Мале новине
и глега да је склони, да се олрекне св.ла мужа, те да не каља њихово цор>дично име. Али уаалуд. Међу '«'им иајац В лф мч >[) крене сч се »а њом, нађе се са Дол-<ком, који је узрок свој његовој н ср ћ«, и на врло дрзак иачнн, у нрисуствр мноштва гости;у, нанаш га и отме му документа, номоћу којих се п >д име ном Д )Л к увуч ■ у стан војв >де од Монбазона, где нађе своју жену; маска па I ■ и плјац тра.ки натраг своју жену. Али Д' 1ак — који ције ниао други него ЈГ^вар н, издајник отиџбин.!, осуђен на омрт још нре двадесет год 1Н1, — свети се ВелФегору, јавља нолицији да је ЈЈачарен, ,.иреобучес као влгез Д >лак, ушао у стан вајаад- од Моибазона, полиција долази и затвара најаца ВелФсгора. Невин човек с рада. То вам је у нрва четири чин,», и сад у исгом чину наетаје врло нагло оорт, драмски се заилет р*змрш}}е. Лавар на — ВелФ .егора — хоће да стрељају Но војвода од Моабачона добио је за њега иомиливање и нуди га, дасазасвагда одрече жене и деце своје, да се исели у Анс-рику, ако хс.ће да снасе живот II ј ц нристаје, номиловање му се сашшгава. У то долази прави ЈХдвор н, екида маску кад чу да је номилован. Али смртна казча зачењена ј< вечитом робијом. Њ :ги одводе у тамницу. И сад, наравно, војвода од Вонбазона колеба ее, нопушта и пада у загЈЉај мужу своје унуке. То вам је предмег ове драме. Из ои-.г се види да комад нема никакве садржине, а сумњам да би и сами писци могли р-ћи, шта су узели за тему њ. Ј гову. Поједнне личности врло с» н^јаене, тајанствене, а радња њих *ва врло мало, гогово ни мало могивисана. Тако вам је са Долаком. Госнођ ца од Влрмандо а. матора уседелчца, нишга не тгоприноси самој Д|»лми; јачачно су је писци само за то уАлИ/ж у д|Јаму да Поважу, како она не нлаче „ ао ростаци." Валерина Фдора мож бити све друго, само нг Валер -на. У опште цела је драмска радња иеразумљива, нејасна, а местимиц- развучена. Писцима је стало до тога, да цо ш1о по то насм( ју »,ало' оубчику, на су као шаљиву личност уз -ли канонина Арпињола. коме ,е евака друга реч б.«ла: „то је главна сгвар". Лец к<>мплимепал? за канонин! ! Нама је Заиста жао, што је, н..кр,1) оноликих других по себи смеш их особа. њему пала у део та ЧШ5Т да буде најглунљи међу њима. И еамд нозоришна управа увидеиа је да ту нема никавве ;лале, ца се она иост.фала за то. Тако, кад се цела
комендијашка дружина по)ави на цозорници, настане таква дрека, да човеку уши заглухну; али дозволиће управа да ни у једвом циркусу нема очакв лупе и дерњаве, па ни у вашарском; с тога нам је жао, што јој морамо иск[>еио речи, да је с том својом шалом била много несрећнија него ли писци драме са евојим канонином Ар.шњолОм. Но све остале махнс могла би загладити добра садржина комада;алн нош го у овом комаду. као што рекосмо, не може бит;1 ни говора о каквој садржини, а најмање доброј, то он, иоред свег шарени *а и галаме, не вреди апсолутно ништа. И ми држимо, да би позоришна управа много добила, кад би га •а свим избацила из ре пертоара. А прен-ручили бисмо јој, да наш и онако сиромашни репертоар у добрим комадима, не пепуњава које каквим ђубретом страних ренертоара, јер ће тако одбмти и оно мало публике, која је увск симпатисала позоришту. 0 игри глумаца другом приликом. СМЕСИЦЕ Историја ^алелије. — К,пи» Фердинанд IV. шпански је*нога децембар ског јутра године 1739, замишљен, уђе у сиаваћу собу у краљевској иа лати у Мадриду, кад у собу лаганим корацима уђе жена његова коаљица Марија Терезија силно смејући се а у руци носећи један цвет, бео као снег. Она нон', ди цвет враљу. „Диван цвет, само без мириса" примети кр-»љ, који је обожавао Марију Терезију. „То је нов нвет са Филипина" рече краљица Тај цвет био је камелија. Ире тога дана донео је био са фили нинских острва тај цвет један мисионар — калуђер, језуита, и кад је дошао на аудијенцију, поклонио га је краљици Марији Терезији. Томе калуђеру беше име Камели, иа по његовом имену и цвет костише тако те се зове данас камелија. Дуго је к >мелија у Европи била неарзната; само се у башти Вуен Ретиро у Мадриду неговала. Поседник те баште није хгво ни но коју цену продати је. А дааас је свуда има по евима већим баштама: Наравно у оним иределима где је хладно, да се негује у стакленим баштама.
ШАЛА. РЛсејан. — „Господин докторе., дошла је једна депеша" — „Водите је у салон нек причека!" * Шта Кеш му. — Учитељ: „НГго ниси био јуче у школи?" Ђак: „Јуче су ми мог малог брата крстили на..." Учитељ: „То више да не буде!' 1 Ваш му олговорио. — Године 1586 пошље Филмн II. једног младог принца кастилиског, да папи Сиксту V. честита ступање на ово доетојанство Папа се нашао увређен због тога, што је овако млада посланика Филип посла«/ и р^кне посланику. „Зар Филин тако оскудеиа у људима, те ми је послао човека, који још ни Ораде нема". „Кад ба мој краљ ?нао, рекне пр»;нц, до част достојанства у бради лежи, он би вам послао јарца а не благородни ка као што сам ја." Оает ме иукни. — учитељ: — Где лежи Немачка? Јоца: — На мапи. Учитељ: — М тарче, то зна сваки! — Немачка лежи у еред .... Паја: — у Средземном мору! Учитељ: Еј звекане, видиш већ си као и ја па ништа не знаш Немачка лежи у средњој Јевроги. Деде ти, Луко, у држчвном погледу каква је држава? Лука: — Врло лепа земља. Уча: — Ти си још гори звекан, дед ти, тамо; Немачка је са . . . . Тома: — Саливена држава, Учитељ: — Немачка је сајузнадржава, а сајузна скупштина држи се у Фран ... Тома: — у Француској. Учитељ; — Седи букване! Ни један као во не знаге пишта. (Оде ражљућен из школе.)
п п
••
П 71 П П
жит. 7? 77 Г)
43 Јечам Д,.,-.. Коре брезове Шишарке . 1190 Овас . 630 Креча . . 12870 Сена. . . — Сламе 383 Лоја топљеног 43 Кајмака 123 Јабука.. Крушака Сл аниво 57 Сира . . 5446 Свиња . . 41 Ј1ука црна. 287 Лука бела 2438 Арпаџика .. 1930 Кромпира Лоја не" г 266 Ђумура Ђумура ка^ 786 Пасуља . . 1551 Ораја . . . 4868 Овас . . • РА8ЕА иИПА 2000 Вина црна. — „ бела — Комовице. 2900 Ракије меке „ љуте. Шпиритуса
8.3.20 -5-—
80. 125—130. 17 —18
—80-
28
ПИТАЦА
6Е0ГРАДСКА Београд, 30 Децембар гил 669 I Жита . . °ј 0 10—11 60 „ 26 Сувих шљива —17.п Врашно (леб. нес — Врашно ф^но . . —.в Враш. леб сејано —. ,, 1652 Кукуруза - 8Кукуртз брашно
к њижевни оглас К О Л 0 ЛИСГТ за ЗАВАВУ иКЊИЖЕВНОСТ ВЛАСНИК И УРЕДНИК Данило 1В_ Од нове године „Кочо'* ће излазити редовно три пута месечно и то: 1; 10 и У0. ~ • За Краљевину му је год^ ^0 динара-, прлу годи • а за четврт годиПретплата се шр ји „Кола" Веогрг бр: 15) ,,Први број „I" Вожићу, послат, администрација м жати. Ако ко слV желио би га д" вити, да му с| — Други бро а послаће се само ложили иретплату. Беогр&д АДК
Судбина га је много иокушала и досга казнила за време његовог робовањд! Она му је одузело и еина! Ни њега неће више да нађе у животу ! Неки странад увукао се сад у његову налвту, један варалица узео је његово име и отео његово богатсгво! Али је инак граФ МариФиоре дошао на време да казни злочинца да га Повуче на одговор за сва зла дела. Лађа је иросецала досга брзо морске •галасе. На крову лађе стајао је гроФ МираФијоре! Са нестрнљењем очекиваше кад ће да се поЈави млетачка земља — све {Јлиже и ближе долазио је оним острвима која беху начнчкана око Лагуна —®а ЕдиттУ — она се није надала да јој се враћа огап за кога је она мислила да је одавно нронао у мору! Какво јој радосно изненађење цредстајашесад Едити' То је стар«ц иислио и на његовим уснама појави се блажен осмех. Кад је наступило вече, ваздух беше хладан. Капетан донесе један стари огртач. „Узмите, и рече он адмиралу. „Ветар је хладан, а ви сте обучени дсста лако!" Адмирал врташе главои и одбије капетанову нонуду.
„Нијо ми потребан огртач,'' одговори он. ,.Ја сам се навикао на ветар и хрђаво време; нроживио сам много хрђавије ноћи Није ми хладно. капетане, ја сам очвршћао. још у мој' ј младости! ' ,, г Го се види и иа вами старче ! Али кад вам огртач није потребан онда је још боље! Већ је доста мрачно, настуиила је ноћ! Надам се да ћемо око два сахата после пола ноћи приспети код Маламока. Тада ћу вас на мојој гондоли одвести на Молу близу светлеће куле, и онда сте стигли
1"
тамо где вам је жеља ,,Нека вас милостиви Бог награди за то! - ' рнче му адмирал пун радосги. Ноћ биваше све јача — свезде се сијаху на небесном своду -а месец иростираше ио води саоју чаробну светлост. Адмирал је стајао на врху лађе, кој ^ је пловила доста брзо, јер су била разопета сва једрила — он гл«" 0 " т " сно место одакле ће да се са светлеће куле. Још &« се свршити његов и суг 11 У томе се по.јави на светла тачка — оштре оч знадоше је — то беше
поздрављаше његок одла лошћу. Адмирал пружи обе су еад све опасности, са! нреке! Сад се приближавб^., хлмо, је била дкв-ашња жеља! Сад као ш №1 шљаше нема више никакве препр А је дошао до сеоје цељи. А тамо, н^ трво св. Николе у оној малој кућид^ наћи ће своју кћер своју милу Едиту! Исстинм он је сазнио да се «на морала крити
јер су је гонили, ал* дошла у своју ма.
•ти да Је онет