Мале новине

Сватови со ките цвећем. а младенци и венчавају вевцима; Цобсдоносне војводе добивају лавор венце; војници и заставе кит-е се зеленилом: умет нике обасипљемо цветним снлетовима; владаре и народне добротворе дочекују аод цветним олаво.луцима; драге нам покојнике обасииљемо најмилијим им цвећем. — И наша хришћан ска црква увела је или одржала украшење ириродним цвећем и зеленилом нри свима важнијим светковинама, као што су : Цвеги, Ускрс, велики Иетпк (гроб Хриетов), Духови, Крстов-дан, Иван-дан, Ђурђав-дан и т. д. и т. д. Обичаји нашега народа ноказују још више прилика, иригода и дана, који су искључиво цвсћу, зеленилу и свежој, красној мајци Флори иосвећени. — Ми свн то знамо, сномињемо и узнисимо, али се не држимо сви и тих чистих, певиних, неисвварених обичаја и нредаша наших старих. — М< сто нашега рођенога, место оиога, што наша мајка, сриска земл.а ироизводи и нружа нам, и место рукотвора срнских — прешли смо и овде на туђинске обичаје и трошимо наше скупе новце за туђе, не српеке, на и не нриродне Фабрикације. Срнека девојка ретко сада кити своја недра свежом љубичицом, ружом и ђур&вком, него меће на се п куаовно и свилево цвеће ; српске н ве влаеи ретко сада да краси од мирте салет, него носи венац од увоштеног цвећа од платна, српски мртвачки сироводи и одри вајдражих нам покојника нису освећени, ниги мирисом и зеленилом од природна цвећа и лишћа освећени, него носе читаве товаре венаца Фабрицираних у иноземству од крпа и мегала. Да, овај ненриродни обичај ушао је тако ја*;о међу нас, да чак и саме оне мртве душе наеилно раздвајамо од свежег цвета и зеленила, којему су они цели свој век једино и искључиво иосветили били, као нир. нокојни ПанчиИ ааш, који је нри укопу између неких 50 венаца само са цигло 4^-б венаца од природна и свежа цвећа и зеленила одликован је био, а сви оетали венци беху од краа алеха и аерла. Може ли бити већа руглн, ироније, подсмеха и незахвалности нарЈда једнога, него што се то указа са таким незграпним венцима једноме Панчићу, који би исрнске степе песак, мочари, зидине и развалине претворио у јкиво цвеће и биље, да је само могао? — (Ако се не варамо и још добро памтимо, те часне изузатке учинише онда само Њсгово Величанство наш Краљ, Краљ. Списка академија наука г веш.тима, Београдска

Касина, ботанични врт и с риско иаробродско друштво, положив на одар мртвачки венце од свежа цвећа и лишћа; а особито се одликовао значајношћу уметнички израђени венац краљ. српске академије у коме беше између најлеашега цвећа и зеленила вешто уплетена и једна гранчица од Оморике са шишарицама и лишће зелениче лишће, две најмилије Панчићеве српске биљке; овај венац као ремек дело онлела је наша ерпска уметница, госпођа ВорјановиКева, чији су дотични радови у престоници нашој од годину дана на овамо тако рећи нов правац и полет извели; из њене су руке изишли и они прекрасни и у свима новинама описани венци од свежа цвећа, што их је дала уједин,ена омладина Дк.ч. ДавидовиИу у Смедереву и о цреобра;кен>у у Кошутшаку Кнезу Михај лу, даље огромни венац Сгевчи МихајловиЛу , што му га је Краљ. српска влада' положила и т. д. и т. д. Бацајмо туђе иогрдие обичаје, а прегрлимо понова прекрасни старииски обичај срнслог народа и .српскоправославне наше цркве ! Не бацајмо ни у овоме своје српске новце у иноземству и за крпе, које нам светињу бесчасте и про®анишу, а природну лепоту, значај стид и невиност иотискују. Срнска девојка нека и ва даље своје свате окити рузмарином, ког је сама брижно и весело неговала; нека невеста понесе венац најчистмјег украса од невиног свежег цветка, оплетен руком њених другарица а из њенога сада и извода; нека српска девојка и на даље у својој градиници тена својој кубици, каранфилу, сми љу. ружици и ђурђевку и овом свежином мајке природе краси своје власи, груди, ручице и дом. А зар оном самртнаку. која уздишући вели и приклиње: п Са мојим цвећем ме покрите и у хладну раку ме епустите!" Зар ни њему те невине, носледње жеље да не испунимо? Пригрлимо прави бисер божије творевине, наше и,в»Ке и биље поново и онако, како то и наши стари чинише (а и данас још се чини у српскоу народу на много места), акако то чине и сви иетинито цавилизовани остали љуци и данас, нак ћемо постати у свему и питомији, невинији, побожнија и честитији. Јесте; узоре и идеале врлине, скромности, нитомости и лепоте не треба тражити у Фабрикацијама људским, него у невиној мајци природи, а она ће нам их и д*ти увек куд и камо више и светлијах, него сви уметнички рукотвори, к >ји нису никада ни верна копија и

имитација. — Та не рече ли оно и Господ Исус Христос: „ Погледајте кринове у аољу и знајте, да ни Соло мун у својој слави не обуче сеникада, као један од њих\

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВИЕ. И УМЕТНИЧКЕ Нов лист —• У Загребу у Хрватској нокреће се нов књижевни лист „Књижевне смотре и , који ће бити орган учитељски. Он ће почети излазити још овог месеца и то један пут месечно, а цена му је 1,50 Фор. год. * „Ново Време." — Под овим именом почеће у Земуну излазити од 1. Јаиуара нов иолитички лист српски, к ји ће заступати просветне и материјалне интересе српскога народа а у политици радиће на измирењу и сиоразуму свију Срба. Лист ће излазити четвргком и недељом а цена му је 8. Фор. годишње. * Кобни бројеви. — Под овим именом изашла је друга књига п Веогр<1да у тами а од нашег чувеаог криминалисте г. Тасо Ј. М. са засебном садржином. Каквим тоном и каквом једрином и љубављу спрам српског народа овај даровити криминалиста говори у овој Кћизи, може само онај знати, ко је буде прочитао и проштудирао. Хиљадама свмјих рођених порока наћи ћете у тој књизи, како су лепо насликани са својич ужасним последицама. Београд је одиста био до сад у тами, а сад ће се тек видети у својој правој слици. ____ БИ5И0ГРАФИЈА Уредништво је добило на приказ : Нолнтички део, свеску ирву од целокуаних дела аок Светозара МарковиИа , са садржајем: 1). политички и економски положај радначког стале. жа у Србији. — 2) Српске обмане— 3). Народна скупштина. — 4) 0пштина, суд и правда. — Издање и редакција л Одбора за издавање цслокуп них дела пок, Св. Марковића. — Штампарија Светозара Николића, Београд, 1888 г. Цена 60 иара данар.

из цркве у гунгулу, јер се снлан свет гамо беше десио. На један цут осети он да му нечија рука барата по џепу у којем му је сат бно Он се одмах тргне, и ухвати руку свога најближег комшије, који тек што је хтео украден сат метнути у свој џеп. Свештеник хгео јв да дигне ларму; и да нареди да лопова ухапсе. Овај пак рекне му са свим полако и тихо: „Ако Бога знате господине! немојте ме у несрећу бацити! Метите вашу руку у мој џен и узмите ваш сат с»ми наччаг. „Свештеник тако и учини без г ра8мишљења. Ну тек што је > , дао руку у џеп лопова, овај му ^хвати руку: стане викаги: и за Бога помгаајте! Ево једног лонова у свештеничким хаљинама, држите га да не умакне!" Околостојећа светина мислила је заиста да свештсник није свештеник, него пребучен какав лопов. И тако је морао осгавити лопову сат и без обзира побећи да би само избегао злостављање раздражене светине.

к њижевни огдас У КЊИЖАРИ В. ВАЛОЖИЂА у БЕОГРАДУ 1ЛОЖЕ ОВ ДОБИТИ Интересаатна књига БЕОГРАД Т5Г ОГ^^ЕЕЗ: ОД ТАСЕ Ј. М. Изашла је друга књига: КОБНИ БРОЈЕВИ цена 50 иара дин. 30, 31, 1, 6, 8,

СМЕСИЦЕ Нреиреден крадљивац. — Један париски св^штеник дошао је при изласку

ОГЛАСИ

ДОБРИХ „КОД СОЛУНА" ПРОДАЈЕ СЕ ПОД ВРЛО УМЕРЕНОМ ЦЕНОМ.

м .

иш

ДОБРА „КОД СОЛУНА", ИМА НА ПРОДАЈУ, НА МАЊЕ И

на више са умереном ценом, 1—4 (пе. с. н. ср.)

има иианину на продају не-1Л1Ј ка се ј ави аајдаље до 5-ог Јануара идуће године ТиФенбаху. Скопљанска улица. 1—1

[рУПОНИ од Српски Лозова купујем по динара 3 комад Марко Варух 4—6 мењач краљ миланова ул.

1

„Ти зиаш да у близини тог свода, и ио реци Орфан.у, не сме да плови нико други , сем ловца мртваца! 1 ' ,,Којешта, а ко ће да ме види, баш и ако одем тамо? 1, ,,Стари Јакопо лукав је као лисица! Не треба да му верујеш! Ако те опази близу оног подземног свода ила да нловиш по реци ОрФану, он ће јавити жбирима да те ухвате", одговори му Јеронимо. ,,Али ја не ћу да идем тако близу, ја Ну из далека да пазим шта ради он?" ,,Већ је почело да се мрачи, не ћеш моћи да видиш ништа." ,,Хајдмо на Маркову пијацу! Може бити да ћемо тамо међу маскама заслужити пре коју мангуру но овде, где у залуд чекамо толико дуго!" ,,Ја идем у Дуждеву палату, тамо у причекаоницу," изјави Јеронимо. ,,Може бити да ће бити тамо какве зараде! Ја немам ни једног скуди-а!" Обоје оду сваки у своју гондолу и пођу за ловцем мртваца. Он беше измакао дачеко, али пошто је његова тешка гондола пловила је лакше, то су је ова двоица стигли брзо.

„Јакопо. плови право воденој страни Дуждеве палате", рече Јеронимо, носле кратког времена. ,,Ја не ћу да идем тамо. А и шта нас се тиче шта ради Јакопо?" Амадео изгледаше као да има вољу да прати Јакоиа и Нелу. и ако никаква гондола ни]е смела да нлови том страном! Све гондоле, што се још виђаху, нловиле су право код пијацете, да тамо оставе или узму по коју маску. На пијаци киптила је шарена гомила Весеље је трајало непрестано. Међу тим су Јаконо и Нела стигли код степеница. Они изнесу џак и покривач. Јакопо метну на врата/ Врата се отворише. Едита пусти Јакопа и Нелу у подземни свод. Лампа није горела, угасила се. Јакопо хтеде да запали ламну. Нека добро је и овако, Јакопо, рече Едита. ,,Није ми нужна лампа, још мало на ће да изађе месец, и онда ће им бити довољна његова светлост." Јакопо посматраше дуго Едиту. а за тим разгледаше свуда по овом мрачном простору. ,,Да вам се није што догодило, Сињорина?" уиита он,

„Није ништа, добри Јакопо. Прошла ноћ и цео данашњи дан, нрошли су на миру!" „Ми смо вам донели сламњачу и душек, а тако исто иједан топал нокривач," шапуташе јој Нела. ,,Ви треба да имате угодности, Сињорина", дода Јакопо. ,,Да можете бар ссавати на мекој постељи." „Драги моји пријатељи!" рече Едита, ,,Ви се много старате за мене! 0 То ми тако годи."

(наставиће се)