Мале новине

\водне чланке. Као уредпиди раде шес.' научника, које држава богато илаћа. И ако је ово најглавнији лист у Хини, инак има једва 14.000 унисника. ХАУКА

Етнологија: пијанство код Арапа. (Свршетак) Тим што рекосмо дакле, Аранска неумерност л сувише је довазана, а ми би имали још пуно иримера да изнесемо где Арачи раде уз пркос пророковој заповести: „Једите и пите, али не претерано; јер Вог не љуби оне који нретерују," пише у Корану. Ну што је најчудноватије, то је, што је тај народ, код кога је алкохолно пиће најстрожије забрањено, открио и узимао средство за одвајање алкохола од ферментованих течности ; Арапи некада беху ирви дестилатери у свету, што сведоче и речи: аламбик, алкохол, алкали, и т- д. које су све арапског порекла. Реч алкохол помиње се први пут у Разесу, 940 године, то јест од прилике три стотине гогодина после смрти Мухамеда, Матра (реторта за хемијске операдије) данас не служи ни за шта друго до за Фабрикацију воде од руже. Има једна тачка коју смооставили за последак, али која заслужује нашу озбиљну иажњу:Да ли Арапи обрађују винограде? Да ли они живе у љубави са њима? У коликој су сразмери помешани они у он^ј вели«и покрег који сада преображава Алгир у огромну ћелију ? Сва носматрања, испнтивање а опити доказали су да су Алгар и Тунис земље веома подесне за виноградарство, које је ту, и< најсгарајлх времена у великој чаети. Прва источна пресељавања из Африке нвсу оста-

К Р И Т И К А Туцана је печена паприка бол.а од ма које Француске или енглеске салате. — Заиста је чудновато да наши трговци не обраћају своју па жњу на туцану паприку и ако би им туцана панрика могла велике користи донети, а да не кажемо да би их могла чак и обогатити. Нема тога на свету који би могао иокудити кус нашој неченој туцаној паприци, па опет за то наши боглтапш морају да купују но деликатесима којекакве бљутаве „миксед пиклесе", јер не могу нигде добити у Флашама које су лепо удешене и етикиране салате нашег производа. Нигде се не нотроши точико печења колико у нас, на дакле нигде се ни салата не троши колако у нас. За што да се не нађе какав од трговаца, па да отвори Фабрику туцаче печене панрике, у коју за цело да не би иорао уложити милијуне, а могао би онолико стећи да би потпуно задовољан бити могао. Залене су наирике јевтине, чак их не мора сам ни сад«ти; зејтин је такође јевтин, а надничара би лако добити могао да пеку паприку, пошто то могу скоро и девојчице радити. Наручити у сгакларници Флаше са широким грлом, лепе вигаете прилепити, а да лепше звучи треба измислити какво лепо име, јер је свет заиста чудноват више верује леном имену и спољаганости, него ли самој етвари. На пример, да се не зове: „Туцана паприка" него , Оријенталска царска салата а и тако нешто налик. У осталом ко би се хтео подувати-

бригом, и они не само да радо нију ји — 254, и Китају — до 400. миливино, но се често пута, као што по- јуна. казасмо, у томе уживање стављају на супрот законима корана. ШАЛА. СаЈедињеке државе постају опасан конкуренат Шкотске (Есоаве). Сенат тек што није усвојио предлог којим се чини строго обавезним недељни одмор, па и у свима установама, на име: цогате, телеграФа и ом нибуса. С натор Влер иде још даље у томе он тражи да се и саобраћај железничких возова недељом обустави. Не знамо да л би баш могли делити мишлење за ово последње Г. Блер-ом, али, колико би ноштанско -телеграФских чиноввика аплаудирало сенату за први предлог: унапред појимамо!. .

Суд окр, ужичког 8, Фебруара про даваће имање : Димитрпја Пантови&а из Косовице; — 30 Јануара имање пок. Тодоси\а ЛукиКа из Јасеновице; — 4. Фебрј имање Саве Милутиновића из Доброг Дола; — 5 Фебруара имање Трифуна и Махаила Злати&а из Придворлце.

вила никакву другу успомену или овога Јевтичога а кориснога посла

траг од њиховог иролаза осем сађења винограда. Новац тих колонија имао је на себи често као емблем један грозд, што је врло значајао. Половина земљишта Картагињана беше нретворено у винограде коЈе обрађиваху робови урођечици. Кад су се Римљани настанили у тој зомљи, они се ода доше колонизацији и виаогради беху брижљиво обрађивааи, зарад грожђ» и разног вина. Славни Илиааје прича да је грожђе из Нумидије било вј.-ло пријатно и врло чврсто: сушено је на диму Афричких ковача и веома је цењено у Риму, где га је цар Тибер увео у моду. Чокоће беше у опште изложено северу. Виногради су дакле обрађивани још у старо добо, а и данас их Арапи обоађу|у са највећом

писад ових редака стији му вазда на расноложењу, да му у томе предузећу но могућству на руци буде.

13-А- I ј-АСМЕСИЦЕ Број житеља па целом земнем ша ру, по најаовијим статистичким подацима Лавасера, износи 1,483.000 000 растурених на 136 мил. квад. килом. Више од половин«, живи у Азији, око Ч ј — у Европи, а, од прилике, ! | 3 целог човечанства живи укунно на 11 мил. квад. килом у западиој средњој и јужној Европи жиче — 2 45, Инди-

БИБЛИСГРАФИЈА Изашао је 5. број дечијег листа „Ђачета 1 ' са две слике и овом садржином: 1. Свеги Сава (песма) — 2. Манастир Жича; — 3. Херцеговче (несма); — 4. Хартија; — 5. Дечије радовање (песма;) — 6. Међедовић (народна прича); — 6. Допуните што треба; — 8. Нове књиге; — 9. Добротвори; — 10. Загонетке; — 11. Благодарност; 12, Решење и 13, Шпомена. ,,Ђаче"је најјевтиниЈ - и и једини дечији лист у Србији. Стаје за Србију на годину само 1.60 дии., а за све остале земље 3. дин. Писма и претплату треба слати у плаћеном писму уреднику у Ниш. Бројева има снију који су до сад изашли. ТЕ „МАЛИМ НОВИНАМА" Букурешт, 14. Јан. Комора је са 110 против 55 глас. одбила предлог о успостављању слободних иристаништа у Галацу и Врајили. ЛИЦИТАЦИЈЕ Уарава војне оде&е, 24 ов. м. држаће другу јавну усмену лицитацију у својој канцеларији за набавку војних предмета. Суд окр. ваљевског 6 Фебруара продаваће имање Милоша и бр. РафајловиКа нз Рајковића; — 4. Фебруара имаље Ивка ЛаловиКа из Санковића.

СТЕЦИШТА Суд окр. врањског дигнуо је стецигате с имања Мнхаила Михаилови%а трг. из Врање. Суд окр. крушевачког позива све наследнике или рођаке масе пок. павла Милутиновп&а из Кругаевца на дан 8 Фебруара. Суд окр аодринског отворио је сте цигате над имањем Светозара Поао виЛа, трг. из Лознице.

ОДГОВОРИ УПРАВ Е г. Даници Н. Смед. — ПримилисмЈ. г. Л. И. Ф. ч. ж. Немамо првих бројева. Приповетку пошљите. Поздрав. г. П. С. Кшжевцу, ВпсСња, — Паре смо примили. Тражених бројева немамо. Поздравље. Скуаљачу Пирот. — Бројеве посласмо, Поздравље свима. г. Стев. Н. ПоиовиК , благ. жел. стан. Ђуприја. Претплата до конца пр. измирена. Дугујете за I четврт.

»мпмпттминтГ

ПИВНИЦИ КОЛАРЧЕТОВОЈ има добар ручак сачетири јела за један динар. 10 —20 (ч. н. у.)

ДОНУ ИВШ 1УСИЋУ БИВ. ХЕРЦЕГОВАЧКОМ ВОЈВОДИ У ПОТОЊЕ ВРЕМТ5 ПОШТАРУ ПОШТЕ БЕОГРАДСКЕ. Даваћу у понедеоник 16 о. м. у 10 сахаги нре нодне у Саборној ц квл четрдесетодневни парастос Кумови и пријатељи његови. 2—3

само да уклови Жбире. Ови сирови људи беху га тако онколили, да се није могао маћи с места. Са брнгом и болом. виде ое, да је пропала Едита; он је видио да је неколико Жбира продрло у његов подземни свод, пошто су одгурнули Нелу, која је бранила улазак. Беше све изгубљено! То је знао, то је осећао стари Јакопо! Он више ништа ниЈ *е могао да учини за спашење Едитино! Није могао да задржи Жбире. „Ми не тражимо тебе/" рече му један Жбир. „Шта ћемо с тобом? Ти и она тамо, сулудаста Нела, можете слободно отићи у вашу гондолу! Ми тражимо Краљицу Ноћи! Ми хоћемо да нађемо само њу !" „Ви насилно продирете у подземни свод! Ви сте се усудили да продрете овамо!" рече Јакопо. „То ће вас скупо стати, тако ми Бога!" Жбири исмејаше и Јакопа и Нелу. Међу тим они Жбири, који су продрли у подземни свод, пошто су свуда прегледали врате се натраг. „Она није у поцземном своду!" повикаше Жбири. „Дајте свећу! Она ја по-

бегла! Ми смо прегледали део свод, и нигде је нема!" Ловац мртваца дубоко уздана. Он беше утешен, али за кратко време. „Ја знам шта ћемо," рече један Жбир. „Дајте ми свећу! Хајдете за мном ! Ми ћемо је наћи! Она се сакрила! На страж њем делу свода налазе се јога једна врата, то сам ја одмах опазио! Ми ћемо још једном претресати подземни свод!" „Напоље из моје радионице!" повиче Јакопо. „С места вуците се напоље ! Ја ћу позвати капетана/ Нела, иди одмах и потражи капетана!" Међу тим Нела се беше ослободила оног Жбира, који ју је био ухватио, при томе је она била тако снажна, да је и сам Жбир осетио њену необичну снагу. Она одмах отрчи да испуни очеву заповест који се непрестано брањаше од наваљивања несносних Жбира. Некима од њих испаде за руком да упале лампу, коју су носили са собом. Још једном продру у подземаи свод. Претња ловца мртваца није имала никаква успеха. Са страхом гледаше он како Жбири претресаху по његовој радионици.

Едита је побегла! Она није била више у подземном своду. Али су Жбири нашли стражња врата од подземног свода, от'воре их и упуте се кроз мрачан ходник, осветљавајући га лампом. Без сумње је Едита потражила излаз овуда, нашла га је и даље отишла. Жбири процираху кроз ходник и Јакопо увиде да му је узалудан труд, он није могао да им стане на пут. Са стрихом мољаше се богу за Едиту. Кад је Едита видила, да ће Жбири продретн у подземни свод, она је заиста на друга врата изашла у ходник, мучећи се да свуда нађе излаза; пошто су јој Жбири просекли нут са водене стране. Другог излаза не беше из овог ходника, осим онога, који је водио кроз Дуждеву палату. Она је морала пошто по то, да измакне гониоцима. Кад је ушла у мрачан ходник, она је рукама пипала да се ту негде налазе степенице, које су водиле у ходник где су биле апсане. И ако је ходник био мрачан, ипак је она брзо нашла стененице. Брзо се уснне и нађе се у другом, сдабо осветљеном