Мале новине

СМЕСИЦЕ — Љубавна храгеднја у болници. У бечкој оиштој болница била је о. м. једна болничка соба нозорницом трагичног догађаја, |који се свршио смрћу једне стране 27 годишње девојке Магдадене Вејводе, док друга страна, девојачки заручник, Јулије Шолц, готово без наде болује од илућа. У 124» с. по нодне дође једна чисто одевена девојка постељи болесног Јулија Шолца, издаваче неког малог листа, те ее ово двоје милих разговараху међу еобом узбуђено и шаиући. Сви болеснмци са сажаљењем посматраху девојку како се облива сузама и слушаху како Шолц понавља једну те иету изреку: „Не долази ми више!* У тај час е вриском сруши се сирота девојка са столице на иод и за неколико м шута лекар др. Розентал, којег тај чае дозваше, констатова девојачку емрт. Јулије Шулц беше изван ■еебе и мољаше, да одмах јаве старој матери његове заручнице о жалосној смрти њезине јединице ћерке. Око 4. еата ево и седамнаестогодишње старице где у^е у мртвачку собу — то беше страшан призор, који се пе да описати. Сирота удовица, Јозефина Вејвода, изгубила је са својом ћерком једину потнору своје старости. Само добри наговори слугу, једва су старицу еклонили да оде из болнице. Парањем мртвог девојачког тела доказано је, да је умрла усљед тога, што јој је у мозгу пукла једна крвна жала и то од страшног и све то већег узбуђења које ју је еавлађивало у разговору с њезиним драганом

БЕОГРАДСКА Београд, б Децембар 25865 Жита .... 10.74 20292 Сувих шљива . 22.75 Брашно (леб. нес —.Брашно фино . . —.Браш. леб. сејано —.6821 Кукуруза. . . . 8.75 Кукуруз. брашно —.411 Јечам . . . 7.85 Коре брезове . —.Шишарке . . . —.\{ АТГО ■ 670 Креча 7 . . , 93.20 1Г.-080 Сена 4,50

КИЈ1 Ћ Г I Ђ Т) V » 7)

1» Ђ

ШИШ шш БАНКА МИИ СРБИЈЕ

Преглед стања на даи 30. Новембра 1888. Имовина Дуг 20,000000

Сравнење са нрогалим стањем

Главница Акције Привремене акције Акционари Банкноте у теч. у злату 148,150 соеб ** 2,785810 „ „ „ „ срео. |р,« 11,993580 Благајнау »вечећем новцуузлату 3,288747 „ „ ч сребру 3,941421 Стране врвДности и салда стра-

них кореспондената Лисница у злату „ сребру

541,368 811,349 3,043417

Зајмови на државне обвезнице у злату 2,490526 Зајмови на државне обвезнице у сребру 1,410402 Тслучи рачуни домаћих новча них завода Менице за чагхлату Кауције Полагачи кауција Оставе просте Остављачи простих остава Оставе ио текућим рачунима Остављачи по _ " п Резервни фонд Вредности резервног Фонда Положене акцијесрнскеНародне Банке Полагачи акција „ „ Разни рачуни Обавезе по текућим рачунима

40 68 66 60

20,000000

7,500250

7,7717537

3,854766

3,900928

1,923994 8,092 148,480 17800 2,524244

16,727

1346

47,668166

46 54

10,000000

14,957540

148,480 17,800 2,524244 20,847

29,255 47.668166

06 68

14 88

■ 1450 ■ 50480 + 119910 + 41789 + 30445 + 2801 + 6400 + 68979

1990 29582 — 2153

75 55 10 38

92 13

К Р А Љ И Ц А Н I) Ђ И или ЛОБАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАП ИЗ ИСТОРИЈГЕ ЗОЕТАЧЕЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА П1ЕСТА

■НАСТАВАК)

(161)

од Инга, што се тако боји. ,,Ви се нлашите за ваш живот?" „Ја нећу да умрем!" новиче брзо Инго. „Јахоћу да живим, хоћу да ужнвам !" Дапонт се смејаше. „Да уживате ваша богатства ? Ја вам не завидим, граФе МираФијоре, верујте

ми,

рече он.

„Он не сме да се усуди на такав корак, граФе МираФијоре!" ,,Не сме да се усуди? Зар ви не познајете тог.а Брабантинија? Он ће се усудити на сваки корак само ако њему то годи! Мука је, велика је мука, мој племенити Дапонте, кад је човек у овакој неизвесности, у којој сам сад ја!" „Разгоните ту плашњу, граФе МираФијоре," одговори Дапонт презирајућим гласом, јер је сматрао да је недостојно

"Не оклеврјте — учините Врабантинија безопасним! Ја вам се заклињем да и ви нећете измаћи Брабантинију, чим он успе да уклони мене!" ,,Његова грамзивост престаће у ]едан мах, граФе МираФијоре/" ,,Сад је све у вашнм рукама, до вас стоји да га уклоните! Не оклевајте ! Сад треба да радите што брже!" ,,Ја сам већ решио," рече Дапонт и притисне Ингову руку. ,,Будите без бриге, не плашите се ви ћете бити живи!" ,,Влаго1гарим вам мој племенити Даионте! Пазите на Брабантинија! Кажем вам, ви морате да обратите пажњу на сваки његов корак! Иначе, он ће вас оборити пре, но што се ви надате!" Дапонт се опрости са Ингом. Кад је изашао из Дуждеве палате, он је лагано говорио у себи:

,,Ти имаш право, МираФијоре! Брабантино мора да надне! У твоме говору ти ниси мислио па мене, ти се плашиш само за тво.ј живот! Али ја ипак познајем добро Брабантинија, ја сам га познао скроз и скроз ! Дакле треба да будем бржи од њега, треба да га нредухитрим! Ти грамзиш за влашћу, Брабантино. ти ћеш радо оборити сваког, ко ти је на путу и ко ти смета да извршаваш твоје иланове/ Ту сад нема избора! По тајним законима Млетачке републике, моја је дужност да те уклоним пре, но што извршиш твоје планове, који прете и мени самом! Дакле решено је / Ко ће од нас доћи брже до цељи ? Сад је само стало до тога ! Тебе морам да жртвујем! То ми налаже благостање ренублике! "