Мале новине

Прелазна наређења Чл. 203. Тачка II предлога Ужег Одбора пренети као тачка I, с донуном да се привремеви изборни ред: „има израдити најда. е до 1. маја 1889." Тачка I. предлога У. Одбора прекета је, као тачка II. ну с тим, да „избори за ванредан сазив нар. скупштине извршиће се 14септембра 1889 год. а она ће се еазвати за 1 октобар исте године. Тачка трећа о Државном Савету доиуњена овим; „Оне дужности, које је Државни Савет вршио ио Усгаву од 1869 год., а које су пренесене овим Уставом на нове установе, вршиће Државни Савет и даље, докле те Установе не ступе у живот." Тачка VII дооуњена: „Саи закони што ностоје" биће нрегледани и т. д. У тачки VIII номакнут дан сазива (према тач. II) Народне Скупштине за 1. октобар 1889 г. Овако измењен и допуњен предлог Устава, потписан је 10 децемб. 1888 у четири ири.нерка т. ј. гг. иодпредседници, чланови и секретари Уставотворног одбора, потписали су се сваки на четири примерка, оним редом како су у штампаном иредлогу њихови потниси Од ових оригиналВим потнисима снабдевених нредлога ^за Његово величанство; један за Велину Народну Скуиштину, један за Државиу Архиву а један за Народну Виблиотеку, као и историјски важан докуменат. % Мислили смо да је важно изнети ове измене и допуне као засебну це лину*Ј проведен у кроз цео предлог устава и у једно, као разлизу оба предлога ужег и целог Уставотворног Одбора, — у нади да чинимо овим једну дужност и у интересу самог предлога, чије ћемо оживотворење радосно поздравити, као ново знамење слободе, реда, и благостања Србије!

Појодине ситније измене у речма могуће да нису ушле у оиу целину. ЈГЈЛЉЈО

СЛУЖБЕНИ ПАСНИК „Срп. Нов." од 19. ов. м. доносе ове указе: — Овлашћује се председник Нашег министарског савета, Наш министар унутрашњих дела, да као ^Наш нарочити нуномоћник, у Нагае име, а про-

читањем овог Нашег указа, објави: да су седнице Велике Народне Скупштине, сазване Нашим указима од 14-ог октобра и 16.ог новембра ове године, отворене. — Овлашћује се Наш мивистарски савет, да Великој Народпој Скунштини, сазваној Нашим указима од 14-ог октобра и 16-ог новембра ове године, поднесе иредлог Устава за Краљевину Србију," који је израдио уставотворни одбор, те да она реши да ли га усваја у целини. — На предлог председника Нашег министарског савета, а но саслушању министарског савета, одређује се, на основу члана 69-ог Устава, за иоверенике у Великој Народној Скупштини, сазваној Нашим указима од 14-ог октобра и 16-ог новембра ове године у Београду, г.г.: Јоеан Ристић, министар председник у пензији; Сава Грујић, члац државног савета; Јован Белимарковић, члан државног савета; Алимаије Васиљевић, члан државног савета; др. Никола Крстић, члан државног савета; Димитрије Маринковић, члан државнвг савет,;; Стојан Бошковић, члан државпог савета; Ђорђе Павловић, члан државног савета; Јован Авакумовић, министар у пензији; Петар |Велимировић, министар на расположењу; Светозар Милосављевић, министар на распологкењу; Коста Алковић, проФесор Велике Школе; Глиша Гершић, проФесор Велике Школе; Марко Стојааовић, јавни иравозаступник.

ЛОЛИЦИЈСКИ Г/1АСНИК Београд 19. децембар Крађа. Ноћу између 17 и 18 овог месеца иокрадеи је Јанићије Удовичић ситничар у улици Марковој.Лопов је из авлије разбио једно окно на прозору, отворио прозор и ушао у собу па из собе покрао разне ствар.: у вредности 150 дин. сумња је пала на неког тестераше, који су тога дана у тој кући дрва стругали. 16 овог месеца у 12 сах. нре подне украден је са велике пијаце коњ и чезе Николи Димићу земњод. из Миријева коњ је матор 8 година длаке доратасте а чезе зелене. Нађено. Нађено је једно мангуи прасе и налази се при кв. врачарском.

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Нова књига. -— Пре пеколико недеља изашла је једна врло лепа књига: Вечки заводи за слијеице и наше иотребе. Дена је 35 нов. а може се добити у свима ирекосавским књижарницама. ■■: К. Носилов, — Чувени руски природњак Носилов био је не давна на Новој Земљи, ради научног исиитивања. Како веле у једном заливу Нове Земље нађени су остаци злата, ио којима се може судити, да га има ту у приличној количини. * ПрОФ. Иван Рабар у Осеку превео је иознато дело II. Г. Молментица „Повест Венеције у животу ариватном, од њезина оснивања аа до ироиасти реаублике. Дело је велико 357 страна, а цена му је 2~®оринта. — Дело је ово знанствена критика обасула похвалама, не без разлога, јер и ако је строго научњачки паписано ипак му је слог занимљив и лак. Иас Србе особито ће то дело занимати, јер како смо били вековима у савезу са Венецијом, сачувало се и у нас особито по Далмацији, Истри и Приморју много успомена на млетачко доба. Уверени смо, да не ће нико зажалити, ако куии ову књигу и прочита је, и ако има неких места са којима се Србип, оатриота не бв могао сложити. * Ново издаље — Марија Дикенс, кћи познатог романописца енглеског, јога 1885, године, написала је животопис очев, који је садржавао много иодатака о животу његовом. Критика је то дело веома ласкаво цредусрел" и похвалила. Сад се ириређује др.\ издање тога животониса у 15 хи. \ примерака. * Довршетак. — Ове ће се године довршити започето издавање дела Полонског, под насловом Сабранг дела Јакова Петровића. Полонског. Полонског Руси убројавају међу најдаровитије и најпопуларније нове иеснике. НАУКА

Како је израђеи американски устав? — У данима, када се у нас најживље ради на иромени Устава, интересоваће наше читаоце да им иокажемо како су Американци дошли до свога данашњег устава.

Недавно су сједињене америчке др_ асаве прославиле, са великом свечаношћу, сто-годишњицу своје конституције. Тим иоводом у свету се много пише о начину, којим је Америка азрадила свој устав. Редакциони рад (као ово у нас „Ужи Одбор") трајао је шест година. Главни део рада припада Томи ЏеФерсону. Последња сесија отворена је 25. маја 1787. год. Она није отворена без бурних дебата. Тешко беше доћи до сагласа, и до иоследњег трепутка иредлагаху су измепе. Најзад 13. сеитембра, Џонсон донесе дсфинитивни пројекат одборов конвенту (скуиштини), захтввајући од њега да да своју санкцију будућој конституцији. Дискусија је трајала још два дана; за тим, у суботу, 15-ог, Вашингтон^иредложи да се усвоји акт у свом и садашњем облику. Ни један глас не нротивљаше се том тако јасном и одлучном захтеву генерала, и председник конвента нареди да се направи деФинативна канија устава, који беше свршен у вече истог дана. Сутра дан беше недеља: Конвенат не заседаваше. У понедељак требало је да буде иотписивање. У почетку седнице, Франклин узе реч у намери да мишлењу већине сједини иеколико чланова који беху још у опозицији, И он је у томе успео, јер при гчасању ни један не беше „против" Хамилтон тада исписиваше, у продужењу устава, имена тринајест колонија и депугати потписиваху. Дужност конвента беше свршена; у вече тога дана искупише се сви посланици на ручку, и иошто је Вашингтон отишао зрло рано: „Ја идем кући, рекао је он својим колегама који га ирисиљаваху да остане са ј >!'ма, да размишљам о огромном декоји је сад овршен " 'адови конвента беху остали тајни; > не ирисуствоваше његовим седцама, и листовима беше забран>ено , , о томе доносе ма шта; из бојазни да се не би упливисало на посланике. Тако усвојена конституција беше објављена. Да би тај устав — конституција — добио закону силу, морало се за њ добити две трећине гласова тринајест држава, које састављају кон®едерацију. Две године после тога, све државе осем двеју, иримиле су дело конвента. Устав дакле беше ратиФИциран и од 4. марта 1789, год. отпочео је важити.

Нела застаде и пажљиво посматраше овог ирестављача. У истом тренутку приближи се овој групи једна скупоцена маска, која је гааптала. То беше шпански Гранд, огрнут са скуцоценим огртачем. На глави имађаше скуиоцени шешир окићен златом и шареним перјем. Он посматраше пажљиво једног цросјака, који је стајао поред Неле и гледао престављеног-. Просјак је имао на лицу маску од плаве хартије. „Па беше доиста прави просјак, јер ни ко не би могао ца начини онакву маску и престави се као просјак. То се одмах видело по његовом јадном оделу. Шиански Гранд додирне просјака, који се брзо окрену. „Ти си Песари, што свагда стојиш код степеница Маркове цркве!" рече шантави Шнањолац. Кад је чула овај гкас, Нела се трже — она преста да гледа престављача, но сад обрати сву пажњу на пшанског Гранда, јсј је нознала његов глас. Просјак се дубоко поклони. „ Ја сам мислио да ме данас неће нико познати, Монсињоре," рече просјак.,, Да-

нас су племићи обучени као просјаци, а ови онет огрнути су у сенаторске огртаче! Мало час спазих једног нросјака, и мишљах да је то мој друг Зани, — али знате ли ки је ? Нико други не беше до главом сам племенити Мемо! Ето, како се човек лако превари, Монсињоре! Та није ни чудо, сад су месојеђе — — ха, ха, ха —." „Али ја се нисам преварио у теби," одговори Шпањолац. „Ти си Песари!" „На служби, Монсињоре, тако је !" „Хајде за мном!" зановеди му Шпански Гранд и оде испод стубова Прокураторске налате. ПросјаЈЈ Песари оде за њим. И Нела неприметно напусти оно место. Изгледало је као да престављач вигае није занимао Нелу. Она бегае сву пажњу обратила на Шпањолца и нросјака, на и сама ода испод стубова Прокураторске палате. Тамо бегае доста мрачно. Она заузе једно скривено место одакле је могла да пази на ове две маске. Шантави шпањолски Гранд, у коме је Песари одмах познао насљедника граФа

МираФијора, корачао је дуж стубова, на кад је нашао угодно масто он стаде. Про сјак је изашао за њим. И Нела се пажљиво привуче до њих. !а нољу, пред Прокураторском пала•аста ужасна вика и огроман смех. Ј н пајац, који бегае ванредно вешт, у* гио је неког дебелог калуђера око паI, и подигао га у вис, на се окреташе са њиме. Калуђер изненађен, беше од стража избуљио очи и дераше се као јарац. Сиромах калуђер копрцао се и покушавао да се избави овог несносног пајаца, али му није помагало копрцањ^. Пајац га брзо забаци на рамена, играјући са њиме. Овај призор нроизР 1 неизмерно весеље. Калуђер беше и суваше смешан играо са њиме као са каквом лоптом- У томе приђе још један најац на обоје узму сиромаха калуђера у руке и баца ше га у висину као лонту, на га дочекиваше на рукама. „Песари!„ рече Инго нросјаку. „Ти си сиромашан ?" „Тако је, Монсињоре! Врло сиромгаан