Мале новине

вагонима бало је резервоара за гас; рају иозвата све гргдскз начешвае вагони се упалише и екеплозија је била својих округа, к>ји ћа озпчати три велика 4 радника су нашли своју смрг. зароши од 4000 до највлте 20.000 Предионицу свиле оборио је ветар као стааовника, па ће те в^рош ! добија

сумњз; по пго )е сзат у опите уверза I дл раегвараљзм угљзчичачл једиазн.а о њзгози« асшгавшлаа. Њјгозо ог-јна врдо васжој темнература в при

неку кућу од карата; н<»д рушевцнама њезиним сахрањено је 175 лица, већином женских; још 87 налазе сз затрпани под развалинама њеним. * Српско акад. другатво „Зора" у Бечу ирославља 25 годмшњицу свога опстанка приређујући на дан Ов. С<*ве 14. (26.) Јануара 1889 год. бесе дус игранком у дворанаиа „Но1е1/№е18зез Коз". II. Таћогз^г^зве 8. На беееди иева хор „Зорин" под управом друштвеног члана Тихомнра Остојића фидосова, а суделује г-ђица Млрија Јосифовићева и г.г. Влахо Будмааи консерваториета, Мил лн Краљевић Ф хрмацент и Милорад Шлмић техначар. Чист приход намењен је друштвеном Ф )нду. Добровољни прилозв примају ее са захвалношћу. Пре подне у 11 часова на свечаној сдужби божјој, у капели там. царсио! 1 руског поеиааства певаће „ЗЈран" хор под управом Т. Остојића, а но његовој композицији. Распоред беседе је ово: 1, Светосавска несма пева збор: 2. П»здрав председнива „Зоре" М. Паћанца. 3 Д. Јенка: „Химна Зорина" од члааа Јована Радивојевића Бачаћа, пева збор 4. 26 годана и живога из рада. „Зорина а говори прадседник одбора за нрославу Војислав М. Суботаћ. 5 „Меп(1е1зоп '8 Саргисехо Е-МоП". свира ,на гл .совиру гђаца Марија ЈосшФоаићева 6. Д. Јенка: „Шго ћутиш и , нева збор7. Маранковаћа: „Збогом" уз пратњу глаСовира пева г. Мидан Каљгвић. 8. Остојића Тих.: „ Еј , да је мена" пеаа збор. 9. ЗсћтШ: „Српске рапсодије" евира на глаеовиру г. Влахо Будмани, 10. „Поноћ" Ђ Јакшића, декламује г. Мидорад Шимић. 11. Топалоааћа: „Соколи, Соколи" пева збор. Гласовир 1Пвајгхо®еров. Капела г. Фарбаха. Почетак тачно у 7 и по часова. * Особењак. — У Невереу, у Француској, умро је ових дааа милијунар и и мадан в ише Фаб рика. Аугует Женин, који је за живота јако волео екупљати етаро покућство и новац. Бао је Јправи особењак, а тај свој глас посведочио је и евојом опоруком у којој је евакоме од осамдесет и шест Фраицуских округа оетавно по 1000 ДЈнара годишњег прихода. Делове, који би имали припасти окрузима у Алзасу и Лотарингији, оставио Је ратаом минист&рству, да тим новцем н абави оружје, док ти огсрузи не приц адну опет Француекој. ПреФекти мо

ги по реду годашљи приход од 1000 дан. Сзоје збарке оетавио је оеоблњак влроашмл Баарицу и Греноблу, оба своје кућз еаромаеиуа, а сзоме нећаку и још једном рођшу ио 17.500 данара. Рођаца његови имају право купити оба двора после дееет година за 125.000 данара. Педвсетогодншњчца Текелнјануиа.— 21. Авгуета аро пле годале навршало ее рлзао 50. годича од како ј ј вешки рЈдољуб српски Оава Текел^ја зао швао у Будим-Пе«пги завод, у коме се о трошку њзгове закладе аздржазају дароватн младаћа српски, и уирава тога завма реамла је да аа имен-дан тога великог Србнна ове годлне, о с«. Сави, прослави аедесетогодишњицу аостанка Текелијанума, као шги еу да!и име заводу по њег>в)м основачу. Зшодјзовај оеаовао "Гекелија 21. Авгусга 1838 г. а ф >ад за из1рЖ1вањз српских младића у Аусгро- Угарск>Ј ишоси 260. хиљаца фо ^иаата (520 000 дан.) и тај ф )ад мепрестано раете јер се целокупни годишња интереси нз иогроши, већ ее прилаже кап^талу, а кућа Текелајааа у к>јој је завод смешгеа вреда ареко 100. хихада Ф0 ,јината (прзко 200.000 дин.) За овах 50. година од како ТекелИЈанум посгоја, изучздо се њзговом помоћл до 300. Срба, од којих су многи знагнн и угледаа људ: у езоме народу. Сад у Текелијаном заводу има 18. патомаца, Помоћ, к )ју питомци, поред стааа, осветлења и лекарнја, што све имаду у самом заводу, и у готовом новцу добијају износи 300. Фораната (600. диа.Ј ако је патомац аа унаверзатету, а 250. Фораната (.500. дан.) ако су ђаца VII. ила VIII. разреда гианазаје. Поред тога, шго ово доносимо по нашој журналистачкој дужаоста, надамо се да ни ј«дач од наших просветнах завода неће изостата а да ма чдме не ука же аошту сена велиаог родољуба, дич ног Србала, највећег доброгвора сриског народа. "

ВЕШ1АЧКИ ДИЈШАНТИ (свршетак) Ну сад чинј се каодаје гај проблем решен. Хаае из Глазовс предао је лондонскомројал-друшгву своје одиета красгаиазане диЈаманте, које, оа тврда, да је вешгачким путзм нроиз-

вео. И чана се .ча > да

краће ти< је нааатерееаагааје, по шго то аије случај ала каква зааесост. Зј поваааањз вече између провидног а непровидног угљена морамо наночеиута овде једн > испативање немачког »мсичара X. Ф. Взбера о саеаифлчаој топлота угљеника. То је у у овоме: 1| да ее дајаиант на обачној темперагура у једној најбигнијој особина т.ј. у спецнфичној типлота заатно разликује од граФига 2). Да се дајам^нг на обачноЈ та Јоба тела ари виш )ј темаература све више ирибш.кују; и да се на темаерагура од 600° Ц. готово нем1 накакво разлаке лзмеђу њлх. 3). Д >назано је испитавање да угљеаик сзоју заатау про*4ену задрж ша и тада К1Д је уј јдињеиам тако на пр. уједлњзну сумлороугљенлка угљеник је као дијамаати а у другиа као граФат. С озиа знањзм бао би пут који води аролзвођзњу вегнгачка< дијааааага, веа нешго светлији. Трзба п.жушавата, а одвојигн угљеаик из јздињења са су«пор >угљзнаком а где јзмогуће наћи и какзо сресгво, да се тај угљезадр:ка у провидном облику к ш > ба се кроз неко време могао красгазисај таI Прл гоаз треба иаага на уму, да те.«иература од 600 ала 800 стенеаа, када поћиву дијамаат и граФагједно у друг.> прелашга не сме бити взћаНу досад сс није могло наћа теч. носга, која ба за то могла послужати. Т.кав један уснех у најн>вије време од нознатог нам Ханеја у Лондоау саетоја се у томе шго је оа нашао начаа да чврсго тело буде у гасу. Ако се бацч комадић кујаске сола у воду она се одмах раствара т. ј. посгаје невидљива, делаћи из којс се она сатгоја, водеае чесвицз приме у сз и ностану течни. А рпоп нема узрока зашто и какав гас н. пр вазила водена пара, ие расгвара какво чзрсто тело, т. ј. да њеГЈве долаће претворе у гасовито стањо. Пошто се пач ни данас није тако шго носгигло , то Физичари до сад нису ни номншљали на могућност таквог рас> .. . шј у. Глсу. Огледа ланеиаи иоказују врло интерееаагаа резултаг да је то уетавни случај. М*ли листиђи чзретих супсгачца, соли салац-Чума цизкоксида и т д. ишчезавају у јакој комбимираној и загрејааој воденој нара а по свој прилица и у другам гасовима ала при охгађзњу добијају оает свој првашњч облик. Оза астана од врло аеликзје важаосги по наиђз флзлкдл шзнањз. Хааеееодаахпрлхвавгиотамцроблемаовзлгач а<шм иригиску прои^ведеу асло време угљдннк и гас који га раствара, тако да се расгворени угљеник мож > при своме хлађењу кристалисати из тога гаса. То му је испаио за руком. У ср^ћним случајвма нађу се, кад је операција свршера, учеличнимцеЈ вима, где се вршила хрисгазизација, у унутрашњости певи мали, ировидни кристала диваог преливања дијамааског и такве тврдоће, да терају све друго драго камење, на белом усијању они поцрнс и на дуваљци испаре са свим, укратко имају свеособине правих дијаманага. Тако је сгара нробчема решена и хзмија има једну, истина с муком стечену, победу више да забеле;ки. Ол коликог је значаја ово откриће за индусгрију и трговину с дијаиантииа, наје потоеб ио говорити. До сад су само мањи комадићи дијаманата производени а експерлменти око тога тако су скупи, да оВ4 мали дијаманти много пута више коштају него ли природни дијаманти, Ну инак то ће се врзменом изменита и олакшаги, док се процзс око гога из ближз разгледа и прошгудира.

ТР.0ВАЧК/1 ГУ1А-НИК Инглиска тргов. агеиција у Имшу. — Као шго дознајемо, има изгледа, да ће се н& пролеће, по предлогу инглеског конзула г. Бакела, основлга у Њшу трговачка агенцаја, а л »ко може бати н ингл. банка, којама ће бити циљ, да крче пуга инглвској трговини, којој јз иова солун. пруга отворзла . ТрговАчки музеуи у Лијежу. Трговачкч *омора у Ллјежу, огвор<ла је ту скоро један трговачка музеум у взликом столу, која се сасгоји мз два одедења, један за увол, у коме су смешгене мусгре раше робв која са из и цдстрансгв а у Бзлђају увози и други за извоз, еа мусграма оиет оаах белђијсках артикала, за које има прођ у инострансгву. Поред овог лапо уређзног велаког музеја има још и стручна баблиотвка са нарочигим комерцајалнам биро-ом за обавзштавање. Скуи сраск ЈХ вшара ж в.-шодела ца. —Као што нам јављчју, блће у Пашу 1. а 2. Фзбруард ова годане скуи

1зча о ■Јвомеким дијамантима. Оа је инао на то, сриских винара а виаоделдца на коме

Капдар комаидова иацред, и одведе трупу до водених степеница, где стајаше једаа ведиаа бараа. Уврбоваии у!)у у барку и она их одвезе код Арсенала, где су биле сиремљене Галере, које ће се креиути за Сен>. На суву и на Галерама беше велика живост. Хиљадама војнака и мриара маршовало је тамо амо, вежбајући се, а раденици радише и принремаше Галере, Где год је човек ногледао, свуда се је радило, свуда се прииремало за овај иови рат нротив Ускоиа. Савет десеторице наименовао ]е за Адмирала једног енергичног и храброг човека. То баше нлемић Канело, он ће заиоведати флотом , која ће се борити са Ускоцима. Он је наредио све што треба само да Флота буде ]ача и носеднута са доста војника. Нове, уврбоване војникс веџбаше у руковаљу са оружјем. УниФорма и оружије раздели се аојницима. Сила, која ће се борити са Ускоцима, беше велика. На једној највећој и најјачој Галери, која је Ихмала миого топова, нојави се Канело, иоред њега је ишао један стари иогнути човек, огрнут дугачким огртачсм. То беше цустиљик Анко, који је и делом

и саветима нотиомагао Адмирала. иошто је позаавао сву околину Сењску; а ®ако исто и све опасности и иутова куда се је могло проћи, као и све обмчаје Ускока. Храае и остале потребе, беше довољно спремљено на једној нарочитој Галери, која ће у асто ареме служити и за то, да се на љој сместе заробљени Ус коца. Капело је у иоследњој Саветничкој седиица, а у нрисуству пустињика Аака, положио заклетву, да се неће вратита цре, но што победи Усгеоке, разори Сењ, као њихово разбојничко гњездо; и не ослободи Адмарала, граФа МираФијора, и остале заробљенике. Нови је Адмирал спремао јаку силу,. јер је, по уверавању аусгињака, знао, да није тако лако изаћи на крај са Ускоцима; пошто су они имали разна скривена места, пв им је лакше било да се бране; него млетачким војницама да нааадају. Капело беше створен за Адмирала Он је био одважаа и немило тив, кад се је тицало да уништи такве разбојиике. Са Галерама водао је многобројне јаке барке, које могу да плове а ио плачој води; које би дакле лакше могле да

уилове у канала, ао Галере. Сем тога, он беше готов, да ио сазету иустнњнка , употреби и превару. Аад су све нмпреме биле готове, да су сутра дан могле све Галере кренути у Сењ, изјави пустињик да ће биги врло тешко да се употребе тако млогобројне Галере, јер ће нанад од стране Млечића бити узалудна. „Иотина је, моасињоре, да ће се са тако многобројним Галерама моћи опколити Сењ са свију страна", рече пустињик, „иетина је, да ће маоге барке моћи продрти кроз канале и она оаасна месга. али је истана и то: да је њихово пристаеиште угврђено и снабдевенб тоиовима, Сем тога, кад Ускоке опазе толике Галере и барке, они се неће упуштати у борбу, него ће се повући у унутрашњосги где има много оиасних кланаца!" „Ја ћу тада да разорим Оењ, ако се они повуку у кланце/" изјави Капело. „То је истипа, монсињ^ре, то ћете моћи учиаити, али то нити ће имати користи вама, нита рецублици, а још мање трговачкам лађама," настава Анко. „И ако разорите Сењ, опет Ускоци неће бита у вашим рукама! Ако остану у клан-