Мале новине

ре оаијумове или хлороФорма с креозотом и то у једнакој количини, в;)ЛО је добро срество кад боле зуб. Креозот може се скоро увек с успехом употребити. А може се он номе шати с ио више хлороФорма или опијумом тинктуре и тако метнути у шупаљ зуб, а то је врло познато и чувено срество. После тога зуб истина мало боле али за мало иа умине са свим. Ако је зуб много шуиаљ и бол вр ло велики, онда је добро срество смесу из 6 центиграма камФора и опијима метнути у шупљину зуба. Ако се смешају једнаки делови хло рала и камФорног нраха, постаје једна течност сирупаста, која метнута на зуб истина ублажава зуб, али је много боље дејство кад се тиме умокри памук и метне у шуцљину зуба. Минерални отрови — Од минералних отрова најчешћи су олово, бакар арсеник, жива, фосфор, јод и љуте отровпе киселине. У већини случајева где је ко отрован овим минералним отровима уиотребљује се млако млеко, вода помешана са беланцетом, зејтин (само у случајевима где је ФОСФорни отров не употребљава се зејтин) да се спречи распростирање отрова. Кад је ко отрован арсеником онда против отрова, који сиреч .ва даље раснростирање отрова, јесте: млеко, млака сладка вода или медна, зејтин, млака и чиста месна чорба и у 011гате слузаве ствари. У случају, да је ко отрован живом одмах ваља употребити какво слузаво јздинење, да се сублимат безопасним учини, а то је обично: лвчно беланце (свака два минута ио једно с многом водом номешано) у недостатку беланцета употребљује се млеко или каша. Против отров, бакарном отрову јесте: вруће беланце разблажено водом, магнезија, млеко, ФерисулФид, и гвоздени ирах.

ПРИВРЕДА Жрље ОД во &а. — Марљрва домаћица не ће никад прати рубље умрљо воћем, док најпре ове мрље не уклони, јер се мрље саиуном само боље утврђују и онда их Је доцније теже уклонити. Истина неке се мрље оперу врућом водом, ако се одмах то учини За вађење мрља од воћа најбоље је срество хлорна вода и то овачо: Успи '| 4 ®ун. свеже хлорне вода и 3 | 4 литра велики суд и мешај прутићем, пошто успеш мало. мало За тим напуни

пун суд воде, промешај и остави на миру. Сутра дан или кад се избистри течност, одли је. Онда можеш је употребити, јер чим носпеш мрље њоме, нестане их, иошто их још водом опереш, али без сапуна.

СМЕСИЦЕ Зна човек „вјерују ". — Окружни начелник у С. крстиће једном дете. Поп му рече: изволите господине куме у себи очитати У1 вјерују и . — Не г. начелник, да се покаже пред попом, да је и он у вери јак и да знаде символ наше вере поче на глас говорити „вјерују*. С почетка је ишло којекако, али тамо око среде замуца високоучени и иобожни г. кум. те ушепртљи, па све тишије, тишије и стаде гутати речи, мичући само устима. Када је држао да треба већ да се вјерују оконча, а он онда опет гласно проговори и заврши: „одлукаваго". На здравље! * Дуго вечерње. — Свети Јован пао у суботу, а поп са учитељом седи у највећем весељу за столом у нека домаћина свечара. Текоко доба вечврње рећи ће поп: Ајде , чо у цркву, да што пре свршимо вечерње, али учо, пази, само онако „во крацјех ". Те поп рече: Благословено царство, а уча одговори Амин и одмах поче; Вуди имја Госиодне. Пои се убезекну на претерану девност учину у скраћивању вечерње, те ће на учу: Та шта наопако, зар баш тако? „А јадан уча, да је и то дугачко попу, рече: ја краће не умем, па ма шта било!- ШАЛА. Како гађрју острагушеЧ — Хвалио се аустријски хусар, како су на Кенигрецу само хусари били јунаци те нису бегали, него су још пробили крило Пруско. — Један ће му ириметити. Па како да ниси бегао, кад те ето Пруси ранише остраг. Хитлени хусар ће њему: Море, зар незнаш да Пруси са острагушама пуцају!? Расејана госаојица. У друштву се повео говор о животу, судби, удесу и т. д. Упитаће и неку госпојицу из друштва (која се нешто расејала:) какво је ваше мњење о животу, госпојице?

Она: ја мислим, био човек жив или не био, само нека је здрав! * Баба не тражи више од 60 година. — Питали бабу. Хоћеш ли се удати за чика Јову, има 60 година? Она: Ја нсмам ништа против 60 година, али, зар ко не би могла то поднети да буду двојица по 30 година па и то је 60. * Кукуруз скаче. — Дошао чивутин у село, а сељани га питају: Чиво, скачо ли кукуруз, да одгонимо који товар у варош да ти нродамо? Чива: скаче, богме, скаче, Сугра дан дотераше многи сељаци кукуруз а чива даје сгару, нижу цену. Сељани: Па ти нам рече јуче да скаче кукуруз! Чива: Па скаче, да; ено мој ком шија Пера кокао јуче кокице, па није да скаче из решета, већ се просица! * Доказ. Тврдица: „Молим, вратите ми моју билету", Кондукхер: „Шта ће вам сад?" Тврдпца: Да могу казати, да сам се возио на жељезиици". Кондуктер : „Ну, па то м ожете и без билете казати." Тврдица: „Да, али ми без билет» не ће нико веровати. * Безусловно веровање ' Учитељ: „Милане, каквог је облика наша земља?" Милан: „Округлог!" Учитељ: „А од куда се то зна?" Милан: „Па ви сте сами ту скоро то казали." Ђак: „Г. нроФесоре! Један миш! један миш!" Професор: „Јоване, ви сте најјачи, отворите врата и истерајте животињу напоље!" п Малер и . „ПроФесор Н. био је необично расејан. Идући једанпут улип/>м био се сасвим уд^био у своје мисли, па како није пазио он се судари с једном кравом, која је баш туда пролазила. скине брзо шешир рекавши; „Молим по хиљаду пута за извинење: Ну услед смејања оних, који су то опазили, цроФесор опази шта је учинио, иа се целог иута љутио због те своје неиажљивости. Због тога се онет изгуби у својим мислима тако, да се у другој улици сударио с госпођом једног свога пријатеља. „Свети боже", новика проФесор, коме се још непрестано крава врзла по глави — „зар је опет та животињату?"

О^ГОВОРИ УПРАВЕ г. Мијајлу Јовановићу. Прокупље. Вројева од црошле године немамо, 4. динара урачунали смо као претплату унапред.

ГЕШАЦА

БЕОГРАДСКА Београд, 7 Јануара 11443 Жита .. . в | 0 11 50—12 Сувих шљива —.—■ Брашно (леб. нес —.Брашао фино . . —.Браш. леб. сејано —.4967 Кукуруза • 8—971 Кукуруз. брашно 12.56 Јечам . . . 8.Коре брезове . . —.Шишарке . . . —.761 Овае 8.1000 Креча . . . , 3

гил Т) п Ћ

5140 Сена 4—4

Т) Ћ 1) Ђ 111

600 Сламе . . . 511 Сува меса Кајмака Јабука.. . . Крушака Сланине . 22 Сира . . . 4898 Свнња . . . 40 Лука црна. . . 2150 Лука бела . . Арнаџика .. . 122 Кромпира . Лоја нетопљеног. Ђумура дрвеног. Ђумура каменог. 793 Пасуља . . .23 Ораја . . . —

2-3. 70-

. 9070—80- 20 80

-25.—

9.—

-26.-

ДА СЕ ЧИТА Стављам до знања штованој публици да сам отворио ново направљени Зимњи Салон који је најукусније намештен и декорисан нарочито за Свадбе и Вечерње Забаве. Салон за игру дајем бесплатно. Како укусна Јела, тако и добра пића, даваћу но умереној цени. Ручкове за свадбу. С ПОШТОВАЊЕМ Пепа Јовановиб, угоститељ код „Скупштине" 12 1—4

гледало Је као да нешто пази

да прислушкуЈе нешто! На један мах притрчи до лампе и брзо је угаси. „Шта то радиш, Нела?" упита Едита. Нела приђе до врата код изласка и пошто се увери да су добро затворена, лагано се врати тамо где су стајали Еди та и Родриго. Они су приметили да је Нела опазила нептто неприметно. Кад је дошла близу њих, она покаже руком на врата, која је напоље на водених степенида. „Мир! 1 ' шапуташе она. „Ни гласка, Сињорина! напол,е су жбири!" „То се тиче мене!" шапне Родриго. „Они би радо ухватили Сен на мосту уздисаја, они су толико пута посели све излазе и улазе у Дуждевој палати!" „Изађи одавде, иди из подземног свода," мољаше Едита Родрига. Нела се поврати код прозора. ,,Бојим се да нису жбири посели и страну, где су ходници, 1, рече Родриго. ,,На онда нема за тебе никаква излаза?" „Има још један ходник, који није поседнут! Не брини се за мене, Едита! Сад с Богом/ Нека тс штити света Богоро-

дида/ Ми ћемо се видити, скоро, кроз кратко време!" Родриго се увије у старо једрило и изађе без шума на стражња. врата, која су водила у ходнике Дуждеве налате. Едита оста сама са Нелом, која се беше нривукла код прозора и слушала шта се догађа напољу. „Сињорина!" шапуташе Нела. Едита приђе ближе Нели. „Они траже меее?" упита Едита. „Не плашите се, Сињорина! Они не смеју овамо! У целој овој околини до реке Орфана, нико не сме да се цриближи!" У истом тренутку неко покушаваше да отвори врата с поља. Врата беху затворееа. Неко је лунао. Нела приђе вратима. „Шга ћеш Нела?" унита Едита шапћући. „Не отварај врата!" ,,Пустите ме само, Сињорина, ја знам шта радим," одговори Нела, ,,Они не знају да сте ви овде, они вас нису видили; ја сам угасила лампу баш кад је требало!" Још јаче чу се лупа на вратима. Нела брзо отвори иста. „Шта тражите овде?" повиче она од-

важно. „Зар не знате да нико не сме о вамо? Нико не сме да се приближи ни овде, ни реци Орфану! Ја ћу одмах да позовем мога оца — —" „Хајдете даље одавде! 4, дераше се проСЈ *ак Песари. Он је звао жбире. „Она има право! У подземни свод не сме нико да иде! 4, „Ми смемо да идемо свуда?" новиче један жбир и хтеде да уђе у подземни свод. Нела му припречи пут. „Оче!" повиче она гласно. „Одите брзо до капетана Бембо! Овде су дошли неки насилници и разбојници — шта ли су! Хоће силом да уђу у подземни свод!" Одважност Нелина као да имађаше упечатак на жбире. Песари се труђаше да их уклони од овог места. „Хајдемо само даље!" шапне он жбирима. „Ми ћемо засести где у близини!" „Та ми ћемо опет проћи хрђаво са овим просјаком!" рече један жбир. ,,А зар се бојите од те девојчурине?" рече други и нокаже руком на Нелу. ,,Та то је кћи ловца мртваца ." рече трећи. ,,3ар и она зановеда овде? '