Мале новине

пред нама. Споразум је, господо, извршен, а за Мене је тај споразум важан, иа био он извршен само и змеђудве, или између све три нартије. Ја, дакле, господо гледам на ово дело као на дело комиромиса , и Ја вас, господо, моли М ј Ја од вас захтевам, да свака иартија као целина из)ави: је ли она с овим целокуипим делом комиромиса сагласна или није, да ли га одобрава или не, и да ли &е за њега свој глас да даде не само овде, него да ли &е и иред осталим члановима својим, ван овога збора, уложити сав свој уилив и сву своју моА, да се ово дело које нас је толико труда стало, као дело комнромиса и у иојединостима и у целини, тако како јесте, ирими од стране Велике Народпе Скуиштине. Господо, не треба да смећете с ума, да сам Ја у Својој нрокламацији, упућеној на народ, позвао све нартије да буду учесници у грађељу наше нове државне зграде; да сам у писму, уиућеном на госиодина председиика Мога министарства изрично нагласио, да у овом питању нећу да се решава већином гЛасова, него желим, да све партије споразумно раде и израде ово велико дело. Истина је, господо, да у свакој иартији има одбора центра лних и локалних, који издају наредбе и чије се наредбе слушају, који одржавају дисциплину и руководе нартијским нословима; дисциплине у партијама има, тако да се изразим, јер тако се у политичком животу обично изражава, политичких дивљака, који су чланови партије, али који у из весним питањима неће да дођу под нартиску дисцаплину него се одвајају. Ја, госнодо, у овом коначном тренутку, као председ

желим да се овај зоор руководи, ве могу да водим рачуна о специјалним захтевима иојединих члаиова и збора и иартија;јер кад би сад и после свестраног нретресања овог уставног нацрта упитао: има ли кога, који би какву иримедбу учинио, сумњам да међу нама не би било ма једиога, који не би имао што да аримети. Кад би сц дакле, обраћала пажња на примедбе поједин аца и иосле свршеногдела, мислим, да се никад не би дошло до каквог резултата. Према свему овоме, за Мене је једно важно и неоспорно, а то је то, да нећу и неемем да водим рачуна о примедбама појединаца, него да хоћу и треба да водим рачуна о мишљењима и захтевима појединих партија, као засебних политичких чињеница. И полазећи са тог гледишта, Ја нолажем питање свима партијама овде нрестављеним, полажем иитање нартији либералаој, иартији напредно.ј, партији радикалној. тражим од њихкао нартија да Ми кажу: јесу ли или нису сагласне са овим нацртом Устава, тражим да Ми отворено кажу : јесу ли за овај Устав или нису. И, господо, кад овако питање стављам, кад тражим ваше за или иротив , онда имајге на уму, 4« ваше за или прОТИВ тражим и за иоследњу тачку и заиету. Ово до чега се заједничким споразумом дошло, МОраиЛИ 6ИТИ или не бити Устав. И још нешто више. Треба знати, гос.... Ј

Устава не дам да га ма у чему измени ни сама Велика Народна Скуиштина. Ово је дело снора-

зума,

оно као дело сноразума

мора и живот добити, И ја, госнодо, кад вам ово овако отворено и јасно казујем, не казујем да остаје у четири зида, да остане ишеђу нас овде скупљених, не, Ја вам ово кажем да можете испоручити сваком члану своме, а не бранил вам, ако хоћете, да то чак и у вашим новина ма публикујете. Дакле, знајте, да Велика Народна Окупштина или -ће примитиовај Устав овакав ка кав је од корице до корице, или га не&е примити, у ком случају Ја престајем бити више ваш председник, него &у онда као Краљ ове земљ ч, као Србин чинити Своју дужност ирема земљи, и, будите уверени, да сам Ја са свим на чисто шта Ку оида чинити. Ако, дакле, господо, хтедпете да гласате за овај Устав, онда Ја од вас тражим не само да ви дате свој глас, него да то ваше гласање значи, да ви примате на себе дужност и обвезу, да Ке и сваки ноједини члан ваше партије дати свој Јглас за овај Устав и у самој Великој Народној Скупштини; значи, да не само ви овај нацрт примате, него да ће га нримити и остали ваши другови, који нису овде, али који ће у скунгатини бити. Кад сам нрокламацијом Својом по звао сав народ, све партије, г-, - ј ј ј Ј ч /Л _»\УЈ.и 1Л1'«и .иМ ,1Г ш.

којс сам сам лично поднео од ј народном цослу, онда сам нанопочетка овога рада,после Мога' менуо да ћемо ви дети ко се не ретког пожртвовања, дасе земљи одзове своме Краљу: ко је вера

да што бољи Устав, који би био дело компромиса, носле оне ве лике пажње коју сам и Ја и ви поклањали овом послу — Ја не само да не дам вама да сиоразумно дело кварите; него

ко ли је невера. И, сад, господо, ако I* . кога да не нрими то споразумно дело, он мора овде отворено да каже да га не прима, мора овде пред нама да каже, је ли вера или је неве-

ник овога збора, и по духу којим' треба да знате, да овај пацрт ра. Онај пак, госнодо, који гласа

презрења додаде : „Зар не знате, да је стари г. Пигоро био левак ?" Као што сам се доцније уверио, говорио је истину. Дакле погрешка — моја сопствена ногрешка — довела нас је до истине. Проналазак, кој'им сам се толико ^валио, у ствари није био никакав прона лазак. Чудновато је, да ни један од нас није ни замишљао, да је старац из Батињоло могао о левом руком писати. Истина је, да су Јовакви случајеви ретки али онет постоје, али ни судија, ни комесар, па ни г. Мешине и његова жена нису норицали овај назови нроналазам — и тако нам се најнеобичније појаве извлаче непримећене. Свакојако ово је била лекција, коју сам заиамтио и којом сам и ја лостао твјни нолицајац. Сутра дан пуштен је Монистрол из затвора. Изледни судија укорио га је строго, што је хтео завести суд, ноонјецео прекор одбио речима: Ја љубим моју жену . . . Због ње с:ш се хтео жртвовати... Мислио еам, да ј 'е она крива ..." Више није хтео казати, али његово ионашање јасно је говорило, да је морао ииати јак основ, што је на њу сумњао. Шта ли је то могло бити? Сам сам мис-

за ово споразумно дело, таЈ се ,је одужио својој моралној одговорности и пред садашњим и пред будућим нараштајима, пред историјом и пред народом, и то ако не само он да свој глас за овај нацрт Устава, него ако поради и кодсвојих ^едномишљеника и овде и у Великој Народној Скунштини, да, се овај нацрт Усгава нрими, као дело комнромиса свију партија, да не буде ни једног гласа, који ће се против њега подићи. Даћу вам четврт или но часа одмора, расиоредите се по иартиским групама, сиоразумите се, да бисте после одмора могли дати своје за или аротив, јер вашглас треба да буде глас ваше целокуине иартије. Исго тако и људи, који су ван партија, чије мишљење поштујем, треба да се изјасне: јесу ли за овај споразумни нацрт Устава остали или нису. И Ја с&м, господо, немам права да ово сиоразумно дело ма у чему мењам; оно није Моје лично, нисам њега Ја као Краљ изнео нред вас, него је оно ностало нутем компромиса. Па као год тто Ја немам ирава да га ма у чему мењам, исто тако тога ирава не може имати ни иојединац, нити иак иартија. А ако то учини ма која иартија, било овде, било у Скуиштини Ја %у вам онда отворено и одлучно казати: Госиодо, идите ку&и, наши су иослови на уставном аитању б>. '■ узалудни. 10<ди/ 1Ј-1 I о о4*»Иљ. ропох, цред вас износим дело свију политичких странака, Ја и сам" не сматрам да имам гграва да га мењам, да чиним измене без одобрења их нартија. Ја сам за ово дело позвао сву интелигенцију, најјаче снаге из свију цартија, како но науци и искуству, тако и по уважењу у њиховим нартијама, и у самом пароду. Нико не може

слио, да је г-ђа Клара покушала, да муж изврши убиство, а он и ако је био слободан и љубии је до лудилв, опет је имао толико слободе, да њему понуду одбије. Пошто је увидеаа, да муж не ће извршитиубиство, покушала је са успехом и код љубавника — особиоо кад би за награду добио и жену, коју обожава, јер би се ово и догодило, само да је Мони.строл отишао на вешала. Тако сам себи објаснио "^лу ствар. Могао бих се заклети, да је г ђа Монистролова удесила цео план, па је ипак и зашла чиста и некажњена. Порота није марила за моралан доказ, и нађена нисма и слика у Викторовој собс беху слаб доказ противу ње, кад је у суду стала раме уз раме норед свога љубавника. Њу Ј *е шта вшне бранио један од најславнијих нариских адвоката, а и сузе. које су јој низ образе капале, дирнуле су срце судија и пороте. У кратко, она је ослобобођена, а Виктор је осуђен на тежак посао целога живота.

* * *

до, што )'е Монисхрол одвео жену кући, ако не баш к срцу, кад је чуо, да је цуштена у слободу. Са свим природно свс имање старог г. Пигоро-а цређе у руке Монисгролове, али се раскалашном и раскошном г-ђом Кларом није имање Дуго трајало. Данас Монистрол држи врло рђаву пивницу близу Пале де Трон, и кад се лупежи и крад.. ивци напију, а го су јсдини посетио^и, онда се удварају његовој жени, која је сада дебела гадна у лицу и свакад цромукла од ракије и абсинта. Њена лецота одавна је оставила као и Атеноров новац, она и њен муж, кога туче кад год је пијана, силазе брзим кораком на дно покварености, порока и сиротиње. Ј. Б. Казимир Годељ.

Пошто је напред доказао, да је животињски везан за жвну, није никакво чу-