Мале новине

Ведичавство Краљ с Нзег. Височанством Краљевићем Александром. Њег. Вел. Краљ пошто су нрочитана имена оних, који еу награћвпи за изра* ду темата руковао се с њима иохва*ливши их у неколико речи, за ти« похвали и невачку дружину „ОДилић" на њеном леиом иевању, на онда оде с црестонаследником.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ И мушко и жеаско! — У селу Лепеновићу, на пола часа од Круаша живи осмогодишње дете неког Сиасоја Веселиновића, за које се не може рећи ни да је мушко ни да је женско\ Међу тим има обележје и за једно и за друго. Нриродни женски уд постоји као и ко( осталих Езиних наследница. Ненриродност је само у томе, што је ко* овог детета од 8 година (!) уд иокривен маљима. као бркови код 20. годишњег младића. Међу тим, више женског уда, постоји и мушки уд потпу но природно развијен, на који и мокри, Отуда му родитељи закључују, да је мушко. Ну то се, разуме се, од стручњака не би констатовало, јер жила нема природне чврстоће, а мошне (јаја) стоје уноредо с кореном уда. У осталом је дете потпуно здраво и развијсно, али је више наклоњено природи женских него ли мушких. Родитељи крили су то своје дете и нико није знао да је такво. Па сад тек после 8 година дознаде се за то.

ра штоје дошао међу нас Србе. Многе наше чувене вештакиње на гласовиру беху му ученице а и самој господи што су покренула ту мисао био је дуго времена учитељ. Штета је само што нриређивачи немају довмљно података за ње.гову биограФију али како веле обратнће се у своје време г Јенку да им он у том послу помогне, као његов најбољи цријатељ извесно ће бити у стању да им даде нужне иодатке. ТТТго буде доц-ЈИје јавићемо.

Уредништво је добило молбу да штампа ову нотицу : ГОСПОДИН МАРКО ВЕЛИЗАРИЂ И БЛАГОДЕЈАНЦИ I. БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

СТР а НЕ ВЕСТИ Поводом Јеиковог јубилеја. — Не колики^нријатељи музика у Новом Саду договорили су се да арославе педесетогодишњицу вредног и ваљаног али на жалост већ заборављеног музичара Морфидееа. Један наш пријатељ упитан је писмом од нриређивача те свеЈД^ вине; били се могла овдашња пев месту одазвати наша млада али вред на дружина Даворје која је већ делом показал* како високо уме да цени заслужне људе на музичком нољу и то тим пре, што има у свом кругу људе способне за ириређиване сличних светковина као и с тога, што је МорФидес био врло добар нријатељ њиховога хоровође г. Јенка Вез сумње ће и сам г. Јенко порадити на томе а надамо се да и остале пев. дружине ве ће изостати. Како ее у писму што га је наш пријатељ добио, вели, Морфилее је био један од првих музича

Данас, кад све српске школе, целокупна школска омлвдина, слаии и преузноси првог учитеља и највећег добротвора и свеца срнског — не би требало, помислиће когод, баш данас д"рнути у најосетљивију жицу једнога наставника, но ја вечим, да баш данас треба. јер и ако "е свети Сава евеопшта слава школска.инак се нађе да данас понеки слављеник — ученик, го и гладан, без икаквих срестгва за живот, што му је најнужније и као живом створу и као ученику — уздише и проклиње виновника и унраво творца такове његове клете судбе. У београдској I гимназији, не знам како је у осталим разредим^, али у IV разреду, било ]е иочетком школске године неколико благодејанаца са стране. дакле изваа краљевине, они су по уверењу њнхових другова (а ученици најбоље могу оценити рад, знање и дар свога садругара и свога наставника) међу најбољим ученицима у томе разреду. Госнодину Велизарићу прохтело се ваљда, да се мало нашали са својим земљацима, те он при решавању некога задатка из Алгебре, кра— сјоО - ( швх г д(ј о) 53 десет минута добијупо2; ради поправке опене није их даље прозивао, и тако сви изгубе благодејање. која им је била сва и једина помоћ. Немајући овде ништа и никога, неки напусте тај завод а неки и даље остану да их и даље г. Велизарић, поји знаљем математичким; но зло је једнима и другима; они који су осгали, опет имају слабу оцеиу из математике, и тако су изложени највећим неприликама. Госнодин проФесор имио је част изразити се једном нриликом овв-о: „Којихоћеда је благодејанац, мора знати мој нредмрт као

и ја и , ово су речи господина Марка Велизарића. Кад би и друга г. г. проФесори тако радили, ондаје сигурније но сигурно, да би наше гимназије у скоро иостале аристократски средњи заводи што ће можда, на жалост, и бити у скорој будућности. Питам ја госиодина Велизарића, да ли је иједан од ових благодејанаца гори, било у учењу или у владању од оних ученика гимназије, иоји су му по 10 до 12 дуката за стан и рану месечно плаћали, па они некако, са свим случајно. увек имају бар добру оцену? ! !*). Нека је на част поштованоме господину проФесору, ја му не завидим, али ме боли патња и мука и растеривање ових сиротана. Такви смо ти ми Срби, кад се не тиче наше кесе и коже, и нама једобро, онда се не сећамо ка;;о боли неправда, коју другом учинимо. Надам се да неће остати само на овоме.

40. Француску — 31, Румунију, Бугарску, и Србију око 1. лит. на човека. X.

14-1-89. Београд

ФОНД ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИНА ХДЈДУК - ВЕЉКУ. Србине Од твоје дарежљивости зависи да се од заборава снаее историјско место на коме је непријатељско зрно угасило живот једноме од највећих јунака на ших свију времена бесмртноме Хајдук Вељку у часу кад је сиасавао до мовину Марта 1888 године. у Неготипу Одбор

ТРГСВАЧКИ ГЛАСНИК

-|ТУАТГ^ЛТ1 ир. год. оијјо )е свега ои. »ш нив. »авола (пивара.) У истим скувано је 173.486.089, хектол пива, од ов<>г највише додази на Немачку (26.143. пиваре, 44.988.195 хектод.) и АустроУгарску ( 1979. нивара, 13,418.110 хектол) По потрошњи пива, долази на Баварску на 1 ччвека 248 литара, Виртембершку — 218, Енглесгсу 125. Аустро-Угарску — 121. Герма нију у опште — 73, Швајцарску *) Ако жели г. Марко дознати име писца ових редова може се известити у уредништву „Малих Новина - ' да ме не би назвао безимгним. ТТЖТ о ппра V

1ГЖг

се не кајете, Светлости! Наш малочашњи разговор — ваше речи, као да ниеам прави Виргилијо МираФијоре, — сматраћу тако, као да их ни изговорили нисте — —" „Приближује се решавајући час! Ако буде Божија воља , повратиће се граФ Орест МираФијоре!" „Он се не&е повратити!" и нехотице изусти Инго ове речи. Дужд се трже — са страхом гледаше он овог Демона — „Од куда — знате — то?" упита он, „Казао ми је звездар, што је био из Падуа овамо, па се опет вратио натраг! Он је то прочитао у звездама!* „Ваша ми је близина гнусна

рече дух ! буде

стари Дужд. „Из вас говори зао Кога Бог воли, сачуваће га да не близу вас/" „Ха, ха, ха/ — Ви сте остарели и ослабили, Светлости!" смејашс се Инго. „Морамо се побринути за вашег насљедника!" „И за вас ће наступити час, кад ћете одговарати за сва злочиначка дела!" рече М У Дужд са претњом. „Злочинство се неда сакрити, — не уздајте се у победу цре времена, јер се скоро може обелоданити

све/ Ја сам вас скроз познао — доживећу и тај час, кад ће вас постићи Божија казна!" Дужд се величанствено удали. Инго оста сам. Са погледом пуним мржње гледаше за Дуждем. „Дакле ти тако мислиш?" гунђаше он. „Знао сам још одавна да си ми најжешћи непријатељ — а ти си сад изашао са бојом — сад и један и други знамо, чему се имамо надати' Ти се ослањаш на Адмирала, на његов долазак? Али је твој рачун погрешан — стара будало! Адмирал неће доћи — то га узалуд очекујеш! Решена је твоја судба, — ти мораш да паднеш/ Непријатељ Ингов не може да буде Млетачки Дужд!" Инго је за време овог говора дошао до једног прозора, поред кога је морао проћи, да дође до врата од сале. На један мах стаде — он поглада кроз прозор. „Ха! То није слепи случај!" повиче он потмулим гласом. „У овоме тренутку тебе доводи мој добар дух — тај дух хоће да ме потсети на тебе! Та ти си баш како треба скројен за моје планове! Ја те могу унотребити са ползом — а ти си

праведна

СЛУЖБЕНЈ! ГЛАСНИК „Сри. Нов." од 14. ов. м. доносе ове указе и решења: — Ј осиф Ожељ, контрактуалнп лекар среза нишког, у округу нишком, родом из Галиције у Аустро-Угарској и поданик исте државе, ио молби својој примљен је у српско подансгво, заједно са својом женом Персом и малољетном ћерком Даницом изузетно од §-а 44 грађаис. закона, по што је поднео уредан отиуст из свога досадашњег ноданства. — Разрешен је инжињерски мајор, Светозар Станковић, од дужности дејствителног ађутанта, и у знак Краљавског признања за његовудојакошњу ревносну службу, одликкван Таковским Крстом III. степена. — Произведени су: пешадијски капетан I. класе, Милан Михајловић у чин пешадијског мајора, с рангом од 22-ог Фебруара 1888-е године; и у исто време постављен је за дејствителног ађутанта, с тим, да буде придан на слуасбу Његовом Височанству Престолонаследнику КраљевиКу Александру. П0ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 14 Јануара Цритворени. Ноћас су притворени: Љубомир Обреновић из Крагујевцз, Стеван Војковић шегрт због скитње, Љубомир Милошевић носач због пијанчења, Станоје Аћимовић калФа бакалски ,Ланило Мандић надничар и Душан Јовички ији Стојановић сви због крађе. * Осјђени. Пресудама иолицијсаим осуђени еу: Ђорђе Будров из Аустрије због скитње, Христина Ж. Косте Фоле због увреде и Стојан Кузманоегрт зб ог

ШРОСВЕТ^.

' < * а БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Најстарије новаае на свету. — У Хини излазе новине Кин-Пан већ 911. година. Из почетка су излазиле нередовно, а од 1361. год. једанпут недељно, од 1804 сваки дан, али у три издања, изјутра на жутој хартији за трговачке ствари, у подне на белој за званичне наредбе и различне месне новости, а у вече на црвеној за

грамзљив — теби треба новаца / Врло добро! Ми можемо да закључимо погодбу — то ће бити сјајна трговина — а ти, ти нећеш ништа ставити на кодку! Да, тако је, Антонијо Пријулије," настави Инго даље, „то је фини план! Тебе оборити, припремити ти пад, а да и не слутиш на ту опасност! Чувај твоју главу, Антонијо! Помисли само на твога предходника, Марија Фалијерија ! И Дуждеве главе могу пасти од џелатове руке! Ти, или ја, — један од нас мора пасти — мора се уклонити с нута! Сад је главно ко ће у овом невидљивом двобоју однети победу! Ја мислим да сам

најближи томе нија сретства!

путу! Имам боља и сигур-

V. Заштитник Истога дана у вече догодила се она галама у радионици Јакоповој између Жбира, Јакопа, Неле и Едите. Вратимо се сад на онај догађај, да видимо шта је било даље. Узалуд је Јакопо употребио све и сва,