Мале новине

воз сухих шљлва. 0 јеви^цч уверЧвај у да адраброди, која из Р Iјеке и Трста нутују за Америку, укрцају до половицу товара'сухих (ПЈБива. 0[ 5 Јула 1888 год. извваено је 84 080 буради сухих ш .Бива, и то 15.968 бу ради преко Трста а 18112 преко Ри г јоке. Свако буре тежи цреко . 200 килограма. * Далиат тско вино. Из „ Жегп 1аиЂе и дозаајемо. дасе 'месе.цаОктобра ирошле године продало у Бордо у 5000 бачава далматинског вина, а у Хамбургу за целу нрошлу годиау 11.433 хектолитара" Ове годпне извоз ћа бити још већи, јср од неког аремена гмчели су опет параброди да укрцавају наше вино у Сиљету.

мннчетар правге посгачм је пЧ основу § 18 и 21 закоиа о иравозаттунницима за јавног аравозастуиаика за округ емедеревски.

СЈ1УЖБЕНИ ГЛАСНИК —- » „Сриске новвне" од 3. ов. мее. доносе ове указе. — Господин академик, Ч«»домиљМијатовић ио (>та8Љ <-н је за нр. дегд-и-ка Српске Коаљ'вске Акадкмије. — За глав 10Г контролора мере друге класе у министаЈСтву народме привр .'Де, Посгављ 'н је Тодор II повић, секретар прве клаеч миииетарства ф «ианције, — Постављени су; у касационом суду. за архивара тр .-ћ» к .иее Слмл Пауновић рачуноиспитач пе.те чаасе Главн« контр >ло; у Главној конгроли за књигов ђу треће клаео М Јлан Ђ >ођевић нач( лниК треће кл,<се ереза п сав. -тамнавског округа шабачк >г по погреби службе; у суду окоуга крајинског за секретара друге ксаее СвеТиславН .ваковић привремени с 'Кр -гар друге класе иетог суда \ у суду округа ваљевског за писара ирве кл. Владимнр Митровић писар друге кл. среза азбуков чког окр. иодринскбг по п>треби службе; у суду округа тдринског за писара прве клаее Иетар Ђ. Ранчић писар друге клаее ср< за подгорског округа ваљевеког по потреби службе. — Тома Ећ Костић архивар треће клаее касацифог суда на осиову §-а 69 тачке 1-е закона о чиновницша грађанског реда стављен је у стање покоја с пензијом која му п|)ииада по годинама службе — Петру М. Вукићевићу писару друге кл- суда округа нишког уважена је оставкакоју је поднео државиу злужбу. Г Петра Мнксимовића у осгавци јавног нравозастуиникн иа Смодер-ва

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Иоглед. — Под овим именом почеће издавати и уређивати г. Г&рлшгнин иовремен спис у Београду Први број изаћи ће 15 ов, м. а вначе 1. и 15. лазиће Цена му је 12 дин. годишње. * „Дубоавка". — Гундулићева „Дубравка", као ш го јавља ,,Н .гоЉи 1лв$," у;нла је стално у репертоар загре ач Ког народног позоришта. Кад је ових лана причазивана, примљена је с највећим одушевљењем. * Бонги о Исусу Христу. — Италијански лисгови јављају да је М. В нги, чуиен нублициета, намеран да наоише биограоију Иеуса Христа.

НАУКА Употреба снега за во;ие цељн К ко јавља , Агтееђ1 .И", у 1Пведек и Норвешкој баве се војни Кругови решењем нитања о употреби енега одбранбене цељи у рату 0лити који еу, вели, чињени у том прчвну ниеу нишга ново, јер је таквих опита било и у Ауетро-угарској нри којима је конст ■ товано да пушчана зрна не могу дубље од 2\ мегра да пролру у снежну масу. По себи се разуме, в^ли поменути лист да је ово питање од много веће важности за државе које су високо на северу него за оне у јуж!ијим пределама. Пуковник Ј. Н. Н г1/Л>ег% адавна већ ради на решењу 'гога питања, па је и у Марту тек. год, чини . у том погледу врло занимљиве опите, о којима норвешки листови доносе следеће: Начињен је грудобран 20, метнрл дугачак, 1 .4 мет. висок који је за о сновици имао дебљине од 3, а иа крупи 2 до 1.5 метара Кад јегрудобран грађен с ег је био мек, јер је темпе ратура шносила + 2 Ј С. Грађење гру добрана иззршечо је ваљањем великих снежних лонти, које су постављене једна до друге, г >а је најзад так> подигнут грудобран отесан ашовима и ножевима да је добио облик наведеног прпфила. После тога постављене су пр м о обојене меге у оазној влс.ини

на грудобран, а на одстојању оц 33 метра од њега изведени су стреици наору;кани јармановом пушком. Седам зрна која Су исиаљена на горња део грудобран и погодила овај 0.3 мет. исиод ватрене линије, нробила су га сасвим, докле су три зрна која су грудобран погодила за 0.5 мет, аснод круне заостала у њему и то једно на 1.25, друго па 1.20, а треће на 1.03 метр . дебљине. И ако је снег био чист и неизмешан комађем деда или другог каквог материјала ипак су се зрна деФормисала. По подне, кад је температура спала испод нуле, преливан је грудобран водом тако да се преко ноћ ааледио. Идућег дана но подне испаљено је понова десет мет ка с даљине од 100 метара, нри чему се показало да су сва зрна не само пробила грудобран него се ири том нису нн најмање деФормисала. Овакав неочекиван резултат тумачи се тиме што је снежна маса ностала усљед смрзава ња норознија те тако и лакше пробојна. Пуковник Херцберг изводи из тих очита закључак да ће, грудобран од снега имаги довољне отиорне снаге еа стр«н .јим пр .Филом и кад се саггради најмање у дебљини од 2 Т | 4 метра на горњем делу.

КАКО ТРЕ5А НЕГ0ВАТИ I УЖДРЕБНЕ К0БИЛЕ ? Изгледа, да производња коња у нас ио најпре ће се развити и већи сту| иањ савршенства достигнути, но што се може рећи за осталу домаћу стоку О шста, кад узмемо у обзир, да с*за коње у опшге а "арочито за потребу војну, грдна сума новаца издаје, и то игго је жалосно још и у иностранство онла није вајде, врло добро мисле они који раде на тој >рани привредној, да се што пре и што потпуније усаврши. Од како је установљена државна ергела, од тога доба, с иролећа на све стране наше домовине, разашиљу се приплоднн пастуви, а поглавито и једино у тој цељи, да се наше коњар ство усаврши и унапреди Иколоја хача „Књаз Михајило", има у не! у руку ту исту цељ" али на сасвим другој основици. Шга му драго једна уотанова иде овим иутем, адругаопет оним еамо да се главна цељ постигне, т. ј. да се проазводња коња усаврши и унапреди У Колико је државна ергела радила на поправци нашег домаћег соја или може се рећи и расе коња, место овде није да о томе говоримо и расправљамо само ћемо толико да напоменемо да те она у неиолико и опет нонавт,а«о V неколик ев >ју цељ постигла.

А 10 у неколико могло ба ое рећа, да јв у томе, што је изашиљала сааке године извест^н број пастува од 6лагородне у облагорођене крви, рад« опасивањања и оплођавања кобила од кажег домаћег соја или расе. Усаех о* тога није б«ш задовољавајући: јор поред тога, што је потребно, да се унесе благородна крв у какво грло, нужно је јоште, да се поради и на ломе, да оне особнае које се са том крви на младоме — ждреботу хоћс да вше, одиста и разви^у. А за то, потребно је, да обрати пажњу произвођач или љубитељ к >ња на ког суждребне кобнле. Налазечи да у главноме.за можемо рећи, једини и поглавити у рок, штј наши коњи не наиредују, лежи у хрђавој нези коња у 011 ште, а поглавито кобиле еуждребне и ждребад. (евршиће се)

ШАЛА. Свашта. — Пона: — Шга ти је то, М ћ,не ? Мића: — Теле, али ако бог да, видећега попо, док ми жена оздрави, ко« лику ћу краву имати. * Илдао %а. — Јоца: — Је ли, мајко, зашто браца Сгева љуби нашу снајку сваки дан? Ма)ка; — Тако треба, сине, они су муж и жена. Јоца: — Па што оца не љуби тебе чего кад год уђе у кујну, он љуби Лизу? * Иогодно — Учитељ. — Деде кажи Перо, оченаш, али српски ! Лера. — Оче наш оче наш Учитељ : — Баш си магарац! Пера. (наставља), — Као што си ти на земљи и на небу (ћути) не знам више!!

Детиње. — Мали Јова моли се богу: „Мили Бого, заштити нас и сачувај само још Н "ћас!" Мати: — Зашга још само ноћас?" — Па, мамо сутра ћемо у село!

ступити велика опасност и за вас. и за мсне, и тада би цроаао цео наш илан„, Одгоаори Јакопо. Родриго одчесе .онесвешћену Едиту и ноложи је на ностељу. МоглО се је познати на младоме, ; .пдемићу, коме је Инго нам ^нуо смрт, да бављсље у овом д< лу Дуждеве налате, није остало без ут цаја Ш* његово здравд,е, Од некадањег живог и з д -р а,в о г м л а д.и ћ а , сад је постао' блед чо.векеа уиалим образима, бављење у мрачним, мемљивим и нездравим нросторијама, разне незгодеи нед<»вољна храна, имали су велики утИцај на његово здравље; и само се има приписати његовој јаној црироди, шго се н.ије са евим поболео. Ца и падм, да ће на скоро на стунити час, иада ће се оиростити овог несносног зат.вора, лно! о је доиринела о. држању њј.говог зд [>авља. „Сирота, моја Едиго ." рече он после кратког времена, клсчајући н >ред онесвегаћене. Са то мало речи беше много речено. И тебе оце, и ти имаш да издржиш млоге муке! И ти мораш да се кријеш, а у овим^мрачним и нездравим просторијама ако се бавиш дуже, изгубићеш Твоје здравље!" .

,,Не брините се зато, Монсињоре, она неће дуго остати овде," рече Јакоио. ,,У брзини није могло да буде друкчије, ја сам је морао довести овамо, само да је привремено сакријем од гониоца !" „Једва једном да те видим, носле тако дугог растанка", настави Родригб. „Ти си ми ипак остала верна, то знам! Па баш да су те снашле све могуће опасности, ипак ти неби поколебала/ Радост и изненађење, што смо се сад видили, тебе је сад обурвчло — ти никада ви слутила ниси, да се твој Родриго броји међу живе — — —". „Не будите је из несвести, Монсињо ре." рече Јакопо. „Боље је да постепено долази к себи и да мало по мало размишља о ономе, што се догодило. Она је болесна, па јој то може шкодити !" ,,Ја идем, Јаконо — оставићу је саму," одговори Родриго. ,,Ви имате нраво/ Нека је, нека се постеиено навикне на овај днгађај; нека цостепено сазна да сам ја жив!" „Ја ћу овамо послати Нелу. Нела ће је ћувати/' рече Јаконо. Ми је не смемо оставити саму

1«

,,Она је на нољу у гондоли!"

Јакоио позове Нелу и рече јој да пази на Едиту. Родриго је отишао. Кад је Нела клекла норед Едитине ностеље, Јакопо беше умирен и оде из подземног свода.

XIV. Пустињик Анко Ми остависмо избавиоца Имариног и Адмираловог у оном тренутку, кад је пао у провалију. Кад се је пробудио, он није знао колико је дуго лежао у провалији. Он је чуо неке гласове над провалијом. Чуо је нсовку и велику вику. и то га је пробудило. Пустињик је одмах познао Харамбашу и Ускоке, који су тражили бегунце. Они нису гледали у провалију, него одоше даље. Дакле за њега беше срећа што је пао у ову провалију. Болело га је цело тело, на неколико места тецијаше крв, али он није марио за то. Једино што га је узнемиравало, беше та околност, што није ништа знао о судбини Имаре и Адмирала. Нешто га