкинђурити, и морао сам се запитати, да поред свега тога г-ђа Монистрол није глумица и да је својевољно изабрала одећу за своЈУ улогу. Кад нас је осетила, да смо у собу ушли, скочила је на ноге као усграшена срна и сузним очима запита „Шта желите господо?" По изразу ока г. Мешинета увидео сам, да је и он био истога убеђења као и ја. „Госнођо," рече оштро, „Судије су ме нослале. Ја сам агент тајне полиције." Кад је ово чула повукла се натраг и села плачући на столицу. По изгледу беше малаксала, али изненадно као у нерволној ватри скочи, и са дршћућим уснама рече: „Дошли сте дакле да и мене ухапсите? Ах, кад би то било, ја бих вас благосиљала. Хајдмо, ја сам спремна. Водите ме. Бар ћу тамо бити заједно са
поштеним човеком, кога сте јуче ухапс^Гли. Ма каква га судба снашла, ја ћу је са њим делити. Он је невин, као и ја, но не шкоди, таква је судбина, да буде жртва судске погрешке. Највећа радост биће ми, да умрем крај њега." Њен говор прекидало је урлање , које долазаше из угла еобњег. Плгледао сам и видео црно велико псето, све накострешено и спремно за напад. ,,Доле Плуто, доле," викну г ђа Монистрол, ,,лези доле и буди миран. Ова господа не ће ми ништа нашкодити."
(наставиће се)