Мале новине

комађе уоијаног дрвећа и сама ватра разлети се ио соби и сиавачима, Олово распрснувши се, окрзне једно дете по образу, а другом ирајури кроз сред бутине. Међу тим ватра прснувши које куд, запали сламу и хаљиие, на којима су спавали, те најзад настаде ужасан призор . Они тако збуњени не знадотие шта ће нре. Деца су вриштала а ватра је чинила своје. С тешком муком погасе нешто, а нешто побацају на поље, те се на тај начин избаве од грозне несреће. Децу су привили и посигурно ће преболети. Али још пису могли рошити загонетку, шта је то било. Ово је нааисано по јсдном приватном безименом писму. СТРаНЕ вести Сакривено благо. — Париз запима од више дана јелан чудновати догађај. Говори се о превеликом благу, које се налази под саборном црквом Сен-Денис. Једна стара жена, коју је нрирода обдарила предсказивањем, још пре некодико година понудила се др жави, да открије чаробним штаиићем, велико благо закопано под црквом, ако би је држава добро наградила. (Овај чаробни штапић јо дрвен, у облику троугла, врх му је шупаљ и ту се налази нека хемиска маертија (ту је тајна); једна страна привлачизлато, платину и сребро, а просте метале не нривлачи.) Држава јој (поверује и .>■•!»ни се уговор у коме је закључен«, да извесаа део њој ирипадне. Она је рекла да се благо састоји из: 1) ствари од вредвости, вештачких, светих судова, украса и т. д. 2) комада и шипка злата, 3) рукописа и слика. На томе се почело живо радити али без икаква успеха и држава једнога дана са свим се махне даљег откопавања. Старица се наљути и позове се на учињен уговор и подигне парницу, али је у том парничењу затекне и смрт. Ну сад се Павле Гриво јавио као наследник њен и престао суду да продужи парницу. Шта буде даље јавићемо нашим читаоцима. Гледстон. — Ових дана приспео је у Напуљ Гледстон са својом женом и кћери. Кмет и преФект дочекали су га на станици. Ђаци са универзитета пратили су га до виле Еаи(1е1. Гледстон им је изразио своју благодарност. Сара Берпхард давала је у „Швом Позоришту" у Цчриграду нреставу и ту је та чувена трагетки^Ба доблла кажу, преко 60.000 диаара. На улаци су је дочекивали с многим овацијама. Кад је изашла на улчцу омлаа,ина викала јој је „Живела Сара Бернхард! Живела краљица трагеткиља!" Она дирнугаовнм, благидарила имје у неко лико речи. Једном младићу дала је тада киту љубичице, коју овај раздели међу своје другове. Султан је хтео гледати њене преставе али је она тражила 23,000 дин. Султаа није хтео платити толико.

Слуга убица. Ових дана доведен је пред суд Сенски младић по рмену X. Бакет из Курнева оптужен за убиство једнога старпа свирача Кавала из Сен-Жермена и једне бабе удовице г-ђе Бертије. Те ноћи око 2 часа изјутра, Бакет уђе у башту својих жртава, разбије стакао на вратима ходника и тако се попне на први спрат, надајући се, да ће наћи отвореаа врата. Али се преварио у рачуну. Кад виде свуд затворено сиђе опет доле, нађе једио држаље од метле и лупне у нлаФон горњега спрата — Ко јето? уиитаКавало тргнув се нз сна, па изађе из собе. — Врата на уласку вашем отворена су, речо Бакет; добро би учинили, да сиђете, да их затворите; знате да има лопова. Старац сиђе, л кад виде младића где се у ћошак згурио, рече: — Гле, па то си ти, Бикете, познајем те до г >ро. И одиста. Пре 15 дана био је у служби код њега, кога је Кавало истерао. — Јесте, ја сам, рече Бакет ражљућеп, што га је познао, дошао сам да ти покажем, ко сам ја. У том моменту јурне на ггарца обори га и поче га удд ееницом. На ту ларму сиђе г . тија. Убица и њу обори на зе: -ја Бертије је од удараца о< месту мртва, а Кавало је оздра м) и дошао је на дан иретреса у суд. Бакет, пошто је све Фијоке испретурао и узео две новчаницо од 180 дин. вратио се својој кући, где су га после два часа ухватили и затворили. Он се није противио На испиту је говорио, да иије имао намере да их убије но да се ражљутио, кад еу га познали и онда је то у љутини урадио. 4'

ИЗМЕНЕ И ДОНУНЕ Предлога устава Учишеиеу Уставогвориоа Одбору (свшетак) ДЕО XII Државна сљужба Нијз мењтг, осим ноједчаих рзчи ради бољз редакције. ДЕО III. Црква, школа и добротворни заводи. Чл. 190 (191.) „Унутрашња унраза источао-православне цокве приаада Аохијерејском Сабору." „Задруга веролсноведи, унутрашња упрлва припада њахови« духовнам властима." „Духовне власти, како источно православне црквз, тако и свију осталих признатих вероисповесги у Србији, с.- је иод надзором министра црквених иослова." Завршетак друге алинеје предлога У. Одбора (четврте, у предлогу Шлраг Од'ора) измешзн: „законом, по догозору министра са Архајерејским Сабором." Чл. 191. „Цркзене власти судо свешгениоима за криаице учињене у свешгепичким дужностима, изузимајући оне кривице које се казне но кривичаом закону. 1 ' Чл. 192. 2 и 3 алинеја чл. 191 унети из чл. 193 предлог У. Од. само с тим што су „установе" назвате „Црквене Установе." Исти, као и чл. 192. предлога У. Одбора. Само 1. алинеја чл. 193. предлога У. Одбора, пренета као 3 алинеја чл. 192 предлога ширег одбора. Чл. 194. Друга алинеја о промењивању цељи добротворних завода и задулсбина доиуњепа је, да то може бити: ,,по одобрењу законодавне власти, а на гПредлог уцрављаад дотичног амања." Нова алинеја: „Законом ће се ближе одредити начин, како ће се то вршити, каЈ и I нрава и дужности унрављача и надзор државни над добротворним задужбипама и Фондовима." ДЕО ХУ1. Војска. Чл. 199 (200) Допуњен гласи:

један ш јац, окрену се два три пута у кругу, загризе кобасицу коју је држао Амадео, па не стадеу опој вреви. Амадео је благовремено тргао руку, јир иначе би му пајац загризао и сам прст. Док је Амадео грдио пајаца, СтеФах^ је разговарала са Јеронимом. „Ја морам да знам, хоћете ли ми н моћи при овоме послу ? То мора да сврши ових дана!" „А какав је тај посао ?" упита Јеу нимо. СтеФана махне руком и позове Амадеа. „Хајдете са мном у Градо ! „Којешта!" одговори Јеронимо. „То су опет глупости! Ја нећуда напстуим овако лепу свечаност! За тај посао биће времена, није тако прешан!" Амадео врташе главом. „Ту нема шта да се заслужи !" рече за тим. „Изврши сама тај посао! У опште узев од данас не може више вишта да се заслужи код тајног Трибунала!" „Као што видим, ви имате још где који скуди у џепу, није ли тако ? упита. СтеФана ражљућена. „Та ја вас познајем врло добро! Пре но што вас глад не на-

тера, ви се нерадо прихваћате каквог рада !" Тај посао изгледа ми као да није сигуран!" рече Јеронимо. „Мора човек да иде ко зна докле, и кад једном тамо дође, потроши сав свој новац а ништа не учини нити заслужи!" „Ја не ћу да идем у Градо !" изјави Амадео. „Кајаћете се!" рече им СтеФана.„Опда ћу да идем сама тамо !" Разговор се прекине. Са свих страна зачу се смех. Сваки појури сад тамо одакле је долазио један спровод. Шест људи, обучени у бело и врло комично одело, названи „ Панталош '" носили су једну столицу, на којој је седео тако звани „Дошоре," једна врло смешна маска са грдним наочарима и држала у рукама некакав са? т дучић са мелемом. Поред љега беше на.. лтена једна лутка коју је он као бајагм секцирао. Час јој одсече једну ногу, час руку махајући са њима, а у место крви испадале су из њих трине. Близу „ Дотора " ишао је један сељак и бацаше на главу „Дотора" јаја, која су била напуњеаа брашном, и то тако, да чим

,,Нико не може добити државну службу, ако није, по одрздбама војнрг закона, свој рок у војсци одслужио ила од војне елужбе ослобођен." Чл. 200 (201.) Инцијативом Њзговог Величанстаа 13 децембра, по завршетку рада Уставног Одбора, члан 200 допуњеп је овим : „Као шго ни срнска војска не може се ставити у службу које друге државе, без одобрења Народне Скупшгино." ДЕО XV. Измене у Уставу Чж. 201 (202.) „Предлог да се у Уставу шго измени, допуни или протумачи, може учипиги Краљ и Шродча Скуншгиаа." , ,,У нредлогу таквом морају се изриком именозати све тачкз Усгава, које бл с' имале измеаати, допунати или прзтумачиги." „Ако је предлог учаиао Краљ, тај ћз се преджог саопштита двема Народнам Скунштинама, које су постале из два разиа избора гпто долаззједан за другим, па ће се за тим Скупштина распустити и сазвати Взлака Народна Скупштипа најдаље за четира месеца." Ако је пак преддог такав потекао из Народне Схупшгиае, Скупштиаа ће три пута гласаги о њему, стављајући од гласања до гласања нлјмање по 5 дана." „За решаааљо овога предлога мора у Скупштини бити иајмање три четвртине Уставом одређенога броја носланика, а узима се да је предлог нримљен, ако је за њ гласало најмање две трећине присутн":х постаника." „Кад предлог на та; начин буде усвојен у двсма Скунштинама, из два разна избора, који долазе један за другим, Скупштина ће се распусгити, а Велака Народна Скупштина сазваће се најдаље за 4 месеца од даиа кад је предлог усвојен," „И у једном и у другом случају Велика Народна Скупштипа може решавати само о оним изменама и допуиама или тумачењу Устава, које садржи предлог, на основу којег је она сазвана. Њезина ће решења вредити кад их Краљ иотврди." Чл. 202 (Нов.) — „Изузетно могу се иосле шест година, на захтев просте већине једне Народне Скуиштине подв .гнути уставној ревизији чланови: 89, 90, 91, 92, 93, и 94 овога Устава. баци једно јаје, брашно се забели по целом телу ,,Дотора и , а то је изазивало опште донадање и смех. Међу овим маскама беше и кћи ловца мртваца у њено ротињској , сурој ха љини , коју је окитила са разним шареним пантљикама. Музика је стојала овамо и Нелу. Она је добила од једне богате, Сињоре лепу маску, коју је сад имала на лицу. Скупљена светина пљескаше рукама и смејаше се, кад год је сељак бацио које јаје па ,, Дотора." На један мах појави се још један сељак иза ,, Дотора " и поче такође да баца јаја на „Дотора^, који опет одговараше ударајући појединим деловима од лутке свакога, који му беше близу. Али јаја овога сељака беху напуњена водом, па то је произвело велико весеље, кад је сирома ,, Доторе и тресао главу а вода му удараше низ одело. Овај спровод приближи се стубовима и Аркадама Прокураторске палате. Један престављач привуче на се пажњу Нелире. Он стајаше између два дирека нрестављајући како гута мачеве.