Мале новине

хЛ

V

БРОЈ 258

Вбоград, Уторак, 20. Децемора 1868

г ОДИ.НА I.

излази сваии даи 1.ПГ1 Г а

НА ГОДИНУ Ћ& ПО ГОДИНЕ ИА 3 МЕСЕЦА »ЖЕСЕЧНО . .

.$&Н. 4 .дин.

10 ПАРА БРОЈ

ГПРЕТНЛАТД ОВ ШДЉЕ МВДВЦИ.ТДНУ И КИМПАНОВИЋ. у б бограду Обилићев векац 6р. 1 §р Може ое претматити и код свију иошта у Србији јч^. цене"огласа Мали огласи 1.50 п. д. иди 5 пара од петитног ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА 75^^57

ИШЗК м ИОСЛЕ ДРАВНИВА за свако оглашење нлаћа се држ. таксе 20. п. дин.

ВЕЋИ 0ГЈ1АСИ 110 ЛОГОДБЖ

ДНЕВИИК календар Православни; 20 С.м. ИгљатГ>ог®п Католички: 1., Нова година •Сунце излази: у 7 сах. 51. м. залази 4 сах. 6 мив. Нрва четврт 27 у 8 сати 19 миа. пр.е подие. Ветар сзасг за тим киша.

К У Р с

Дука/г . Нав#«еон

5 72 9'53

ред примања по шнистарствима Мино у.кутраш1БИх дела: Сваки дан ире прдне од 9 и 1то ^ас до 12. и по подие од 4—5 часова. Мин. иностраних дела: четвЈЈТк-ом од 11—1 часа ире иодие. Мииист. војии: сваког даиа, од 11—12 час. сем ведеље и нразника. Минисг, цравде: Сваког даиа од 9 и по часова до подне. Мииист, грађевине: < 1 в аки даж од 11—12 тсова пре подие. Мин. проевете и цркв, дела: Кетком Од 11—12 час лре подие. Минист. пржвреде: суботом од 3—5 ио подне Минист, Фиаансије: Уторником и петком од 10—12 пре подпе.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ заводима Иривелигована народна банка: Понедељак, среда м иеЈгак. Београд. кредитни ,завод: Уторак и петак. Задруга аа међусобио помагаље и штедњу: Понедељак и четвртак. Сриска кредитна банка: Понеде .1 .ак, среда, петак и субота.

се сиоразумети и решити о томе. на | потребна за образовање нашег света општу радост. : а особито наше узданице — омлади* не, добија се тиме још и материјалСа св-уна. — „Фонд за потпомага- на храна, јер су таква иредавања ње сиромашних вели кошколаца" др-, намењена корисним хуманитарним цижао је у недељу евој саетанак на љевима, а но највише за нотномагаае Вел. Шк1 и. Том се приликом десвло наше великошколске омладине, којих нешто, што иначе није требало да има у новећем броју, а којима би од буде. преке потребе била таква помоћ. По закону, нрописаном за ту дру- ј Ирисуствујући редовним таквим јавжину, не сме викакав изасланик од ним нредавањима на Вел. Школк, стране рсктората долазити на тај ,цризнајемо искрено, да су била одаскуп ђачки, а сад, на један пут, ша- брана, и да служе на част и нонос ље се изасланик и то без икаквог. својих твораца. Наша публвка, ве узрока, Нски чланови иоменуте дру-Iнавикнута на такво што , пије ни жине тражили су за то објашњења, ; могла одмах схватити такову племеали им изасланик — секретар Вел. | ниту задаћу тих предавања, па им Школе или није знао — или вије, се чисто еумњиво едазивала. Али у хтео дати обја®њења. ; последње време, видећи метутих коГазити, тај начин и сам закон рисних предавања, осећајући узвиове дружине, а поетуиајући тако та-|шеност свога нозива, да нотномогву јанствено,, мислимо да ни у колико ни- и себе и друге, почели су ••■% више ј« нрвјатно за великошколне. ! посећавати и више ценити.

На иослетку, ми бисмо се са евоје стране јако радовали, кад би се номенута, кориеиа нредакања носећавала и од сад онако, како то приличи срнству и срнским синовима, а еве на заЈедничко добро, спасење и напредак. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Несрећан случај. — Случајеви су у онште чудни, а могу се и такви десити, да превазилазе и саму вољу човечију. Овај иример показаће нам каква се несрећа, може десити из несташне гпале, која је увек евојствена свакој деци. Испод Маљена лежи једно село, у којем се овако што десило. Једно дете, као што их је дао Бог несташне, изашло је са својим оцем, да сече дрва. Мало доцније оде му отац код

Мзбор. — Прекјуче је држала се- се нублика враћала кући, нсзадовољ-

И доиста више је пута било, да неког суседа, кбјије такође секао ту

днмцу гкадемиЈска иевачка дружипа „Обилић", када је био, поред остало! и избор управе те дружине. За нредседника те дружине изабран је г. Ми■ лан АмдомовиЛ., проФССор Вел. Школе, а за аочасног лре седника г. Лазар ДокиЛ државни саветник.

београдске вест и

Са скунштине — Јуче оиет цео дан држао седницу ужи од у који су ушли господа. која се лосе у данашњем службеном гласнику. За лредеедника тога одбора изабран је г. Јоца Ш. Јовановић посланик шабачки. Значајност, с којимсу предузели, да решавају о новом уставу

Усвојио. — Чуј емо је г. Михаило Богићс седник онштине, усг кћер иок. Јеремије .5 , г ,, у ^ т . нлеменито дело не похвалити. Ми се од јсмо, што је и&бав. несреће кћи тако ниродног песника, ио; Самоме томе до брс највећа хвала

1|'< озгурно, да - •: пред-

€ предаван.а. — Од . > се племенкта мисао остварила, да се код нас држе јавна предавања на Вел. Школи, не можемо иаћи довољпо речи' које ма басмо цохвалили једну таку корисну уставову. Поред умне хране,

није мала, а сва^ако, мисли се, да ће 1 која се тиме добија, а која је преко

на, што нема места у такој великој дворани Вел. Школе. А то је један очигледан доказ', како је публика својски пригрлила ову хуманитарну устаиову, па јој се и одазива. Тако је и ирексипоћ било. Света је било врло много , те м тако нринада велика хвала од великошколске омладине, у чију је корист и давано то предавање. Само је п])ед&вање и, омашну ј забрано врло згонно, о теми, које је Овако|већ тако иозната вао Факат али без вол.п. тако очигледних доказа, као што је раду-|то на овом предавању учињено. де и ј Особито ]е ово предавање било врло нашег ј згодна прилика, да се покажу општи ..емије, и каучни појмови о земљи и њеном кретању, облику и величини. На предавању је скоро било половика посетилаца посланика, који су преставници и учитељи народни, а који до сад, сумњајући многи у истиност саме садржипе као Факта, сад су чули и увидели, да је то ненобитна истина, и да ће је сад пресадити и у парод, који је врло неповерљив таквим стнарима.

■ииада

дрва. Дете, као обешењак узмеЈ'едпу по лепу облицу ироврти је и наспе у њу белута и олова, које је био помео. За тим набије то добро, забије клин и налаже га блатом, да се не позна. У исто време видео је још из [*далека, где му један други сусед тера дрва кући, с тога изађе брзо иа пут и баци облицу. Кад је овај наишао с колима, виде облицу, да је добра и баци је у кола. То би, на се и заборави. Једном, кад су се дрва, већ у пола потрошила, дође ред и на ту облицу, коју у вече узме жена тога сељака, и стриа онако целу у пећ, да држи ватру. Они се сви раскомоте и легну, а ватра је у пећи пуцкала и у,ала, беше дрва ухватио добро иламен па и ону облицу. Барут се, разуме се, мало но мало угрејао. а над већ пређе меру, распрсне се дрво, а с њиме и олово,. те међу она дрва и ватру, а све то од потиска удари на пећ, која јв била слаба од блата, распрсне је, а

П0Д.ШСТАК

К Р А ЉИ Ц А Н 0 Ћ

ШШ

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЖАН ИО ИОТОРИЈЕ ЖЛЕТДЧНЕ РЕПУЗЛИЕЕ КВДА ОЕДМА

(НАСТАВАК)

(17 3)

Пред вече се беше кренуо велики епровод ка Марковој пијади. Тек што је сунце спустило своје светле зраке у море, отпочело је ово шаренило разних масака да се весели. Пред спроводом беше музика. За њом иђаху многи пајаци који својим комедијама и шалама забављаху публику. За њима иђаху Цигани, Пирати, Турци, Црнци и разне друге маске. За овима наста велики број девојака обучених у сељачком оделу, као продава-

»шце цвећа, баштованке и т. д. За њима опет старци са два лица, пророци, водене римФе, анђели, Јермени ш ртотинама других разних маска, Један као укротиоц животиња, који је изглс чо као дивљак,-водио је једног лаФа, који је непрестано рикао, за тим једног медведа и једпог великог мајмуна, проводећи са њима разне шале. На другој страни беше изложен кабинет разних Фигура од воска. Преко, на једном узвишеном месту беше шаљива престава, а сав велики простор на Марковој пијаци беше сад препуњен светом. Бенгалске ватре гореле су на све етране, оне даваху овом шаренилу врло чудноват изглед. Где год се погледа свуда беше радост и весеље. Шали, смеху и задиркивању не беше краја. Звуци музике одјекиваху на све стране. Свуда се чула само шала и велики смех, то једва је свет дочекао давно жељене дане месојеђа, дане свечаности и весеља за све без разлике. Пред дућаном једног кобасичара, који беше на противној страни, а осветљен многим лампијонима, беху се сакупиле

разпе маске, једући вруће кобасице. Па и не би се могло рећи да су ово све праве маске, јер двоје од њих имађаху поценане рибарске капутиће и панталоне до колена. Ссм тога беху пребацили преко леђа некакав шарени чаршав, а на лицу имађаху старе подеране маске. Једна жена, којаје била заједно са њима и разговарала, имала је неку стару подерану хаљину а на лицу неку маску , која изгледаш" као каква стара пачавра, По њеном развијеном телу могло се одмах опазити дајето удовица гондолијера Себастијана, „Јеронимо," рече она једноме човеку. „Ја бих још нешто говорила са тобом !" „Ако је што друго, а не о данашњој светковини, опда задржи за себе рече Јеронимо. „Па и тебе се тиче тај говор, Амадео," дода СтеФана и не обазирући се на Јеронимове речи. Остави нас да се прво добро наједемо че Амадео. „Ти уигурно опет имаш какав налог?" „Ти твоји налози не вреде ништа, ништа, никада не доносе добру награду /" одговори Јеронимо. У том тренутку створи се пред њима