Мале новине
г Г
јхжот 1 ™-——— . "■ ;•*&&•'№? — ':_..... _ . ^.. ... ВРОЈ 19 ' Веоград, ЧетвртавЈ 12 Јануара 1889 ГОДИНА II. """ двал пЈдз!!™ 0 ]емЈп?Г " " ЛШЕ шт~ т„ 7,"л л~«7| I »- Г""ГГ""" — ШШ Ц II I II II II ^ " ' Б вограду Обмнћевввнац «р. 1 и Васннаул.бр. «. на годину .V *\ 1! . А . . 12 дин |ш| II || Г М 1 I К М | Може 06 цретддати ти и"код риију ш,ш та ? д,«пј* на по године . 6 дин | § | $$*% # | Ццд | | ЦЏЈ I I 1 I Цц ЦЕНЕ ОГИАСИМА мргечно сеца 1 ™н на прв0ј ет Р ани °Д Р ечи 10 пар. д., а на четвртој * , _ 1 ОД петит реда 10 пара динарски. 1Е РЕТ1Т Ј0ШШ1 . Д ИЕВНИ ДИС Т ЗА СВАКОГА ГДЕ1НЕ 2Е1ТОТ8 (РЦГШЈШЗН к 111КУ1Е НГАЗИИВАЛрц 8а свако Оглашење плаћа св држ. таксе 20. п. дин . рЦГВЕЋИ ОГЈХАСИ ИО ИОГОДВИ
ИРЕТШТННЦИ1 ОВД Признанице смо дали разносачима, с тога молимо, да им сеположи иретплата. Уреднишгво, администрација и експедиција Васина улица број 6.
Молимо све наше претплатнике из унутрашњости Сроије, да нам до 15 јануара пошаљу претплату јер тога ћемо дана 9 свакоме без разлике који не обнови претплату, лест обуставити. ТТ СПУШТЕНЕ ЦЕНЕ 3Д ЦВЕЋЕТТ Код Карла Перола добива се од сада: 1 ружа 60 пр. дин. 1 камелија 80 пр. дин. и остало цвеће јевтино. — Зумбул у саксијама у свима бојама 1 ] | 2 —2 динара! ДЕЕЕВНШС
КАЛЕНДАР Православни: 12 Татијана муч. Католички: 24. Тимтеј Сунцс излави: у 7 час. 32. м. пр. п. залази 4 час. 54 мин. Прва четврт 26 у 10 часа 19 мин. у вече.
Дукат , Наполеон
К У Р с
5 67 9'54
РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИ СТАРСТВИМА Мин. унутрашњих дела: Сваки даи нре подне од 9 и но час до 12. и по подне од 4—5 часова. Мин> иностраних дела: четв^тком од 11—1 чаеа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и прабиика. Миносст, гхравде: Оваког даиа од 9 и по часоза до нодне. Минист. грађевине:, ' ваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. нросвете а цркв, де.ла: Петком Од 11—12 час пре подие. Миниет. нривредс: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторннком и иетком од 10—12 пре подне.
РЕД ЦЕКЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привелигована пародна банка: Понедељак, среда и и етак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и гатедљу: Поиедељак и иетвртак. Српска кредитна баика: Понедељак, среда. петак а субота.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Ирестава и забава с играикож У корист "Друштва св. Саве", ириређује у каФани код „Скуаштине " угоститељ Петар Јовацовнћ. у суботу 14, Јан. (на Св. Сапу) зрбаву с игранко.ч уз добровољно суделовање Врачпрског иоаоришног дууштва, које ће тада престављати Крст и Круну историјски комад из прошлости срнске од Ј. Суботића. Улазна деиа за самца је 1, 50 дин. а за породицу 2. дин. Добровољни прилоаи у корист „Друштва Св. Саве" цримају се са захвалношћу. Почетак је у 8 час. у вече. Семо позвани имају пристуна, стога ваља иозивницу при уласку показати. Како је ово врло племенит циљ, ради којег се даје поред Забаве с игранком, још и арестава, аашег већ нознатог врачарског позоришног друштва, — то држимо да ће београдски свет у што већем броју посетити ову забаву, чиме ће, поред разних забава тог вичера нотпомоћи евојим доласком и „друштво св. Саве." * Иисмо Њег. Вед. — Његово Величанство Краљ добио је писмо од Њсговог ВеЈгичанства Цара Вразилског, којим Му јавља, да је његов унук, Његово Височанство нринц Јосиф пре минуо. * Изабрана коиисија — Ужи уставни одбор смао је јуче своју ирву седницу, на којој је изабрана комисија, која ће до 15 Фебруара израдити пројекат изборног закона У ту комисију ушла су ова господа: 11. Велимировић. Стојан Бошковић и Марко Стојановић Да би се изборни закон што савршенмјм израдио, »осла^а су нека госпо-
да на страну; где ће те ствари боље проучити, I оје се тичу нашег изборног закона. Тако су г. г. Милован Миловановић, Живан Живановић нослати у Данску, Белгију и Француску, а г. г. Јован Ђаја и Андра Ђ фђевић у Грчку. За секретаре ужег уставног одбора изабрати су г. г. П. Савић и Стојан М. Протић * „Ратник" војни лнст, којп је издавао главни ђенералнггаб, чујемо, да је престао излазнти. * Молитву, пссму Војислава Илића, комноновао је наш чувени комнозмтор г. Јосиф Маринковић. Чујемо да ће та композиција изаћи у иовосадском листуј „Јавору."
СТРАНЕ ВЕСТИ Самоубиство. — Из Париза јављају да се у једном хотелу нашла два леша људска. Оии су били један до другога, опружени на аемљи. Одмах је полиција дошла на лице места, лешине су однете у Морг, где ће се по свој прилици констатовати самоубиство, које је отровом извршено. Убица. — Из Њујорка многе новине пишу о једној грозној дичности, која носи име Исак Вили. Он је ухаишен први пут зато што је убио своју жену, но и затвара се измакне и нокуша наново да изврши једно убиство. Шсф нолиције, ухвативши га на делу, покуша да га одвоји од своје жртве; алн Вили опали на њега из револвера, ше® полиције простре се на земљу колико је дуг. Вили наже бегати. Ну у том се доста света скунило; кад је видела светина ово убисгво нададе се за њим и пошто га ухватише, обеси га без игакве истраге и церемоније. — Баш по американски! подж-тк
Т Р 0 Б А Ч НАПИСАО Ем. Габорије превео М. А. Рашкови^
(наставак)
(7)
Гостионичар Хугонс је човек, који добро нознаје нотребу времена и испунио је један део своје куће сваким изобиљем, и ако је при земљи држао најгору каФану, у коју су долазили најонаснији људи и што је рђавије нме доби^ала његова радња, у толико је више осигуран био горњи део, где су долазили
благо-
родници ш велике госпође, које су овде долазнле да избегну све могуће ннтриге које би могле нроизићи. Можемо овде нриметити, да г. Хугонс није оскудевао у муштеријама и то таквих, да су му суседи и ако нису волели његову радњу, опет завидили због силног новца, који је морао зарађивати. Заиста при уласку нн највештији посматрач не би могао помислити на ужасну промену и разлику, која постоји између дољњег и горњег спрата. Доле беху зидови црни и влажни, столови нрљави и поломљени, а под, тотово исто тако каљав као и улице, а степенн који се виђаху могли су по изглоду водити само на таван. Одмах на десетом кораку стененице су се изненадно промениле, покретна вра та беху најфиније омазана и изнутра су се затварала, а чнм би се та врата отворила, настаје одмах чудо, ограда око стененице беше од најфинијег дрвета, дебео ћилим беше свуда застрт а прозори најскуноценијим зсвесама. Маркиза као што смо напред напоменули устрчала је брзо уз стененице, и на крају ходника отворила је мала вратанца и ушла у собу, коју је домаћин Хугонс
брижљиво за њу снремио. Мирисава свеће гореле су у свећњацима, ватра у камину, а у углу собе на мало сточићу од ру жичног дрвета беше вечера. Пажљиво је закл>учала врата, скинула огртач и маску, и променила своје каљаво одело са нримамл>ивим „неглижбом" које беше спремљено у њеној соби за облачење. Дисала је слободније, и јаспо се видело, да је носле преоблачења била као у својој кући. Привукла је наслоњачу ближе до ватре, опружила лене ножице са кадиФеним ципелицама и уживала у топлоте ватре. Маркиза де Бринвиљ беше тада у нај лепшем цвету своје младости, беше омалена, али дивног стаса, лепо округло као детиње лице и очаравајуће лепоте, са којом је Ларгиљ много лнкова удостојио, које је сликао. Њене благе плаве очи беху по кад кад пуне љубавног жара, а по некад меланхоличне. Између румених усана виђаху се два реда бисера. (наставиће се)