Мале новине

ТРГСВАЧКИ^ ГЛАСНИК Извоз јаја и» Русије. — По једном звав. статистичком податку, извезено је иа Руеије 1887. год. 435 м^лиЈуна ком. јаја, у вредности 6.800 000 рубаља. 1886 год. када је и трговина била у ирвом зачетку извезено је 332,764.000 ком. у вред. 5,364.000 руб.

СЛУЖБЕНИ гмсник „Српе. Новине". од 14. ов. м. доносе овај указ; — Произведени су: У војно-санитетској струци У чи'н резервног мајора: резервни санитетски каиетани 1-е класе: Светозар Ковачевић и Евгеније Брановачки, у чин резервног каиетана 1-е класе: резервни санитетски каиетани II е класе: Милан Ј »вановић, Велизар Нешковић, Пера Дојић, Петар Добри, Илија Коловић, Станојло Вучковић, Милан Новаковић и Ллзар Илић. У инжињерији: У чин резервног кааетана 1-е клаее резервни инжињерски канетани П-е класе: Стеван Косановић и Сима Поиовић. У артиљерији: У чин резервног капетана Iе класе резервни артиљеријски капетани II е класе: Живан Јовановић, Светозар Каранеаиић, Живко Вучковић и Милан Ђурђевић; у чин резервног поручика: резервни потпоручици артиљеријски Живко Голубовић и Јозан Спужић, и пешадијски Марко Матић; у чин резервног потаоручика: резервни артиљеријски наредници: Аврам СтеФановић, Ђорђе Рајичић и Лазар Величковић. У аешадијгс: У чин резерввог капетана 1-е класе резервни иешадијски капетани II е ккасе: Благоје Лештарић, Михаило Радивојевић, Ђорђе Павловић, Миладин Лишанин, Алекса Антић и Хинко Покорни. у чин резервног поручика: Михаило Јовановић, бивши дејствителни поручик и резервни пешадијски лотпоручици: Вукашин Јовановић и Лука Јеремић — Хајдин; у чин резервног потпоручика: резервни пешадијски наредници: Јован Радојевић, Михаило С. Симић, Милан А. Павловић, У коњици: У чин резервног капетана I е класе: резервни коњички капетани П-е класе: Димитрије Димитријевић Милосав Милојковић и Михаило Богатинчевић. У чин рез^рвног потпоручика, резервни коњички наредник, Ђорђе Протић,

ПРОСВЕТА

ИАУКА Долрачење сунца. — На сам дан Нове Године 1889. по римском датуму, а нашег 19-ог децембра, било је потпуно помрачење сунца но оно није виђено нигде у Еврони. Еклипса (помрачење) се јавила на атланском океану и пружала се ка Канади, КалиФорнији и Сан Франциску у Северној Америци, и угасила се у Тихом Океану. За време сунчеве еклипсе, месечева еенка пролази по земном луку, као што се често види сенка од каквог облака који у своме пролазу заклања земљу од сунца. У овој садањој целокупној еклипси месечева сенка прешла је Тихи океан, ушла је у КалиФорнију, у околини Сан Франциска, и свршила се у Канади, при заласку сунца, на 52-ом стеиену географске ширине и 96 степену геограФске дужине. Та је сенка захватала на земљи просгор од ирилике од 112 километара. Пре него што иређемо на ово помрачење сунца које се десилонедавно биће згодно да на овом месту покажемо мање сиремним читаоцима: штаје то еклипса? Еклииса Сунцп. — Кад месец прелази између земље и Сунца, ми не видимо сунце: тада имамо еклипсу (помрачење) сунца. Тај би се Феномен производио ири сваком новом месецу, ако би се месечев орбит (пут) иомешао са еклиптиком. Али пошто тај орбит нагиба од прилике за 5 степени на равнину еклшггике, месец мора бити, понајчешће, врло високо, према тој равнини, те не може да спречи сунчеве зраке да допиру до земље. Помрачење сунца, о коме говоримо, није примећено у Езропи, али је за то опет изазвало велико узбуђење у северној Америци, а нарочито у КалиФорнији. Та је земља већ доста цивилизована: и она има своје астрономе и опсерваторије- Пикеринг, шеФ миеије, коју је изаслао Харвардски Универзитет, чинио је ироматрања и испитивања у Вилову (Вилов је 350 километара северно од Сан Франциска) и 2-ог јануара по римском телеграФисао је ово у Њу-Јорк: „Небо беше ведро за време потиуног помрачења (еклипсе). Сунчев круг беше велики и неправилнијег облика но што је то обично; све његове жице могаху се видети јасно Од његових геомегријеких додира три беху иримећена. Потпуно помрачење трајало је 118 секунад«, дакле 3 секунда више но

што је то иредвиђено. Цео круг фотограФлсан је вео«а лепо. Добивено је осам негатива са једним телескопом са реФракцијом од тринајест палаца, шест са телеокопом од осам налаца, и чињено је седам Фогометричних проматрања на светлости венца или круга сунчевог. Цртеж показује да се круг нроетире од сунца, у оноликом одстојању. колико је двапута даље од његових пречника, то јест у два милиона мнга (три милиона две стотине хиљада килоиетра) у оба правца. Овај је круг у многоме л1чио на онај, који је виђен 1878 године у јулској еклипси." Астроноии зову кругом ону ореолу, вснац, слава која омотава помрачено сунце, светлост која излази са свију страна мзп заклона који ирави за неколико тренутака месец. Шта је у истини она ореола образована од светлих стрела које се џилитају на одстојање од иреко три милиона километара? Она јебилатако сјајна, да су је у КалиФорнији могли видети и голим оком. Две масе зракова дужих него други пружаху се у правцу ка западу; на истоку изгледаху зраци краћи. У иочетку потнуног помрачења виђене су протуберансе; (гасни брежуљци, испупченост на сунцу); то се име даје оним )ако ружичастим пламеновима, неправилног и чудног облика, који излазе из ФотосФере, као светли облаца који излазе из кратера каквог иулкана у ерупцији, у изливању лаве. (Свршиће се)

било. Скоро се не може ни замислити да и један отменији Ка®ер нема по коју корпу иива. Влше сати седи он тако поред кошара пива и пугпи на лулу која је дугачка као какав рог. Ако би пошао да нагледа своје амање, онда би за њим његов слуга носио пун кошар пива, па чак још и столицу. Ка®ери обично пију пиво из тикве, коју они тако вешто направе, да им се сваки живи дивити и чудити мора.

ПРИВРЕДА КаФерсво пнво. —КаФери пију пиво врло раа,о, скоро може рећи, страсно; само што им пиво, које они зову „учуала"не иде у главу, него их веома храна — гоји. Па пошто је код њих само гојан човев угледан, то је онда са свим нојмљаво, за што су они тако страсне пивопије. Али они не праве пиво од јечма, него од проје а кукуруза, али скоро на тај иста начин као и код нас, т. ј. храна ее мете у влажне крие, док не почне бубрити, па се онда иржи. За тим се кува и изручи се она добивена течност у плетер од траве и остави се на страну иок не ускисне. Њихове жене не ук отребљавају за то бурад, него неко орење. Тамо знају од траве тако врсто оплести кошар, да никаква течност не ће процурити и они таке кошаре употребљавају и за циво. Пену скидају кашиком од швиће оилетене. Кошареве остављају на хладно

СМЕСИЦЕ

Кајбољиврач.—Грини тирин Лудвиг XI краљ Француске, који јенебројено невиних људи на смрт осуђивао и најгрознијим мукама мучио, бојао се смрти и чувао се као што је он мислио не само ради себе, него и ради среће државе своје. Он је још био и суЈеверан, те је за то увек на своме двору имао по једног звездара (астронома) који би му не само морао прорећи какво ће, време бити него му је морао и разне појаве природе, које би се дешавале, саопштавати. Тако је једног топлог јесењег дана хтео ића у лов, те запита свога звездара какво ли ће време бити. Звездар му је рекао, да ће бити дан леп, ве ^ар и тонал. Ну тек што је владалац са својом иратњом сгигао до шуме, у којој би се ловачка хајка предузела, сретне га неки ћумурџија, који је свога натовареног магарца немилице тукао и журао. „Стој" рече краљ „зашто се ти тако журиш? Зар ти није жао магарета? и „Господару, ако сам рад да не покиенем, ја морам приопути да што ире кући стигнем" одговори ћумурџија. „Са свим је ведро, не види се ни најмањи облачак" рече Лудвиг -- „Ако! Не ће дуго трајати па ће се насблачити". — Познајеш ли ти мене?" — „Не, господару." — „Ј а сам краљ". — ћумурџија падне на колена. — „Одакле си?* — Не далеко из села. — „Ја кажем да ће време данас остати лопо; мој ми је звездар то казао, који је врло научен човек — ти се дакле не мор ш журити и свога магарца мучити." — „Величансгво", промуца ћумурџија, „и ја имам иророка, који противно тврди и који ме до данас накад преварио није." — лОвај је човек луд!" срдито рекне краљ и оде са својом пратњом Мало за тим обазре се и примети да ћумурџија непрестано жури магаре. Отпоче лов; али није трајало ни по

место, како би им пиво увек хдадно сата. небо се натушти и у чаеу на-

л То ће бити најлепши и најрадоснији днн у моме животу/" рече Едита, улазећи у одаје Дуждеве палате. „А тада ће се обелоданити, да, тада ће се дознати каква је гадна превара учињена за време његовог осуства!" „Ви ћето овде под мојом заттитом, чекати на повратак Галере," закључи Дужд са Едитом разговор. За тим повиче собарицу и заповеди јој, да одведе Сињориау у нарочите одаје, а мсђу тим испуњава без разлике сваку њену жељу. Едита благодари Дужду за очинску бригу, и оде за собарицом, која је одведе у одаје, где ће од сада обитавати. Тамо беше припремљено све, што јој беше нужно. Пошто је собарица припремила све што треба, пожели јој лаку ноћ и удали се. Сад беше Едита сама у сјајним одајама Дуждеве палато. Она клече пред икону и искрено се помоли Богу. Сад је доживила радостан чае — са слушала је вест, која је испунила миљем — она се је надала — смела је да се нада, да опет види графа, оног шшменитог старца. И тада ће сви конци лукавства,

преваре и злочинства бити раскидави, тада ће наступити час Божијег праведног суда. Тада ће наступити за њу таква срећа — о којој Едита до данас није смала ни да слути, а где ли да мисли. Она се мољаше за етарог Адмирала, мољаше се за његов сретан новратак, и благодарила је Богу, за ону наду, која јој се појављује као звезда преодница. —

VI. Саучаоница „На шта је било за тим?" упита СтеФана просјака, који је стајао на степеницама Маркове цркве. „Хе, шта је било? Није било ништа! одговори стари нросјак љутито. „Кад човек помисли како је добро дошло да заслужи који скуди на овом хрђавом вре мену — јер мора се признати, граФ МираФијоре плаћа добро —" СтеФана климне главом одобравајући говор просјаков. „Он је богат, неизмерно богат; али он ипак добро мисли: да живи и он а да и другима да да живе," настави Песари. „Ме-

ђу нама буди речено, говори се, да он није прави граФ МираФијоре! Знате ли што о томе?" „Ах, шта нас се то тиче/ Приповедите ми даље! Шта је било са Краљицом Ноћи?" „Срамно, било је ужасно, да човек цукне од љутине1" одговори просјак. „Ми смо је већ имали у рукама! Она нам не би могла да умакне! Једва једном нашли смо је и ухватили! Али, зар нисам ја евагда говорио да је ту умешан ловац мртваца?' 4

(наставиће се)