Мале новине
ће се извршити ироба и оцене вина из разних кра)ева наше отаџбиае. Дознајемо, да је чак и г. министар наро!ве привреде циркуларом својим објавио и страном трговачком свету овај збор наших викара и ми се само радујемо нпо ће наши винарски трговци имаги нрилике да своје понуде страним трговцима извршо без икаквих ведик^х трошкова, а оаот странци да.се иа сам >м ме.сту увере в&љаности наших вина, која су и до сад била оддикована у страном свету.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Лритворени. Ноћас су нритворвви: Владимир Вешсвлћ калфа шустерски због скитње, Стана Максимовић бана ћанка због блудничења, Милован Миловановић из Градишта и Миша Станулк таљигаш због врађе. * ОсуЏни. Нресудама иолицијским о суђени су: Ж )вк > Никшић б. осуђеник Јоахим Ши- к к З Нра|ске, Владимир СтеФановић бив. осуђеник због скит ње и Потар Црнић тестераш за пијанчење и неред.
ПРИВРЕДА (Јарава којои се стрижу овце. — Фридрих Уелсли браг лорда Уелсли-а, који има св >јих добара и у Асгралији а где има силу божлју оваца, изумео је снраву, којом се стрижу овце. Умешан човок може том саравом на даи преко 140 овац« острића, Сирава ни најмање не ош гећује кожу, шго се догжђч ако се овце стрижу маказама. Руска прорачуи за 1889 год — И» Иетрограда јављају нод 1. ов. м. 11рорачун за годану 1889 износи редозне издатке од 9,36^,920 рубаља више но у нршлој години; а ираход од цар«не иреламиниран са 3,570 500 рубаља мање него за ову годину, а нриходи железница такође мање са 5,888 429, рубаља. Редовчи издаци воКи су за 5,338.888 рубаља. С обларом на последши заЈам умањили су се издацл за државне дугове са 15,377.633 рубаља. У име ванредних аз г атака за грађењз железница и нриетанаита урачунато је 34,206. 982. рубаља. У прорачуну миниетарства војног увр ћино јеирема арошлој години 6,329.015 рубаља више а тај већи издатак иде иоглавито на транекаеиијске железнаце. ПРОЗВБЗТА.
ИАУКА Отров и против отрова. — При леечењу онога, који је отрован глав <и ј° задатак: „да се отров, који се још налази у толу, из тела одвоји," или гре није могуће то потпуно пзвршвти „ца се што безопаснијим учини"ито хзмиским једин<њем (помоћу против отрова) или мешањем са другом ма теријом која није тако много шкодљива, најзад разбчаженим израђеним против отровом. Веланце и коре (јелова, врбова и растова) најбоље се употребљавају да се извуче огров; и то беланце, за отрове; минералае киселине и мегала, изузев антнмона а коре за отровне алкалоиде (већива биљн .ог отрова и антимон). За изпацивање отрова може с поља да послужи хлорна вода, супер манген кисели ка лиум и љута средства; осим тога уСчјано гвожђе а у нужхи цигара, машаце. барута, могу се иослужити.
СМЕСИЦЕ Славне пијаиицв. — То је ваћ одавно познато, да нема ни у једној народности в<'ћих иијанина, него што их има међу Н-мцима. М ђутим било је и међу Игалијанцима, Ф^анцузвма и Енглезима људи, који з*служујуда се ставе у ред добрих пијаница. Још се у старом веку сиомињу неке таке елавне величине. Тиберије, Луције, Пизо могли су два дана и две ноћи пити, Дионисије иак издржао је 90 дана. Много је већи број добрах иајаница у средњем веку, од киј-х ћемо овдс споменути само неке : Ш двору херцега иамерског В >зиславаХ 1490, који је и сам био грдна људина, и могао страшно јссти а ј >ш више пити, живео је један човек који га је и у једном и у другом иревазилазио, В рнер од Шуленбурга. Он јемогао иојести једног целог вола, цуно буре раба, а за тим толико пати да би то бало довољно ч^тавом једнои друшгву. Кјд ј • Ванрах од Книирода год. 1551 изабрн за главног ма1стора немачког реда, цриређена је овама светковина, пуцаше и гозба Приликом здравице морао је сзаки гост 00 један сребрн цехар, у који је еручено 8 «1аша вина, нг цу-
шак испразнити. Славни пак пијаница. Вајт од Везанхајма исаао јз таква !р!-Ј пехара, и постао је каиетаном замка. У Франконији некада, кад би друштво весело јело и пило, напунили би се вином иуни пиштољи, одапео би се петак испило винона онда пиштољ иепалио крое затворен прозор. Пехар, из којих се за време здрави ■ це могло, као из ка?вог пишгаља опалити шест пута, гра ио је прошлом веку славпи вешгагс Виљем Хан у ШваЈНФурту. Човечији живог. — Један енглески иесник сравњује живот човечији с преласком преко моста на сто св >дова Изнад једног и другог краја моста лебди једап таман облак. На уласку налазе се много скривених рупа, кроз које гомила људи пада у провалу, чам ногом стране на мост. Ну што се гаље иде мостом све руие нестају све вишеи више, док најпосле сасвим престану, због чега при крају р.-тко кчнед и пропада, који је већ срећ«о мловину нрешао. Овој слици одговара ириличчо искуство у сваки^ањем жив ту. Д казано је, да од 100.000 људи четвртина умре, пре него што је достигла пету го^ину,а половина ш1е но што је достигла 50 год Једна хиљада од њих претуре 80 г., а само њих 16 од пралике догерају до 100 год. ШАМ. Меонло за цркву. Иитали Ш жца: шта еи? — Ш ииц, католик: Па имате ли у ссиу цркву? Иу а»«о! Па колика је? Та може стати тако стотину јунаца!ј * Крштење Христово у Јордању. Питао учитељ на испату ђака: кмша Је то вода Јордан? Ђак: Па к'о дунав! Учитељ. А(и Кад ба ко ушао тако у Дунав, морао би се удавити! Ђак: Е. али Хоистос није био тако луд, он је отишао у пличаг, да се не може удавити. —
ОЛГОВОРИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Стисмунду, Наш. — Прлсгајемо на поднесене услоае. Вројеве 1. Јанаура које још имгмо шаљемо. Пнпљчте обећано. Поадрав.
БЕ0ГРАДСКА Веоград, 7 Јануара 11443 Жига.. . в ј„ 11-50—12 С?вих шљива —.Врашно (леб. нес —.Врашно фино . . —.Враш. леб. сејано —.4967 Кукуруза • 8—9 71 Кукуруз. брашно 12.56 Јечам . . . 8.Коре брезове . . —.Шашарке . . . —.761 Овас 8.1000 Креча . . . , 3.20 5140 Сена 4—4' 600 Сламе .... 2 — 3.511 Сува меса . 70—80 Кајмака .—
гил 7) Г) » » >) П Ћ 1) ))
1ит.
Јабука.. . . Крушака —•Сланине .... —.22 Сира . . . . 90 4898 Свиња . . . 70—80- 40 Лука црна. . . 8 • 2150 Лука бела . . — 25.Арпаџика .. . — .122 Кро«пира . — 9.Л'»ја нетопљеног. —.Ђумура дрвеног. .Ђумура каме >ог. —•793 Пасуља . . .23-26.Ораја . . . .РА8ЕА ПИЋА 600 Вина црна. .14—20 — „ бела . . —.— Комовице. . . —.600 Раки|е меке..23 — 32. „ љуте. . . Шпиритуса . . —• —
ДАНАС ДОБИЛА
1
највовије билијаре из Веча од царско краљевск. Фабриканта САЈФЕРТА и СИНА
т обро и јеФтино крајинско вино точи се у кафани Сарајево па Дзеленом венцу и то бело црно и шизер по 30 п. д. 9,3—3 Дамитрије КрстиК
ц ша, ако мх не похваглте и не иооиЈете, они ће скривени чекати дотле, док се ваша флотд не врати у Веаецлју, иа ће се одмах врагига награг, на брзу рулу начаниће кућице и оаег ће нродужлги разбојнишгво!" Капело замашљено гледаше пред-а-се. У томе ва имаге ираво, Ааио, а рече он. „Дакле само преваром можете доћн до цељч, моноињоре, ако намамате Ускоке да изађу из свог гњезда. Само на тај начаа ва ћете ак нохвагага и унашгага! Нлхова грамзавоог, то Је еретсгво да се нохватају! Пре свога дакле, нужао нам је, да иоведемо и Једну трговачку лађу Оаа троба да иде аааред, а ва еа осталам Галерама, у извесаом раегојању, за њоа! Трговлчла ла^а аравадао треоа да се брапли/ка Сењу, као да ба одааде хгела цроменути аравац! То ће намамата Секоке да азађу из евог гњезда.'' „Ала оаи ће лађу нааасга и ногући сву њеау носаду аре, ао шго јој ми можемо ара^ећа у аомоћ!'' „Трговачку лађу цошаљите пред ноћа ви треба да употребите ноћ на вашу, морист, да брзо идете за њом! У трго-
вачкој лађи ноставите јаку посаду, али тако да је скривена. Посада треба што дуже да издржа борбу и заварава их донде, нод ви не дођете да пресечете пут Ускоцима, у ту уништите! За тим удариге на Сењ свом снагом, јер ће и тамо биги неки део Ускока; Н »ћ је врло уго дна за нааад, и ва ћете постићи жељену цаљ/ А жедате ли да будете сасвим сигураи, хоћет^ ли да уаишгите или иохватате све Ускоке, онда извезите на обалу један део војника, и то аа оно место, које вам ја покажем. Ја ћу војнаие одвести у брда и докле ва водите борб/ на води, ја ћу са војнацнма цродрети до канлје у сгенама, како бах и Ускоцима пресекао пут на суво. Оада ће бага сва у вашам рукама, монсињоре, ни један неће вам умаћи. Оада је пало у вашам рукама разбо.јничко гњездо — Сењ — са свама што се у њему налазе!" „Ностуиаћу у свему по вашем савету, Анко, 1 ' изјава Канело, јер је погнуао да пусгињик познаје све стазе и богазе где се налазе Ускоца. „Ви ћете остати код мене на Галери! 4 ' „Још једну једину жељу имам монсињоре, и једва чекам да се иснуни," ре-
че пустињак. „Желео бих да граФа Ма рафијора и Имару, те иесретне робове нађем, и видим се са њама/ Ако нам испадне за руком монсињоре, да их ослободимо робства, онда можемо са задовољства рећи: да смо извршили цобро племенито дело/" „Надајмо се Анко! И ја тако исто желим, да ослободам граФа МараФИј'ора, који Ј *е тако дуго замео у том ужасном робству, желим да га одведем у Венецију са највећом номпом!" „Нека нам свемогући Бог буде у помоћ!" заврши говор стари пустињик. Сутра дан рано. док се у свима црквама у Ванецаји држало молебствије за сретан свршатак рата и усаех Млетачког оруж^а, крену се Млетачка Флота на југ, да унашти Ускоке и осигура путовање по јадранском мору.
XVII. Пробуђење. Нела Ј 'е чучала у подземном своду норед постеље на којој је спавала Едита. Она се није мицала са меота, амос