Мале новине
ШЕШИРА сваке врсте нарочито од свило-иог Плиша, „Велур", најновијих: ОБУЋ.Е разноврсне за све нараттаје а добое каквоће ШШУЉЈ1 # 11ЈШФЈ110НЈ1 и „ЈЕГЕРОВИХ" особите каквоће, рукавице Трико рекли Кошуља
зимских, све врсте, у свим врстама. веома финих а „у свима и и највећ м ве личинама, целокупног зимскогготовог еспапа белих, кретон, пикет, зеФир, оксФорд, добро снабдевено стовариште, у свим величинама, као и осталог но све доброг рубља, најбоље каквоће, добила је потписатог тоговина, и распродаје по најнижој цени, препоручујући ово штованој публици, молећи за многобројне наручбиае. Са учтивим штовањем м. м. ИГЊАТИЈЕВИЋ у кући г. X 3 . Миденковића
ФХФЖ*ХФКФЖ<»Х X »Х у ХХ«Ф,
X X ♦ х ❖ X X «■' иродаваћу и то : ж 1 кило Свињског меса
САМО КОД НАУМА Е1 "ДАНОБКЋД У кући Др Кдинксвског на зеленом венцу
по
сл.
❖ X « X ф п 4 X ♦ X 1.10 * 1 .10« 1 20 2 1.20Ј X
♦ 1 К 1 ♦ 1 «1 8! Ф 1 «1 ♦ 1 8 ^јевтинијом ценом. Молим пошто-^ј ♦ вану иублику аа многобројну оо- ♦ 2 сету. (с. д.) 1 - 8 Ј ^ х ЧХФХФХФХФХ^Х^ХФХФХФХХ ♦
Масти Фришке „ Суве сланин« „ Суве шунке „ „ Коб. СВ1'Н>. п паст. суве са и б. Сала ®р. добра зрела 1.10 ♦ Чварака Фришке —.70^ Шваргле врло добре — .90^ „ Сапуна доб. за веш —.60Ј и то на крчму а на више са?
ЛЕП
ЗА СВАКОГ ПОДЕСАН собни намештај и једаи пар сомотског одела продајем са иовол>ним условима обратити се вал.а код уредништво овог листа нод мнаком Т. Т. 2-3
1-
Наш добри Спира Петровић бив. трговац, а позније надаорник ђумручки После дугог и тешког боловаља умро је јутрос у 7 часова. Погреб ће бити сутра 13. ов. м. у 9 часова нре по дне. Стан златарска улица бр. 4.. 12. Дец. 1888. Београд. ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруга: Маца, Син: Никола. Сестра: Милева и Љубица. Зет: ЈБубомир и остала 3—3 родбина.
Р^ДКЕ ЗНДЊ^. ПШТИНС1Ш ДИМНИЧАР за варош Београд налази се код „Мецовалјие" преко од Коларцаи у улици „Два Јаблана" бр. 33. 9—10
0
2-е
четвр.
иреко од Руског цара.
Фришкаецветана х ;ећа Може се добити у трговини КАРЛА ПЕРОЛА иВЛАДИСЛАВА СТЕФАНОВИЋА, где се примају и наруџбине за пукете, венце и т. д. 1 ружа 80 п. дин. — 1 камелија 1 динар. — 1 ђурђевак 25 п. дин. — 1 китица љубичице 40 н. динарски (у. ч. с.) 7 — 12
ВЕЛ.-ГРАДИШКОЈ Потребан је књиговођа, који зна и немачку кореспонденцију, и овим позива све оне: који би се за ово место нримити хтели, да се цодписатој управи са својим документима пријаве до 1. Јануара идуће године. У пријави сваки треба да изјави под којим условима приста1е да ступи у завод: 10. Децембра 1888. г. В. Градиште. Управнн Одбор. Вел. Град. штед. 2—3
"<1^■уу Т1ПГ у у у, А 1А1 АпАш А А
▼ ?Ч к <аи 48»
у ? V
НАША РАДМ КОШИСИЈОНСКА У СРБНЈИ Н. НИНОТА синови. Која ностоји од толико година, а и еода грана од те исте радње овде у Солуну постојећа, препоручује се тр говачком свету, и моли за посету. Поручбине извршавају се тачно, брзо и солидно, а да ће то у ствари бити ! двадесето-годишња наша радња у Србији посведочила је
Ч већ >ч
у Солуну 30. Новембра 1888.
н.
С ноштовањем Ничоте Синови.
5,10
Без њик у се јак кратк леку т;, га
ницу и наћи турпију/" одговори пустињик. Он се цажљиво окреташе на све стране, за тим обазриво и лагано упути се у ковачницу. Врата на ковачници беху отворена као и обично на свима кућама у Сењу :ања и слободно уђе пустиницу. Из споредне собе чуло ање. Ковач је тврдо спавао. икење нађе пустињик једну веају, и брзо се врати тамо, где очекиваше Имара и стари Адмирал. На пољу не беше више месечина. Месец је био зашао. Брзо се пустињик успне на клуп и отпоче турпијом да струже ринглу, која беше на Имарино.ј руци. Стругањем произведе доста јак шум — сад је требало да буде обазрив. Да су Ускоци оставли какву стражу у близини, онда би било зло. Пропао би ћ,-..о план. Рингла на Имариној руци била је брзо престругана — Имара беше слободна. Оно чему се није надала, сад је извршено. Сад пређе нустињик и на ринглу ста-
рог Адмирала. После кратког времена беше нрестругана и ова рингла. „Хвала милостив.ом Богу! Сад се опет надам наа издавање," рече стари Адмирал: и прекрсти се. „Ви сте сад слободни ја ћу да вас спасем," рече пустињик. Његове речи бемелем за оба бегунца, ксјд су до мало час очекивали грозну смрт. „Ми 1<емо радо поћи за, вама! Нека нас заштити милостиви Бог!" шапуташа Имара. „Мрачно је, а то је угодно за нас," рече граФ МираФИЈоре силазећи са Имаром е.ч клуне. „А ктда ћемо, на коју етрану? Чоћеио ли кроз каииСу у стенама ?" „Не, јер би тамо нашли смрт," рече пустињик и ухвати за руке Имару и Адмирала. „Дакле нећемо кс1оз капију ?" упита Имара. „Онда сигурно водом?" „Нећемо ни тамо!" „Па онда ћемо се ваљда еакрити где год ? Али ми се сване, нас ће Уекоци тражити на све „Ђећемо се
стране!" рече Имара.
овде крити
!«
одгчвори
пустињик. „Не питајхе! Хајдете за мном Видићеае одмах куда ћемо !" „Ах овај пут води капији у стенама," рече граФ МираФијоре. „Он остати ни деено, ми ћемо овуда до оних стена, одговори пустињик и пове!Ге их преко поља и баште, куда је дошао. „Ми имамо још неколико сахата на распоггожењу — али вам насигурно велим: Ори нас неће наћи!"
(наставиће се)
Власник М едецијан и К импановић, пттампарија М едецијан и К импановић О вилићев венац бр. 1 О дговорни уредник Ђ. К импановић.