Мале новине

Право траженња наплате кЈ Пона од обвезница државних »ајмова застарева иосле иет година. Према томе нгаво тражења наплате тјзеКег купона од о'везница лутријског зајма од 188.1-е године, коме је рок нлаћања био 1-иг јануара ^883-е године, застарева с концем овога ме сеца , и он се после тога рока, као неважећи, не ће иснлаћивати никоме. Ово се јавл.а ради знања онима, којих се тиче. Збр. 3503. Из уораве зајмова при миеистарству Финанције, 14 децембра ^888 год. у Београду.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 14. Децембар Притворен. Ноћас је притворен: Дана Мандић надничар аа -јатаковање * Осуђенџ. Пресудама полицијски« осуђени су Ђорђе Јовановић слуга штамнарски, Веселин Атанасковић калФа молерски Јован Марковић слуга, Алекса Миленковик из Умчара сви због нереда, Никола Стевановић, Новак Стевановић и Никола Дими г г;)ијевић келнери сви због коцкања, Радо је Рајовић из Прељиие што је кола и волове оставио без надзора, Лазар Дашиовић ка®. због нечистоће, Васа Павловић хлебар аоог ексичвог хлеба, Анка Никблић овд. што кирајџчје није власти нријавила, и Стеван Нушилић калФа кројачки што је без занимања * Нађено. Две свиње нађене су у новом селишту, једна је длаке беле а др) га црне и палазе се нри кварту врачарском.

1ТРОСЗЕТА.

ВЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И У1ИЕТНИЧКЕ 1 .мназнја у Котору. — Владика Гбраеим Иетрановић отишао ја са изасланством у Беч, да моли цара ЈосиФа, да се опет успостави велика гкмвазија у Котор'. * Одлнковање Француских књнжевника. — Руски цар Александар одли.-ковао је Француске лњижевнике и то 'орденом св. Станислава са звездом, Камила Дусетула и Емила Ожијера; орденом првог реда Викторијана Сардуи, Александра Диму, Октаве Феле-

а! другог реда Ханри-а Мељака, Емила Блава и Салвера. 0 1осига о 8апШа4 (лудост или еветлост). — Под овнм насловом угледала је света драма чувеног шпанског писца ЈосиФа Ечегереја. Јосиф Ечегереј је саестрано учен човек; он је математичар и несник, економ и поучни нисац, говорник и политичар. Рођен год. 1832. у Мадриду од оца проФесора, бешс и он сам ироФееор и министар, а године 1874. сиђе са минисгареке столице, поста он писац драма и задоби себи, као такав, не само у своме народу, • ећ у целом просвећеном свету велику славу. Ово му је једна од поеледњих његових драма. НАУКА АмериканацјЧХ.Ф. Снидср који борави сад у Лон.*ону нропашао је смееу, која се меће у топоке, а распрскава се као динамит Опасност да се топ не распрсне, тако је отклоњена, да се међу пушчани прах и обод тона став« нека наирава од гуме. •* Животнње завреле нотрес«. ПроФесор Милне чувени нроучавалац природе, обелоданио је своја опажања на животињама, кад је потрес. Приликом потреса у Л шдону год. 1749. ноказивале су рибе у води силан немир, те се неколико иута догодилода су се иосле потресч мртае пока зале на површини. За нотреса у Токију 1880 год. побегле су мачке из кућа. а коњи су се отргнули од јасала, те су јурили врло усплахирени, Парочито су за време иотреса осетљиви пси, свиње и гуске. Многе тице сакривају главу под крила, а крилима боЈажљиво трепећу. Морске тице легу на копно да траже заштиту. Пре страховитог потреса у Чили год. 1835. иобегли су сви пси из вароши. Оао понашање животиња нре потреса тумачи проФ. Милне тим што животињу а нарочито тице опазе сваку цромену, која се догађа у в^здуху пре иотреса.

смесице Иисио О Исусу Хшсту. — Кад је се И. Христос нојавио и почео да ороиоведа своју вауку, проконзул рим-

ска у Сирији II. Лентуло, послао ;е сенату овакав извештај. „Од неког времена, јавља се, — и сад живи, човек, обдарен великом подобношћу; име му је: Исус Хриотос. Народ га зове великим пророком, а учеиици сином Божијим. Он подиже мртве и лечи болне од свију болесги. Тај је човек висок и стаеит, Изгледом је озбиљан и прммамљив, тако да је у јсдно исто време и љубазан и строг, Коса му је смеђа и до ушију глатка — зачешљан. а од ушију до плећа сјајна и коврџава; са нлећа се иружа ЈУ У два прамена низ леђа витице, као што је обичај у назарена. Чело му је чисто и глатко. По чистом лииу просула се румен, а израз лица илеменит и умиљат. Нос и уста обична. Брада густа, раздвојена, а исге боје као и коса Очи граораете, које еамо севају. Страхота је чут ; га, кад иресуђује и кара, али над учи и доказује, он је умиљет и чедан. По изгледу нун је грације и достојанства. Ваздаје озбиљан и нико га није видео да се смеје а.ли су га затицали да чеето плаче Стасом је висок, руке праве и дугачке, нлећа одмерена. Ровор му је промипЈљен и пун једрине. Он јв најлеиши на земљи; из њенжа лица и ностуиања сија чиста, истина, бес сваке задње мисли и ласкања." * Наслесгво самоубиства. — Веома је чудан појав да се самоубиство наелеђује и да прелази с колена на колена Ово неколико примера посзедочиће то. Један богаташ у Паризу оставио јс но себи седам синова, аојимаостави повелико имање (2.000.000 Франака) ови проживеше неко време у задовољству, али сви редом извршише над собом самоубиство, и то измеђ/ 30—40 годииа. Друга оиет једна нородица такође се затрла самоубиством: најире се убије баба, па се њене две кћери отрују, унука скочи кроз прозор а син се обеси. — Неии когаташ имао је пет синова и једну сћер. Кад еу одрасли даде им отац оваком но део да раде. Ну најмлађи бд њ"х у 27-ој год. иостане меланхолпчан и скочи с крова те тако сврши; други брат, пребацивајући себи смрт најмлађега брата, што га није боље чувао, умори се глађу после годину дана, Поеле две године трећи брат полуди, ну наскоро оздрави. Четврти брат иосле 2—3 меееца отрујо сс, а иосле два месеца и онај штоје био у лудници убије се из револвера У том нолуди и сесгра и покушавала је на

све могуће начине да себе лиши живота, али јој не дадоше. И брат јој је то исто покушавао, али су га увек спречавали. -— Да иаведемо још овај чудновати случај. Год, 1873, живео је у Берлину младић један веома изображен, и исте годнне сконча тим што скочи у воду и удави се. После се дознаде да се и његов дсд у исти даи обесио и то после неколико часова, кад је дознао даје добио главни згодитак на лутрији. Па и отац тога младића и брат свршили су свој живот самоубиством. У његовом нонашању било је само то особено, шго јс нре подне увек био жалостан, а после иодне и у вече веома весео и разговоран. Газдарица његова прича да је на неколико месеци пред смрт своју одлазио свако јутро у Морг, прилазио дављеиицима и другим Ирцима и братски им руку стискавао и дуго је тако остајао. У писму с насловом, моја последња воља" казивао је, даје с највсћим задовољством себи одузео живот и да је то дуго смишљао.

хп А л А Досетљив изговор. — У једној шуми, где је забрањсно лови,уи, ухвате нској ловца и затворе га. Он разуме се да је на суду одрицао. „А шта ете хтели са пушком?" заиита га судија. 0н се мало нромИсли, па брзо одговори, хтсо сам да се убијем." Разуме се да је пуштен. •* Нов лек за богвље. — У Лондону је пронађено срстство, да богаљи могу не само ићи већ и трчати. Шеснајест година просио је тамо један богаљ на ћошку једне улице. Али кад једа пут угледа једнога леонарда који је из зверињака нобегао, па се праио упутио на богаља, бацити он обе штаке, иа у бег што га ноге носе. Од тада не нроси више.

ПИТАЦА

кил

БЕОГРАДСКА Београд, 14 Децембар 80 >7 Жита . . . . 10 62 3805 Сувих шљива . 18.50 Брашно (леб. нес Брапжо фино . ——

Државни Инквизитори нису се обазирали на то. Пошто су сели испод балдахина на мекане јастуке, одвезоше се ираво Арсееалу и то на оном месту: где беше начињен нов Док — где се црављаху нове лађе. Пошто је вода била доста шштка, то беху начињене дугачке скеле, ко.је су улазиле далеко у море, где бдше велика дубина. Сваки који је хтео да изађе на суво морао је да нристаје код ових скела и преко њих могао ј.е да мзађе на суио. Дрнсавна гондола присгаде такође код једне скеле и Ииквизитори изађу на њу. Они оду у Арсенал где их дочека и поздрави Адмирал са ОФИцирима. Поптто су ирегледали све припреме у Арсеиалу, нрегледају и још неке велике Галере, на којима је иосада дефиловала, а ту им је прошло доста времена. За тим оду код новог Дока. Ту се прављаху две велике Галере. Они су хтели да виде у колико су Галере довршене. Дапонт је био нешто узнемирен, његови погледи тумараху тамо амо. Пошто се већ било смркло, а преглед је био свршен, Брабантино изјави Адмиралу своје задовољство.

Сад дођу Инквизитори тамо где је била гондола. Пошто је одавде било то место доста удаљбно, нредложи Дапонт Брабантинију да иду краћим путем и то иреко једне скеле, одакле ће брже да дођу до гондоле. Пошто је Брабантиво пристао, заповеди Дапопт једном официру да оде тамо где је гоццола и да каже гопдоли јерима да нритерају гондолу до ове скеле. Оеи пођу скелок. Донекле иратио их је Адмирал, па се опрости са њима. Сад они еами пођу сиелом, која је била дугачка неколико стотина стопа. Данонт је нустио Брабантинија да иде напред а оп је ишао за њим. Све беше кзо што треба за извршење његовог плана. Сад само још да га нзврнш. Гондола се још није видела. Дакле то је знак да је још далеко. Адмирал, који их је донекле пратио, отишао је са скеле. Брабаитино и Дапонт ишли су скелом. Суицо је мало час било зашло и нека магла беше спустила над водном површином. Из далека номоли се гондола. Дапонт

и Брабантино беху дошли до ноловине скеле, Ннстао је решавајући тренутак. Дапонт је непрестано мислио у себи како ће пропасти — да ће га Брабантино а про а иосле уклонити, ако он њега не уклони пре. Ненаситимоме великом Иннвизитору треба да стане на иут, јер то захтева интерес државе. Мучен тим мислима, ишао је Даповт брзо '.а Брабантивијем, који је безбрижно корачао по даскама, и ако су оне биле тек једиу стоиу над воденом површипом. Дапонт се оклизну м заљул,а. Он се брзо ухвати за Брабангинија да би се, као бајаги. задржао од пада. Брабантиао осети како га је неко уххватио, „Ш/га то радите?*' повиче уплашено. Али већ беше изг^био равпотежу и строношта се у воду. Очајнички глас зачу се — . Гондолијери који су били у државној гондоли чули су запомагајући глас , он брзо завеслаше да би што пре дошли до скеле, на којој се беше сигурпо десила каква несрећа, јер у оном вечерњем мра-