Мале новине

и уздигае јахачка дух у народу нашем. Ми сс падамо, да ћо сваки посланик бар десет динара на ту нлемениту, натриотичну и велеважву цељ жртвовати. Имена свију си. назначењем њихових ирилога изнећемо нред народ ернски и ми у листу нашем, а сем тога штампаће се сваке године у друштвеним годишњим извештајима.

СТРаНЕ вести Судар два брода. — Пре једно нола месеца сударила су се два брода „Тћт&уа1а" и „(Мзег". Том нриликом пострадало је око 150 душа. 0 том несрећном догађају при новеда капетан првог иароброда ово: „Несрећа се догодила изјутра око 4 часа, пре но што се стража изменила. Ја сам се нробудио и чим сам очи отворио зовнем другог часника на броду и запитам га, какво је време. Он одговори, да ромиња кишица, ал' да нема магле, Неколико часака доцније зачујем брзојавни знак, који је јављао машинисти, да нотера брод натраг. Ја екочим на кров, јер сам знао, да нешто вије у реду. Док сам се ја успењао горе, збила се неерећа: пароброди су ударили неизмерном силом јед н о други. Кад сам се разабрао од изненадног ударца, оиааим једног часника, који је са „ Гајавра" скочио иа наш пароброд. Наш је брод задро у Гајзера, те је требало неколико часака, док смо се од њега отргли. Покушавао сам, да умирнм путнике, који сви из собица беху истрчали на кров. Часници и мрнари нохитали су, да виде, јелијако лађа оштећена. Сиустиемо у море једну барку, ну тек гато смо то учинили, други иароброд почео је да тоне. Био је то страшан призор, који се не да описати. Некоји путници трчали еу као луди по пароброду и отимали се за чамце. Многи су пугници још у собицама остали мртви од силног нотрееа. Кадје пароброд нотонуо, еташе се етрашно .^уљати ла ђице, које су с њега бачене, те је биио страха, да ће и оне потонути. Настаде ужасна крика и вапај несрећних, да је ваздух дрхтао али од једанпут завлада гробна тишива. Три наше лађице спуштене су у море, ту су гледале да се спасе, што више путника са Гајзерп, ал' им је носао био узалудан, јер их се еразмерно мало могло избавити, већ су скоро сви потонули. Осим те три лађице нисам могао друге спуштати,

јер нисам знао, да л 1 и нама не ће случајно требати. Те се лађице вратшне и иекрцаше оне, које већ беху спасли, и отидоше, да траже, не би ли још кога нашле, ал' је тражење остало без успеха, пошто су нашли само једну мртву жену. Саашеним сио дали сузу постељу каФе и вина, па смо онда посветили највећу пажњу нашем броду. Дан је освануо, кад је катаетроФа уминула. Кич1а је надала, а магле није било. Људи су говорили; да се ово све збило за 8 до 10 минута. Капетан Молер нриноведао је, на како се чудан начин он снасао. Он је стајао па мосгу Гајзера, пајескочио у море, кад је видио, да је пароброд сгао тонути. Ал' га је у тај час дохватио вртлог, те је с великом муком успео, да не потоне. У то су му се ноге заплеле у некакав нредмет, с којим је неколико пута у около облетио. Неколико часака био је по све малаксао, ал' на покон му нође за руком, да се отргне и иеплива на површину, где је се ухватио за једну лађицу, коју смо снустили, и тако се спасао. По мом мњ њу нотонуло је све са пароброда Гајзера, што је било на њему. Ми смо учинили све, што смо могли, да спасемо што више утонљеника. Кад је Гајзер почео да тоне, бацали смо с нашег брода неке ствари, само да се олакшамо. Готово све што је било на броду, и путници и мрнари имала су пуне руке носла. Вода је продирала у њ, ал- « у чмркови марљиво радили, тесе није могла унутра накунљати. Око 11 час. спазимо нароброд Виланд , који је ишао у Њу-јорк. У њега смо искрцали оне, које емо спасли, а и са нашег пароброда нрешло је на 450 путника. У три часа после подее наставио је Виланд свој пут у Њујорк, камо смо и ми имали путовати, ал' како је дувао вегар, скренули смо у КалиФакс, и одатле с једном рибарском лађом, која нам је била од помоћи, настависмо нут даље.

НЕШТО 0 МЕСЕЦУ. (по цроф , С. Тромхолту) 0 овој планети, која је од земл,е удаљена за 320.000 кил, дакле о најближем нам небеском телу, много се иенитивало и иетраживало, и можемо рећи, да се до данас толико у томе успело, да се сад готово нотпуно могу опигати утисци некога човека, ко-

ји би са земље доспео на месец, што тешко да ће један смртни икада ноетићи. У осталом веома је занимљиво слушати о бићу месечевом кад човек упоређујући види, колика је грдна велика разлика у жикоту тога оца и сина, т. ј. земље и месеца Дакле да размотримо неке нојаве на месецу, о којима данас као ноуздано можемо говорити. Од она четири елемента, које је стара Физика познавала, недостају месецу три: ваздух, вода и ватра. Па и ако се на њему находи још не ки трагови од ваздуха, то густина те месечеве, ако можемо рећи, атмоСФере, иотпуно ишчезава према густини земљине. јер она не износи више, него 1]300 део од густине земљине атмосФере. Исто тако на месецу се потнуно искључује каво текућа, тако и стојећа вода, —а због иедостатка ваздуха, биће ватре не може се замислити. Пошто ових наведених чипитеља на месецу нема, нотнуно је јасно, да на месецу ансолутно не могу пикакви живи сгворови опстајати. А ако ипак какових има—гнтоје врло ташко замиелати — то онда мора како склои њиховог тела, тако и све оно, што долази у сасгав живота, да, је удешено према тамошњим приликама, — дакле нотпуно другчије него у нас. По грдним нланинама и брдима, што их чак и голим оком на мееецу примећујемч, а и по дубљем научном исиитивању зпа се, да је месец некад био нозорница страховитих вулканских излвва; а пошто такове без учешћа ваздуха и воде не можемо себи преставити ниги објаснити, то се онда истиче Факт, да су некада на месецу мораиа та два чиниоца ностојати. Питање је сад: како су на дух и вода са месеца пестали ? То се може најлакше овако објасни : Земља је, као игго је познато, топлија, што се дубље у њу улази; усљед тога како вода, тако ни ваздух не могу далеко у дубљину продрети, него се опет у истом или промењеном, загрејаном стању на површину враћају. Пошто се земља, но научним доказима, све више и више хлади, то ће онда и обадве ове материје све дубље и дубље у унутрашњост земљину продирати, — док их најпосле земља са свим пеопије. А кад би се земља потпуно охладила, онда би њене поре могле у се уиити више од сто пута онолике воде и ваздуха, колико она на себи и око себе има. — Ово се апсорбовање (усисавање) на месецу, по свој прилици

већ довршило; пошто је запремина месеца 49 пута мање од земљине, то је онда и тај нроцес на њему морао много брже ићи. Акојето еве заиста тако било — што је врло вероватно и очигледно — онда на-м месец аоказује будуКност земљину\ — Шта аи ше по месецу можемо израчунати и то, кад ће и земља постати тело слично месецу, т. кад ће са лица земље пестати људи. (насгавиће се)

ГЛА.С1ШК _ СЛУЖБЕНИ гласник „Српс. Новине" од 20 ов. м. доносе ове указе: — Одобрава се министру војном, да на израду и намештање олука на зградама касарне у Зајечару, може утрошити суму од 1514 дипара и 2 6 иара, из нартије оправака војних грађевипа, одређепе буџетом за 1883Ј 9 рачун. годину. — За управника главног убојног слагалишта ностављеп је артиљеријски пуковник, Благоје Јурковић, досадањи комавдаит тимочког артиљеријског пука; за вршиоца дужноети команданта тимочког артиљеријског пука, артиљеријски мајор, Димитрије Николић, досадањ« коиандант II. дивизиона дунавског артиљеријског пука; за команданта II. дивизиона дунавског артил еријског пука, артиљериски мајор Јовап Марковић; за начелника инвалидског одељења војног министарства, пешадијска пуковник, Владимир Угричић, досадањи артиљеријски реФерент при дунавској дивизијској команди; за вршиоца дужно* команданта V. (ваљевскогј нуковг округа, сшадијски капетан I'.се Сима Мијатовић, досадашњи .(оћник VI. (шабачке) пуковске окр. к»анд. за вршиоца дужности команданта, XII. (ћупријског) пуковског округа, коњички капетан I. класе, Димитрије Видојковић, досадашљи вршиоц дужчоети унравника књажевачког гарнизопа.

полицијски гласник Београд 10. децембар Притворени. Ноћас су притворени: Мит. Милосављевић слуга и Стојан Димитријевић из Врање због с китње, Милан Дражић калдрмџија за недолазак на иозив власти и Стојаи Јовановић надничар због нереда.

чиначког Инга. Он је ногинуо ље ради. Он се, нритом није надао, да ће његова љубав, коју јој је изјавио, наћи одзива код ње, јер му је она исповедилд да њено срце принадлежи другоме, који је такође нашао смрт тамо , где се никада надао није. Едита је избегавала весеље, само да се у овом тужном часу може опросгити са Лоренцом, и да се норед његовог мртвог тела помоли Богу. Она је још клечала, кад је стари слуга нриметио на уласку сале Дужда. Ожалошћени Дужд дошао је овамо да види свог љубимца, кога му је злочиначка рука одузела тако изненадно. Слуга је хтео да каже Едити да се удали из сале, да не би својим присуством узнемиравала Дужда. Али стари Дужд махне руком на њ' да је у молитви не нрекида, јер је у клечећој познао Едиту АмалФијеву Краљицу Ноћи, г бог које је Лоренцо нао као жртва. Неки необичан осећај обузме старог Дужда — Та Лоренцо .је љубио Едиту ! Она је истина била невина и гоњена само због мрзости, али је ипак Лоренцо због ње изгубио живот.

На знак Дуждев, удали се слуга из сале. Кад је Едита устала и хтела да нође, опази Дужда. Она се и нехотице трже — а а тим клече поново. ,,Поштујем твој бол, кћери моја," рече Дужд и приђе ближе Едити. ,,И ја такође осећам бол!" ,,А ја сам крива за то, Светлости! Ја сам крива, што је овај племенити младић погинуо оц зликовачке руке!" ,,Ниси ти крива, кћери моја! Ја знам све шта се догодило!" олговори Дужд. ,,Ја сам се регаио да злочинца повучем на одговор!" ,,Инго Фоскари, Светлости лажни Виргилијо МираФвјоре, убио је племенитог Лоренца Пријулија!" ,,И ако ми је смрћу Лоренцовом нанешен велики удар и бол, ипак се чудим теби, кћери моја! Дакле ти си она храбра, неустрашима Краљица Ноћи, која је отночела тако тешку борбу ?" ,,Ја знам шта ми предстоји, Светлости, знам и то да ме овде не сме нико видити," одговори Едита. „Али ипак никак-

ва земаљска сила ниЈе ме могла задржати, да не дођем овамо те да с помолим Богу поред мртвачког одра овог племенитог човека ! Само ви. Светлости, видми сте ме 4 ( Па ти знаш, кћери моја, да се од ме: не треба да плашинг, шта више да ћу радо запттитити од сваке опасности !" ,,То би вам донело несрећу и ужасне опасности, Светлости," рече Едита. брижно. ,.Доста и сувише је, што је пала и ова жртва — ко се заузима за мене и брани моје право, Светлости ; тај се везује за моју судбину и онда је нропао за навек!" „Какве су те очајничке речи?" ,,То нмје очајање што ме обузима, Светлости, напротив то су речи пуне храбрости и самопоуздаг; и ако морам да се кријем од мојих ненријатеља ; а то чиним с тога, што нисам рада да нодлегнем њиховој сили. Наступиће опет час отворене борбе, настаће опет бољи дани, јер једно је извесно: неправда може дуго да побеђује^— и ми можемо да изгубимо сваку наду на нагае право, — али ипак једном мораће иравда да победи, јер су чудни Божији путеви!"