Мале новине

БРОЈ 253

Београд, Четвртак 15. Децембра 1888

ГОДИНА I.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАК Д ЈПЛ А

НА ГОДИНУ НА НО ГОДИНЕ НА 3 МЕОЕДА МЕСЕЧНО . .

10 ПАГА БРОЈ

МДЛЕ Н88ИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

8 дин. 4 дин. 8 дин. I дин.

првтплата ОВ ШАЉЕ !>1едецп .!АНУ И К ИМНАНОВИЂ. у Београду Обиликев венац бр. Т Може се нретилатити и код еви,ју пошта у Србиј? цеие~о?мса Мали оглаои 1.50 п, д. ид а 5 пара од нетитног редч

10 ЛАРА БРОЈ

*ИЗЛАЗИ. и ПОСЛЕ ИРАЗЕИКА

ЗА СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ПЈЦЂА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. II. ДИН.

ВЕ'АИ ОГЛАСИ Ш) ДОГОДВИ-ге

ДЕЕВНИК КАЛЕНДАР Православни : 15. Муч* ЕлеФтерија Католички:. 27 Јеванђ. Иваи Супие излааи: у 7 сах. 54. м. залази 4 сах. 6 мин. Посл. четврт 14. у 6 с. 49. нре подне. Ладноћа, па мегловито.м.

К У Р с

Ду-кат . Наиолеон

5 74 9'58

РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мил . унутрашњих дела: Сваки дан нре нодне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 ■чаеова. Мин. иностра нихдела: четв^тко 8 од 11—1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и прааника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час пре подпе. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторником и петком одпре подне.

Тротоари. — *!1ре неколико месаца изашла је наредба Управе вар. Београда о што скоријем грађењу тротоара у крнљ Милановој улици. Нрође нодоста времена: двојица, тројица извршише ту унравину наредбу, док већина и не узето на ум. Незнамо само докле ће ово трајати и докле ће осгајати немарни нрема наре дбама управиним. * Фабрика. — Извештсни смо са поуздане стране, да ће се овде ј становити једно акционарско друштво, које ће сенодићи Фабрику шећера. Чланови тога друштва већ су отпочели свој иосао.

Одликован. — Чујемо да је г. Милан Петронијевић досадањи посланик нри берлинскоме двору одликован од Њег, Вел. немачкога цара орденом црнога орла I стенена,

п

РЕД ЦЕНЗУРА ПО НОВЧАНИМ ЗАВОДИ^ Привелигована народна банка: Понедељак, среда и нетак. Београд. кредитни аавод: Уторак и петак. Задруга аа међусобпо помагање и штедњу: ПонеДОтги*- Л -ХЧЖЈаухла.. Српска кредитка банка: Понедељак, среда, петак и субота.

ВЕ ОНЕЕК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Аудијенцнја. — Прекјуче је цео радикални клуб имао аудијенцију код Њег. Вел. Краља, која је по дуже трајала.

(Д-р Еиил Холуб) славни путник по африци, намеран је да дође о на•Јр^ем Божићу у Београд, да држи јед*но јавно предавање под именом: Искуства и истраживања на мојем другим иуту ао Африци. Од како се вратио из јужне / ке (сент. 1887) он једнако држи ида[)иша И \ј а^ЈЈклш х радиоЈатл, д«. <л ви средства, те да може дати да се зготове и испуне његове огромне збирке (које у најмању руку вреде на 150,000 Фор = 300.000 дин.) па да их после у каквој изложби изнесе на јавност. Трошковиоко тих радова и за изложбу изнеће око 120.000 дин.), Ради ирикупљањв средстава за то, он дакле држи поменута јавна предавања, а после изложбе, половина свих ових места, у којима је држао предавању, биће обдарена научнит збиркама за школе и музеје, у вредности колико је дотично 'пр^давањд изнело чистога дохотка.

За образованију публику београдску биће јамачно велико уживање, да чује предавање такога стручњека о мало познатом али занимљивом делу света, Африци. С тога је ректор Великг Школе устунио д-ру Холубу дворницу нашега свенаучишта бесилатно, заједно са огревом и осветљењем. Улазна цена била би 2 дин. од оеобе, а наслоњаче и пј,. л редови скунљи. Предавање би било на св. Стевана (трећи дан нашег Божића) после подне у 3 часа, иа немачком језику. Чека се одговор д-ра Холуба, хоће ли моћи стићи оа време (од предавања у другим местима), па да сз улазнице ночну иродавати. Осим српскога света од умљ::, науке знања и уметности, из места, надамо се и гостима из Земуна, Панчева и Новог Сада; а ни овдашње насеобине, чешка и немачка сва је нрилика да не ће изостати, јер је д-р Хоиуб Чех, а нредаваће немачки.

ГОВОР ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА, КРАЉА, држан у последњој седници уставотворног одбора 9 овог месеца. Госиодо, Ђи р.тд ц^ли изкептта! гопподиИа потпредседника овог зоора, госнодипа Јована Ристића, о резултагу рада оног одбора, који је јуче изабрае, да узме у претрес предлог радикалне странке, који је госиодин Таушановић у име исте странке, а у десет тачака пред овај збор јуче изнео; чули сте извештај и о предлозима које су друга господа јуче изнела, а без сумње сте обратили пажњу и на извештај о предлогу, и ако неФормулираном, који сам

Ја упутио изабраном одбору, да га узме у претрес и Формулише. Као што вам је нознато, томе је одбору била дељ, да се коначно споразуме, како би се ово мучно дело наше привело сретном концу. Што се Мене тиче, господо, Ја вам отворено кажем, да сам срећан што је ово круппо дело, после веома тешких напора, после големих мука Мојих, доведено и изведено дотле, да се могу надати, да ће се сретно свршити на велику корист нашег народа и на задовољство учесника у овом тешком послу. У овом носледњем часу, кад су у овом важном нослу и последње тегобе уклоњене, срећан сам што пред вама могу изјавити : да у свему усвајам сиоразум иостшнут између либералне и радикалне странпе , пао сиоразум веЈшие. Ја сам, господо, још јуче изјавио, да нећу да учествујем у седници Јучерашњег одбора; а то сам учинио за то, да Ми се не би пребацило, да желим да упливишем у овом или оном прав-•Ј 7 г-1- • . х хоћу да помогнем једну или другу странку, — хтео сам да оставим странке саме себи, и Своју сам намеру остварио. Господо, овом приликом нећу да улазим у детаље поднесених предлога, нећу да говорим ни о једном питању, него овом приликом хоћу да констатујем један веома пријатан Факт: да је сиоразум иоститут, да је он, госиодо, извршен. Такав Факт стоји

ПОДдИСТМ

ММИ ДЕДА ИЗ БАТИаОЛЕ КРИМИНАЛНА ЦРИПОВЕТКА од Е. Габорија превео М. А. Рашковиб

(СВРП1ЕТАК) „То можете рећи судији," одговори г. Мешине, „али тешко, да ће вам веровати. Шта више, саучесник, жена Монистролова, признаје све." „То је немогуће" викну, скочив са стола као електризиран, „она није знала ништа." „Дакле ви сте сами план скројили. Добро, добро. Ово цризнање довољно је за почетак." Па онда окренув се мени као човек, који зна шта ради, рече: „Молим вас, пре-

гледајте Фијоке г. Годељу. Ма у којој од њих наћи ћете можда штилет као и слику његове љубазнице, а и л>убавна писма." Виктор ' 'крипио зубима од љутине а ватра му ?ала из очију, али је мора бити у да је лудо покушавати на одбран онаке снаге, као што је г. Мешиес У једнол. углу нашао сам врло брзо штилет, баш као што је мој друг замишљао, и после четврт сата Виктор је већ био на путу у колима између г. Мешинета и мене у нравцу ка унрави. Простота целог догађаја ме је изненадила. „Тако се дакле," рекох у себи, „хапси убица. Шта, зар се тако лако хвата човек чија се кривица казни смрћу?" Али сам доцније у животу и практици увипео н,. лоју штету, еа има кривца, ко.ји су далеко опаснији од овога. Што се Виктора тиче, чим се нашао с оне стране катанца, Калао нтм је, да је био монистролов пријатељ, па се услед тога и са старим г. Пигором упознао још пре неколико година. Главни узрок убиства био му је, да Монистрол добије смртну казну, па се зато и обукао онако, као

што се он облачио и новео Плутона у Батињолу. Чим је старац издахнуо, ухватио га за руку, умочио му прст у рану, из које је крв текла, и на поду написао пет писмена Монис — чији ороналазак умало није судије одвеона погрешан цут.. „Ах, све је вештачки удешено," рече са свим безобразно. „Само да сам успео, убио бих две тице једним метком. Опросто бих се будале Монистрола, кога снм мрзео, и обогатио бих жену, коју љубим. Без сумње кио је приволео, да са мном живи, пошто би њен муж отишао на ве шала или робију. Али сад . . . ." „По несрећи сте изгубили главу у носледњем тренутку," рече г. Мешине. „Али нико није савршен. Кад сте нисали она писмена, нанравили сге грдну ногрешку, јер сте их цибали старчевом левом руком." Виктор скочи изненађен. „Ви ваљда не ћете рећи, да вас је то упутило овим трагом ?" „Да како, да могу." Викгор подиже руке к небу. „Ах," рече, ,,Гакле не вреди бити вешт&к — бити досљедаа природи!'' и са гласом пуним