Мале новине

12. „Нестагани дечаци" од Ј. М.

певају ученици у 2 гласа. 13. Декламује ученица I. разреда. 14. Декдамује ученкк I. разреда. 15. Захвала једног сирамашног ученика. 16. Химна св, Сави. * Ово је важио. — Хоћемо да проговоримо коју о нашем Врачарском иозоригиту, јер видимо, да нико не зна ни дс оно ностоји свету, а камо ли да рекне коју белу или црну о раду овог позоришта. Толиким листовима овд. ирече је износити, како је овај или онај странац спавао или ручао, и како се у немачком или другом иозоришту престављао оваки комад и како је дочекан — а наше толике ствари несвршене и непознате зврје, јер их њвхов рођени брат нрезире и невиди. Српски лиетови и ве пазе, да виде, шта има у њиховој средини добро или рђаво, њима је преча туђинштина. Врачарско иоаоритте господо, може да вам захвали на „вашој брижљивости око [њега. А та ваша брижљивост жалосна је, треба плакати. Овде, као да се хоће, да покаже врхунац сраекд немарности и непоштовања на спрам онога, што му отвара очи и што га изводи на пут врлине. Само помислите, колико сте га пута иосетили бар да га видите, какоје и како се игра. Да су то какве швапске или чије друге цуцике и шарлатани све би се стекло и дошлр, да пуни цеп безобразним туђинци^а асам да свјучи вишим пороцима. Па зар није то за осуду? Је ли то достојно од Србина, да његови учитељи и васпитатељи уметници, цркавају одглади, а он иде те помаже туђинцу. Намера нам је била ла изнесемо на видик и јавност ово „ Врачарско иовориште" и његов груд и успех у својем раду. Г1ре свега ово је позориштс смештено на «|ЈЈШ лИ)д(1иш ласоху пид „Скупштине" и особитоје подесно за становнике тамошњега краја, којима је Народно Позориште врло далеко. Управитељ овог позоришта г. Михаило ЛазиК, стари је опробани уметник у својој врсти и има већ преко 20 година, како изврсно ради на пољу те, уметности, спремајући, поред образовања публике и нове радње снаге на том иољу. То сведочи и то, што су многи његови ученици, већ постали стални чланови краљ. српс. народног позоришта. С тога, дакле, одајући пошту и признање овом старом нашем учи. тељу и уметнику који се вазда за срп-

ску идеју борио и бори треба братски да помогнемо , да се одржи овака једна племенита установа осо бито њен вредни управитељ који за своје заслуге . треба већ да се одмори од свог неуморног дугогодишњег рада Ово особито важи за врачарце којима је то згодније.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Разбо га во- — У селу Пиштевцима десио се овај несрећан случај с тамошњим једним човеком, кога зову Ђеремантија. Крај пута, у том селу, који води право механи, стајао је један во иовијених рогова. Он је ста јао право као војник и гледао како обилази свет*чак кроз њиву, јер га се бојао. Речени Ћерементија упутио се беше из механе право путем и гледао у земљу, па није ни пазио на вола — убојицу, који стоји крај пута. Таман Ђерементија беше дошао спрам вола, овај се устреми на њега и подухвати га роговима у куковима набије га на рогове и тако га стаде носити. Крв је одмах иотекла и Ђе рементија се обнезнани и нропао би, да га не отеше људи којк су му дотрчали у помоћ, Тешко ће преболети.

стране вести Иокушај самоубиства, — У Бечу се десио пре неког времена овај чудан случај. Једна жена из доста угледне породицс покушала је да изврши самоубиство над собом и својим осмогодишњим сином. Она је изашла са својим сином ван вароши и дошла у једну реку, и ту гледала да јој се прво дете удави па онда она. И доиста у дубоку и ледену воду гурнула је својег осмогодишњегсинчића да се удави, пе онда и сама с њим пала је на дно.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Сра. Нов." доносе од 8. Јануара овај указ: — За писара треће класе министарства народне привреде, постављен је Јулије М. Михаиловић, Ханџарлије писар четврте класе истог министарства. ТРГОВАЧК у) гласник Руско-франц. банка. — Из Париза јављају, да се тамо акционари руско Франц банке, спремају на општи збор. ко;и ће држати у Паризу 8 Фебруара ов. г. На томе ће се скупу претресати досадашњи р-д те банке рускоФранцуске а уједно и то, да се повиси основни капитал банчин од 10 на 20 милијуна динара.

више балканских народа. У последње Видећи какојој се дете ужасно мучиЈвЈземе изашле су три свеске тога ме

и даии, то јо ) таки итуесе срце; се предомисли и из свег гласа почне викати за помоћ. На те дотрче чувари и други људи и избаве и дете и његову несрећну мајку, који су већ биди у несвести и укочени. Добром негом и лекаријама поврате се из свог несвесног стања али се сумња да ће остати живи. * Холапски Краљ —Понајновијим гласовима из Амстердама, краљ се једнако налази у несвесном стању Ње гова бодест и то несвесно стање јако задају бригу његовој породици а особито његовој жени, која по сву ноћ бди над њим.

полицијски гмсник Притворени : Ноћас су притворени: Петар Лаковић из Аустрије и Јован Јовановић из Крупња због скитње. * Осуђени: Пресудама полицијским осуђени су; Велисав Бешевића из краљева, Албин Тресл машиниста из А. угарске и Чедомир Поиовић кал®а пекарски сви због скитње.

белешке књижевне и уметничке Швабе о Далиацији. — У Бечу одавно излази један научан месечни часопис „аустро.угареки реви", који се понајвише бави научном грађом јужних народа, а међу оаима понај-

ТЗоЧНоГ" Чагзиииса, Ј ћојмма ор говори о етнографији Далмације. С тога је за сваког Србина, а особито за сриеког научара; важно и од иреке нотребе, да видм и проштудирв ову студију о нашој милој покрајини које су написале Швабе. Можда ће у њој наћи научар неке особите до сад непознате, грађе о овој сриској земљи. * Милорад П. Жанчанин и српсконародно нозориште, — Читаоцима нашег листа, биће, можда, чудновато, што се ми тако често дотичемо српског народног позоришта и његове управе, т. ј. г. Милорада П. Шапчанина. Та, за име Бога, како не бисмо

то чинили?! — „Мјешина гријеха" препуна је. Било како му драго и разумео, који како хоће — ми морамо остати доследни себи и свесни свог задатка, пропраћујући сваку појаву у нашем друштвеном и државном животу, са свим непристрасно. „Оригинал. Нанисао тај и тај". „Славно!" „Превод с Француског или с немачког. Дивота у Вога!" „Узорито!" „Оригинал; први пут." „Бар ио чувењу — ненадмашно!" Чујете да говори свет, који ужива у позоришту и води рачуна о њему. Али, јадна им слака узоритост и ненадмашност, а гледапи оригинал или нревод, нрви или цотоњи цут —■ кад је у иозоришној дворани хладно, као у каквој средњевековној тавници!.. Уђете, рецимо, унутра и одмах наилазите на непријатност. Под капом да сте, забрањено је; зимеки капут ако га имате) смета вам, а и „није у реду", па муке живе! Сад томе цридодајте још то, да још у првом чину почнете ударати зуб о зуб лепо вам иде!.. Заизта, имали смо ирилике, да видимо и тако што, да гледаоци устају у по преставе (што је одвећ паметно и сваке хвале достојно( и иду кући, заричући се, уз гред, да до топлијих дана не ће н и завирети у тај „београдски Сибир." Шта то све значи?!!! Питамо управу, озбиљно. „Штедимо на ова оскудаа времена." Одговориће нам, можда, управа. Хвала уирави на тонлом иагриотизму, али ипак не можемо пропустити, а да не приметимо, да је та економија — дивља економија. Та, за име света, храм Талије (да се поетски изразимој није ваљда теолошки семинар, а још мање манастир! Унрава ће, без сваке сумње, ово боље знати. На завршетку, не заборављамо, да од свега срца честитамо г. г. глумцима шиартанску издржљивост. . . . Од морања грђег Бога нема ..

НАУКА

Да не боле зуби. — Неколико капљица хлороФорма у памуку метнути у шупљину поквареног болног зуба, ублаже за дуго време бол зуба. Али је ипак боље држати на шупљем зубу крпицу умочену у хлороФорм тако, да иара иде у унутрашњост зуба. Од користи је често камФорован хлорофррм. Ну смеса хлороФорма и тинкту-

слободно мог&о свуда да идем, и да избављам оне, које сам љубио!" „Па тако нсто појавио сн се тада и мени?" „И тебн такође! Али сад чуј како сам спашен од смрхи! Кад су ме жбири, оне страшне но* и, у којој сам био жртва Инга Фоскарија и Карла Брабантина затворен у Дуждеву палату, дакле, кад су ме жбири извукли на мост уздисаја; и, кад су ми натакли кукуљицу на главу, па бацили у реку Орфану; онда сам онесвеснуо — и нисам ништа знао за себе —" „Грозно!" новиче Едита и покрије лиде рукама. „Кад сам дакле био бачен у реку и поново изашао на површину, ја дођем ма јго к себи и у борби за живот, ухватим се за некакав чврст предмет, да би се одржао над водом. Ни еам ни сам знао шта се збива са мном — био сам у несвесном стању. Одмах после тога, снага ме издаде, и ја поново потонем — шта се пак носле догодило' то знам из приповедања старога Јакопа. Он је са својом гондолом дошао близу мене — видно је да понова, и са тешком муком испаде му за руком да ме извуче из воде и намести

у своју гондолу! И <>н сам — као што ми рече — држао је да сам мртав — али још че беше изашао носледњи уздах из мојих груди! Јаконо скине везу са мога врага. Он ме положи у гондолу. Пошто је њагова дужност била, као ловца мртааца, да свако тело, које је бачено у Орфану, вади на ње, то и он сам с почетка није обраћао пажњу на мене. Али кад је вндио ко сам, он нехте да ме носи на мртвачко острво, него дође у нодземни свод, и ту ме положи на једно старо једрило. После тога он покуша да ми поврати живот. Мокро одело скине са мене и навуче суво. Његов покушај сретно испаде за руком! Ја дођем к себи — био сам спашен од извесне смрти!" „0 ! Благодарим, благодарим од свег срца, староме Јакопу за ту велику услугу!" рече Едита склопивши руке. „Ја сам био жив — али нико није смео да зна за то, нико није смео да ме види." настави Родриго. „Па и сад не сме нико ни да слути да сам ја жив, иначе сам изгубљен! Ја сам остао овде, крио сам се овде! Јакопо и Нела бринули су се за све, што ми је било потребно. Овде сам требао да сачекам згодан дан, па да

несретнике, који су се заклели да ми одузму живот, новучем на одговор!" „Брабантино је мртав!" „То знам! Али је Инго још жив, у његовим је рукама сва сила! Он и не слути да сам ја жив, он и не сумња да ћу у згодном присуству стаги нред-а-њ; он и не слути да сам снашен од смрти! Јакопо је верно одржао заклетву, коју ми је ноложио да ме неће никада издати; а и ти, Едита, мораш дз ћутнга! Чим изађеш из подземног свода, мораш да ћутиш као залив на; јер од ћутања зависи све и сва!" ,,Та то је најлепши час у моме животу, Родриго! Ја те онет имам! 0! Сад ћу са новом храброшћу свему да пркосим, ступићу у борбу са оним варалицом, каји има сву силу у рукама! који виада у Мљетцима и кога сви сматрају за правога Виргилија МираФијора!" Родриго загрли Едигу к нригисне је на своје срце. То беше свечани тренутак виђење, изненадан састанак после тако дугог растанка. Мећу тим је Нела неприметно дошла до малог прозора на нодземном своду. Из-